Ako spadate u one koji često govore kako ih književnost zamara ili često ističete da više volite realan život od fantazije, možda niste ni primetili da spadate u onu grupu ljudi koji više vole da čuju neki dobar štos na radiju, televiziji ili od prijatelja. Zanimljivo je da kratka, mudra i duhovita misao može da nas zasmeje makar na trenutak.
Aforizam se često meša sa vicem, narodnom poslovicom i sentencom, ali se on po svojim osobinama razlikuje od njih. Njime se na duhovit način izražava neka misao o životu čoveka. Njegov sadržaj je povezan sa aktuelnim dešavanjima, pa njegova tematika obuhvata politiku, društvo, etiku i filozofiju, ali i druge aspekte čovekovog života. Ova najkraća književna vrsta je u prozi ili stihu.
„Birači imaju olakšavajuću okolnost. Manje zlo nije se ni kandidovalo.” Milan R. Simić
Termin aforizam je grčkog porekla. Postao je poznat po zbirci kratkih medicinskih saveta Afforizmi antičkog lekara Hipokrata, Sokratovog savremenika. Između današnjeg i antičkog aforizma jedina sličnost koja je ostala je kratkoća forme. Medicinsko značenje je zadržao do pred kraj XVI. Ova kratka forma je svoju popularnost dostigla dosta kasnije. Najpoznatiji aforizmi na našim prostorima su aforizmi Dušana Duška Radovića:
„Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube”.
„Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.”
„Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.”
Duško Radović je njima budio Beograđane na talasima radija Studio B, a njegovi najčuveniji aforizmi, koji se često citiraju, su greškom pripisivani kao izreke mnogih poznatih ličnosti:
„Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.”
„Kad je neko glup, ne možete mu ni dokazati.”
Osim što je poznat kao pisac za decu, emisijom Beograde, dobro jutro! je budio građane svojim humorom sve do čuvenih reči: „Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih” izgovorenih 1982. godine, a već 1983. godine mu je ponuđeno da se vrati, što je odbio u svom maniru:
„Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.”
Gašenjem ove emisije aforizmi u Srbiji nisu izgubili svoju popularnost, već su sa situacijama koje su zadesile njene žitelje postali još popularniji.
„Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imako ko da nas pipne.” Duško Radović
Aforizme još možete čuti svuda, čak i na radio talasima, pročitati u časopisima, pronaći na internetu ili čuti na ulici. Popularnosti ovoj kratkoj formi doprinela je radio emisija Oblak u bermudama koju vodi Darko Kocjan. Pored aforizama i zanimljive muzike, u ovu emisiju često ulaze i vicevi i kratke priče.
„Fudbal okuplja dve vrste muškarca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.” Duško Radović
Osim emisija, postoje i brojni časopisi i internet stranice koje su posvećene ovoj književnoj vrsti, kao i brojni festivali: Festival aforizama,Satira fest (na kome je prošle godine Zoran Kesić dobio nagradu Satirična hrabrost) i drugi festivali.
„Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kada odlaze.” Duško Radović
Mada deluju nevažno, aforizmi nose duh jednog vremena i, pored toga što kritikuju društvo, umeju da nam svojim humorom oplemene misao i ulepšaju svakodnevnicu.
piše: Maja Veljković
