piše: Ana Samardžić Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst…
piše: Pavle R. Srdić S obzirom na moju profesiju, ali i ljubav prema muzici, odabrao sam ovu priču. Dakle, centar ove priče neće biti sama pesma niti njena geneza, već posledica koju je ona proizvela, tačnije jedan sudski postupak. Iskrenog sam mišljenja da bi ova pesma ostala jedna od mnogih u lagumima istorije popularne muzike…
piše: Nevena Stajković Verovali ili nek, čak četiri autora i jedna autorka bili su inspirisani pričom o Fedri! Za početak, tu je Euripidov Hipolit iz 5. veka pre nove ere, Senekina Fedra iz 4. veka nove ere, Rasinova Fedra iz 1677. godine, zatim tragedija Fedra iz 1911. koju je napisao Migel de Unamunjo, pa Fedra…
piše: Ivana Jocić Veselić Užaren, užurban i uvek svoj Danas gledam ovaj naš Niš očima turistkinje. Baš onako kako posmatrate Beč, Budimpeštu, Atinu ili neki manji grad, neko novo mesto, kada sebi dozovolite beg iz sopstvenog, bar par puta godišnje. Niš žut od sunca, užaren, svoj u buci i svoj u miru manjih sokaka i…
mart, 2021.
piše: Dorijan Dobrić Jednom je o slikama Kaspara Davida Fridriha rečeno sledeće: „Uzvišeno – posmatrajte to na sledeći način: to je onaj osećaj koji usledi kada ste svedok neke teške oluje ili posmatrate planinu koja je masivna u svojoj veličini i udaljena, ili kada razmišljate o slikama Kaspara Davida Fridriha. Te stvari imaju takvu vrstu…
piše: MoonQueen Ikona Vaznesenja Hristovog, koja se danas čuva u Ermitažu, dospela je u nekadašnju dvorsku riznicu kao poklon caru Nikolaju II Romanovu. Na prvi pogled, ova ikona na kojoj su prikazani Isus Hristos i dva anđela ne odaje ništa neobično – likovi prikazanih figura, njihova odeća i gestikulacija odgovaraju kanonu predstavljanja hrišćanskih svetitelja. Međutim,…
piše: Aleksandra Vujić Durga je hinduistička zaštitnica i boginja ratnica. Ona može da otelotvori svu ratničku energiju kosmosa i da je upotrebi protiv onoga ko se usudi da ugrozi bilo koje božanstvo. Nastala je iz udružene božanske energije hinduističke božanske trijade. Najčešća manifestacija ove boginje je u obliku mnogoruke ratnice koja u svakoj ruci drzi…
piše: Tisa Milić Tekst Leonarda Geršea iz 1969. prvi put je postavljen na Brodveju iste godine, da bi kasnije dobio svoju ekranizaciju u vidu holivudske melodrame (1972. godine) sa Goldi Hon u glavnoj ulozi, a potom se našao i na pozorišnim scenama širom sveta – preko Moskve, do podruma Ateljea 212 u režiji Nenada Gvozdenovića…
piše: Ivana Pavićević Reditelj Tomas Vinterberg je već duži niz godina poznat kao jedan od najuticajnijih danskih reditelja. Vinterberg se zalaže za stvaranje naturalističkih filmova, fokusiranih na priči i glumi, bez specijalnih efekata i tehnologije, pritom uspevajući da ovom minimalističkom estetikom postigne prelep filmski rezultat. U svom poslednjem filmu Još jedna tura ponovo se udružio…
piše: Tamara Živković Čačanska spisateljica Jelena Ćuslović nedavno je objavila svoju treću knjigu koja nosi naziv Eksperiment 55. Radnja romana odvija se u relativno bliskoj prošlosti, a to su mart i april prošle godine, u jeku haosa i panike koje je izazvala pojava koronavirusa kod nas, a koje, nažalost, još uvek traju. Roman govori o…
piše: Jovan Mladenović Stefan Marjanović diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2012. godine, u klasi profesorke Jasmine Kalić, odsek grafika. Na istom fakultetu 2014. godine završio je master studije u klasi profesora Radomira Kneževića na odseku za slikarstvo. Nakon završetka studija odlučuje da nastavi da se bavi slikarstvom u sredini u kojoj je…
piše: MoonQueen U nekoliko prostorija Narodnog muzeja u Beogradu krajem decembra prošle godine otvorena je izložba crteža Ivana Radovića koji se čuvaju u kolekciji muzeja. Od 85 crteža izvedenih ugljenom, tušem, olovkom ili akvarelom, na izložbi ćete imati prilike da vidite čak 67 njih, a najveći deo izloženih dela čine radovi iz 1916. i 1917.…
piše: Sonja Ristić Edit Đovana Gasion rođena je 19. decembra 1915. godine. Njena majka, Aneta Đovana Majar, poznatija kao Line Marsa, bila je ulična pevačica, a otac, Luj Alfons Gasion, cirkuski izvođač, akrobata i kontorcionista. Nakon rastanka svojih roditelja, Edit je živela sa bakom, sve dok je nije otac odveo u bordel svoje majke u…
piše: MoonQueen U stalnoj postavci Narodnog muzeja u Zrenjaninu nalazi se jedna neobična skulptura petorice bosonogih dečaka velikih očiju i ušiju, odevenih u istovetne plave odore ili spavaćice, pogleda pomalo tužnih i uprtih ka nebu. Ovi dečaci izrađeni od bojene terakote danas su poznati pod imenom Siročići i deo su stvaralaštva umetnice Zlate Markov Baranji…