Gradsko šarenilo

piše: Ana Samardžić Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst na sajtu…

Znaš li, gospodine Džouns?

piše: Milica Marjanović Misliti, to je smelost. Samo Bog ima to pravo i to preimućstvo. Mišljenje je, ili bi bar trebalo da bude, hladnoća i mir;  naša jadna srca podrhtavaju i naši jadni mozgovi udaraju i suviše jako za to. – Herman Melvil, Mobi Dik Prkos konzervatizmu u umetnosti ne prolazi bez dela inspirisanih komentarima…

Predak književnosti apsurda – pisar Bartlbi

piše: Marina Radan Pojam književnosti apsurda, koja se svakako idejno poklapa sa filozofijom apsurda, danas je veoma dobro poznat u krugovima svetske literature. Za to je, moramo priznati, glavni krivac Alber Kami, napisavši najpre filozofski esej Mit o Sizifu i jednom zasvagda odvojivši apsurd i egzistencijalizam, a potom i stvorivši Mersoa, načelo filozofije apsurda u…

Ulica Termopila u Parizu

piše: MoonQueen Na levoj obali Sene, u 14. arondismanu koji turisti uglavnom posećuju zbog pogleda sa kule Monparnas, ili da bi spustili cvet na grob Šarla Bodlera, Simon de Bovoar ili Žana-Pola Sartra, nalazi se pravi skriveni dragulj grada koji se uglavnom otkriva slučajno, onima koji lutaju, ili su skloni pogrešnom čitanju mape. U pitanju…

Zlatno doba danske umetnosti

piše: MoonQueen Kada u savremenom svetu upotrebimo izraz „zlatno doba umetnosti”, nekoliko istorijskih perioda uglavnom će nam se prvi javiti u mislima – umetnost Atine 5. veka pre nove ere, umetnost elizabetanske Engleske, holandska umetnost 17. veka… Osim ovih svima dobro poznatih perioda prosperiteta umetničke prakse, nauke i humanističke misli, manje poznata „zlatna doba” pojavljivala…

Kant: Šta je čovek? Posthumanista: Nije.

piše: Mladen Ilić Jedno od preovlađujućih filozofskih pitanja, možda čak i ono zbog kojeg filozofija postoji, jeste – šta je čovek? Ako ne centralno, onda jedno od najbitnijih u opusu svakog filozofa, ovo pitanje rešavano je iznova i iznova, na puno različitih načina, barem od početka beleženja ljudske misli. Odgovor možda nije očigledan, ali u…

„Smeh kao lek” (o predstavi 64 Alise Stojanović)

piše: Ivana Pavićević Trebalo bi se hraniti zdravo i trebalo bi vežbati – da bismo umrli zdravi. Trebalo bi završiti školu i valjalo bi sa dobrim rezultatom – da ne bismo našli posao u struci. Trebalo bi naći posao – koji nije u našoj struci. Trebalo bi se venčati. Trebalo bi ostati u braku –…

Eros

piše: Aleksandra Vujić U ovom mesecu ljubavi glavni junak rubrike biće upravo bog ljubavi, strasti i seksualne požude – Eros. Prema starijim izvorima, Eros je primordijalni bog stvaranja, što znači da se sam stvorio na početku vremena. Ipak, prema novijim izvorima, roditelji su mu Afrodita i Arej, od kojih je nasledio lepotu i nestašni duh.…

Otkud nama državna muzička škola?

piše: Dušica Mladenović Obično, kada govorimo o prvoj muzičkoj školi u Srbiji, prvo pomislimo, ili čujemo za školu „Mokranjac” u Beogradu. Međutim, postojali su brojni pokušaji osnivanja ustanove muzičkog obrazovanja – uspeli i neuspeli – koji su prethodili konačnom utemeljenju državnog muzičkog školstva u našoj zemlji. Da li ste znali da je ovaj proces –…

Netfliksova serija Dar (The Gift/Atiye)

piše: Tisa Milić Dar je turska serija nastala u produkciji Netfliksa 2019–2020, a sastavljena je od tri sezone, dok je epizode režiralo sedam različitih turskih istaknutijih reditelja nove generacije. Priča govori o putu ženske inicijacije, kroz niz avantura i simbola, i prožeta je istorijom turske kulture i naroda, a oslanja se na arhetipski model puta…

Tridesete – ništa nije kao što smo sanjali, Filipa Fonseka Silva

piše: Tamara Živković Tridesete – ništa nije kao što smo sanjali je prvi roman portugalske spisateljice Filipe Fonseke Silve. Kako nam i sam naslov kaže, roman se bavi temom odrastanja, suočavanja naših fantazija o sopstvenoj budućnosti sa realnošću koju ta budućnost, kada postane stvarnost, donosi. Radnja romana se odvija u toku jedne noći, kada se…

Zenitistima celog sveta

piše: MoonQueen Krajem decembra prošle godine, povodom stogodišnjice osnivanja prvog jugoslovenskog avangardnog pokreta zenitizam i izlaska prvog broja časopisa Zenit, u Narodnom muzeju u Beogradu otvorena je izložba Zenitistima celog sveta na kojoj su prikazana različita dela vezana za ovaj pokret iz zaostavštine njegovog osnivača, Ljubomira Micića. Prvog februara 1921. godine u Zagrebu izašao je…

Mistični svet fotografija Katarine Brett

piše: MoonQueen Februarski broj započinjemo magičnim, bajkovitim svetovima fotografkinje Katarine Brett koja uz pomoć foto-manipulacija stvara imaginarne prizore inspirisane intimnim svetom simbola i mašte. Katarina je mlada umetnica iz Novog Sada koja se fotografijom bavi proteklih šest godina. U jesen 2020. godine nastao je njen prvi konceptualni rad koji će usmeriti njeno dalje istraživanje ovog…

Sadko, Ilja Rjepin

piše: MoonQueen Godina je 1876, a na pariskom Salonu student Akademije, pristigao u francusku prestonicu sa dalekog severoistoka, izlaže monumentalno platno ispunjeno figurama i suptilnom simbolikom. U duhu evropskog akademizma prefinjenoj publici predstavlja ne toliko poznatu scenu preuzetu iz folklorne tradicije njegovog naroda. Mladi slikar će na Salonu proći nedovoljno zapaženo, ali će ga kod…