piše: Pavle R. Srdić
Osamdesetih godina, iako nisam bio rođen, a sudeći po video-spotovima i broju hitova, kao i turnejama i učešćima u raznim projektima, ljudi u Britaniji i Americi verovatno nisu mogli da žive od Fila Kolinsa. Solo karijera, muzika za film i serije, turneje sa svojom grupom Genesis, izleti u glumačke vode, studijski i road bubnjar za mnoge zvezde… prosto mi nije čudno, ali mi je žao što se preobratio u engleskog čičicu sa štapom koji sedi dok peva na bini. Jednostavno, ludački tempo je uzeo svoj danak. Opet, nije svoju energiju trošio uzalud. Bilo kao solo izvođač, bilo u sklopu grupe Genesis, ostavio je mnogo velikih hitova, a jedan od njih je tema ovog teksta.
Pesma In the Air Tonight je bila debitantski, ujedno i noseći singl sa albuma-prvenca Fila Kolinsa, pod nazivom Face Value iz 1981. godine. Kako je i sam album obojen tim motivima, glavna inspiracija za ovu Kolinsovu pesmu jeste njegov privatan život. Naime, njegov brak sa prvom suprugom, Andreom Bertoreli, zapao je u duboku krizu krajem sedamdesetih, a upravo ona je za to krivila česte Filove izostanke iz porodičnog doma, usled prirode života poznate ličnosti, kao i frekventnih turneja, usled kojih ga nije bilo kod kuće i po više meseci. Kolins jednostavno nije uspeo da uskladi svoj poslovni i privatni život i do razvoda je konačno došlo 1980. godine. Mada bi se moglo očekivati od rok zvezde da samo nastavi dalje i nađe neku novu ljubav, sa Kolinsom to nije bio slučaj. On je želeo da sačuva porodicu, ali kao da su mu ruke bile vezane. Kao što rekoh, svoje traumatično iskustvo razvoda preneo je na ovaj album i, konkretno, na ovu pesmu. Sa druge strane, u nastupima je dolazilo i do peckanja, s obzirom na to da je, izvodeći pesmu u jednoj televizijskoj emisiji, na klavir postavio kofu sa farbom i četku, aludirajući na zabavljanje bivše žene sa molerom, što je Kolins, naravno, javno poricao. Podvlačim, razvod i razlaz Kolinsovih je jedina i prava inspiracija za nastanak ove kompozicije. Zašto? Pročitaćete u narednim redovima.
Oko ove pesme nadvila se jedna interesantna urbana legenda. Naime, dugo se govorilo da je, kao inspiracija za nastanak, poslužio jedan incident sa davljenikom. Naime, navodno je Fil Kolins jedne večeri šetao kraj reke i uočio u daljini čoveka koji se davi. Blizu njega su šetali neki ljudi koji nisu hteli da pomognu davljeniku, ali su se ubrzo našli neki drugi koji su mu pomogli. Navodno je kasnije Fil Kolins angažovao privatnog detektiva da nađe tog davljenika, u čemu je ovaj i uspeo, a na koncertu gde je ova pesma izvođena, Kolins je naložio da se reflektor za vreme trajanja izvođenja uperi u čoveka koji se te noći davio. Takođe, tu je i verzija da je davljenik čovek koji je prethodno te večeri počinio silovanje, te na taj način hteo sebi da oduzme život. Ovakva tumačenja proizašla su iz stiha: „If you told me you were drowning, I would not lend a hand”(„Ako bi mi rekla da se daviš, ne bih ti pružio ruku”). Iako je, barem za one koji imaju ikakvog dodira sa beletristikom, jasno da se radi o metafori, teoretičari zavere su uspeli da od ovog stiha naprave razna scenarija koji su dugi vremenski period pratili ovu numeru. Ova urbana legenda dospela je i u veliki hit američkog repera Eminema, Stan, u kojem se glavni lik obraća samom pevaču i pominje „inspiraciju” Kolinsovog hita sa davljenikom u glavnoj ulozi.
Sa muzičke strane, pesmu karakteriše upotreba ritam mašine, kao i činjenica da Kolins veći deo pesme izvodi gotovo a cappella, uz diskretnu pratnju instrumenata. Duboko u pesmi, Kolins uleće sa bubnjarskom sekvencom, što se smatra prelomnim i najuzbudljivijim delom kompozicije. Sa aspekta samog autora, Kolinsu su, možda i očekivano, dojadile dve stvari. Prva – već razrađena – razne teorije oko ove pesme, koje su, po njegovom mišljenju, istu učinile izobličenom, obojenom u ton u koji je on uopšte nije stavljao. Doživljavao je da mu ljudi prilaze na ulici i ispituju o nekakvom davljeniku, pa se, isprva, nalazio zbunjen i u čudu šta to ljude uopšte interesuje, jer ni o kakvom davljeniku nije imao pojma. Druga stvar jeste veliki uspeh pesme. Recimo da je neko vreme – kolokvijalno rečeno – Fil Kolins smatran pola čovekom – pola In the Air Tonight-om. Svuda su mu tražili da je izvodi, mogla se čuti u klubovima, kafićima, iz kola. Ali, shvativši da jednu od svojih popularnijih numera ne može skloniti iz živog izvođenja, napravio je od nje jedan mali komad, gde ulazi sa vrha ili samog kraja bina i do dela u kojem se u pesmu uključuje sekvencom na bubnjevima polako šeta do istih.
Za ovaj hit može se reći „prvo, pa muško” jer je, ubrzo nakon izdavanja, došao na broj jedan na top-listama u Austriji, Zapadnoj Nemačkoj, Švedskoj i Švajcarskoj, uz vrlo visoko kotiranje u SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi. Procenjeno je da je singl prodat u preko pet miliona primeraka, a vredno je pomena da je čak dvadeset sedam godina posle objave, dospela na mesto broj jedan na Novom Zelandu! Dakle, evergrin. Svoje mesto je našla i u drugim umetničkim formama. Ostala je poznata kao pesma koja je otvorila prvu epizodu kultnog serijala Miami Vice iz osamdesetih godina. Takođe, kao kompozicija koja je obeležila jednu deceniju, našla je svoje mesto i u video-igri Grand Theft Auto: Vice City Stories, u kojoj je Kolins jedan od karaktera za kojeg protagonista igrice radi. U igri postoji mogućnost kupovine karte za Kolinsov koncert i gledanje animiranog izvođenja ove pesme.
Za kraj, mišljenje savremenika. Na Live Aid-u 1985. godine, gitarista čuvene engleske rok grupe The Who, Pit Taunsend, ugledao je Fila Kolinsa kako se sprema za nastup. Samo mu je rekao : „Nećeš valjda da pevaš tu prokletu pesmu?”Esnaf je esnaf.
