piše: Mina Marković Narodni muzej u Požarevcu predstavlja jednu od najznačajnijih ustanova za proučavanje i očuvanje kulturnog nasleđa istočne Srbije i Braničevskog okruga. Njegova arheološka zbirka naročito je poznata po predmetima pronađenim na lokalitetu Viminacijum, jednom od najvažnijih gradova Rimskog carstva na prostoru današnje Srbije i značajnom vojnom, administrativnom, privrednom i kulturnom centru provincije Gornja…
piše: Nevena Stajković Ljudi su oduvek imali potrebu da ostave pisane tragove, prvenstveno da bi sačuvali važne informacije i preneli znanja. Podloga i pribor za pisanje nisu bili lako dostupni, te su se zapisivale samo najvažnije stvari, kao što su administrativni podaci, zakoni i pravila i verski tekstovi. Najstariji poznati zapisi datiraju između 3500. i…
piše: Aleksandra Vujićilustruje: Katarina Stojanović „Gnjev mi, boginjo, pevaj, Ahileja, Peleju sina zlosrećni, štono Ahejce u hiljade uvali jada duše pak mnogih junaka jakih posla Aidu, a njih učini same da budu pljačka za psine i još gozba za ptice…” Ilijada, Homer Na granici između mita i istorije, priča o Ahilu i Trojanskom ratu vekovima…
piše: Iva Vukotićizvor slika: domeniquemora.blogspot.com Britanski vajar Mark Kvin stvara mnoštvo monumentalnih skulptura koje podsjećaju na oblike iz prirode. Njegovi najnoviji radovi, serija džinovskih bronzanih školjki, dio su ciklusa koji naziva Arheologija umjetnosti (The Archaeology of Art). Prema Kvinu: „Oblik školjke je poput pronađenog strukturnog dijagrama koji pokazuje kako sadašnjost postaje prošlost. Prstenovi na spoljašnjoj…
Intervju vodili: Laketić, Đorđe Petrović i Lenka Vukotić Prošlost, iako često nedokučiva i apstraktna, živi u pojedinačnoj i kolektivnoj svesti i utiče na mnoge društvene aspekte ljudskog ponašanja. Amnezija, sindrom zaboravljanja, strašna je kada pogodi jedinku, a opasna kada obuzme čitavo društvo. Ako se ne sećamo prošlosti, nemoćni smo i u sadašnjosti, a budućnost može…
piše: Ljubica Erac Teodor Kalifatides je jedan od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca grčkog porekla. Rođen je u Grčkoj, a od šezdesetih godina živi i stvara u Švedskoj, gde je izgradio bogat književni opus koji obuhvata romane, eseje, poeziju i drame. Njegovo stvaralaštvo često se bavi pitanjima identiteta, sećanja, pripadanja i iskustva života između dve kulture.…
piše: Pavle R. Srdić ilustruje: Bojana Đurić Po deveti put u svojoj spisateljskoj karijeri imam priliku da kažem da je ono doba godine kada je vrla urednička vrhuška odlučila da je vreme za tematski broj. Ne znam šta će biti sledeće godine, ali ove godine su se svojski potrudili da pokušaju da ne pišem tematsku…
piše: Đorđe Petrović izvor: IMDb Arheologija je, osim naučne discipline koja proučava ljudsku prošlost na osnovu materijalne kulture, moćan simbol popularne kulture kroz koju se oblikuje način na koji javnost doživljava prošlost, kulturno nasleđe i samu naučnu praksu. Savremeni mediji, među kojima se ističe film, koriste arheologiju kao dramaturški alat, gde artefakti postaju pokretači radnje,…
piše: Teodora Rebić Sigmund Frojd je jednom rekao da u svom domu poseduje više arheoloških nego psiholoških knjiga. Znalo se da je privatno bio veoma zainteresovan za arheologiju i istoriju starih civilizacija. U istom tom domu držao je i zbirku od više od dve hiljade arheoloških artefakata iz različitih epoha i delova sveta, od Egipta,…
Piše: Ivan VeljkovićSlike ustupio: KomikoCrtež: Manuele Fior U prošlom broju… „Lamentirati jaz koji kao da je dubok čitav jedan kontinent?” U jednom malom italijanskom gradu, dva mladića zveraju kroz prozor u novopridošlu, rastrgnutu porodicu. Gledaju i čekaju da se pojavi kćerka nove vlasnice stana. Jedan od njih se zaljubljuje u nju, osećanja su obostrana. Deluje…
pišu: Zorana Laketić, Đorđe Petrović i Lenka Vukotić izvor: internet skrinšot Priča o „Srbima kao najstarijem narodu” nije samo kafanska teorija zavere, već ozbiljan društveni fenomen koji ima duboke korene. Sve je počelo još u romantizmu 19. veka, kada su mladi evropski narodi, oslobađajući se velikih imperija, grozničavo tražili svoj istorijski legitimitet. Tada je važilo…
Arheològija m grč. nauka koja se bavi iskopavanjem objekata starih kultura. Temperature dostižu skoro 40 stepeni Celzijusa, a mi našli da se bavimo arheologijom i iskopavanjem uticaja ove nauke na različite sfere kulture i umetnosti. Malo je onih koji se, još u detinjstvu, nisu susreli sa grčkom mitologijom. A prva asocijacija na grčku mitologiju upravo…