Piše: Ana Samardžić O crtaćima kao umetničkim delima i o umetnosti u crtaćima, pisali smo u nekoliko brojeva našeg časopisa. Zbog narativa, animacije, muzike, često nam se još u detinjstvu urežu neke slike iz crtanih filmova koje dugo potom pamtimo. U rubrici Dese(r)t za kraj, između ostalog, tekst Kako se beše zove taj crtać?, trebalo…
piše: Pavle R. Srdić Ko ne zna makarenu, nije živeo u devedesetima. Kao što su bili Harlem Shake ili Asereje igranje, lambada ili Y.M.C.A., tako je pesma španskog latino dua Los del Rio, pod nazivom, već pogađate, Macarena imala svoj ples i nije bilo žurke i većeg okupljanja gde se nije odigrala jedna makarena. Ti…
piše: Nevena Stajković Vrlo često smo u prilici da čujemo kako nam je program za predmet Srpski jezik i književnost u osnovnim i srednjim školama zastareo, kako deci, odrasloj uz računar, ne može biti bliska, na primer, drama Borisava Stankovića i kako do reforme mora doći. Šta se desi kad do nje zapravo dođe? Početkom…
piše i fotografiše: Milica O. Marković Nakon prve dve epizode ovog ciklusa priča, na trenutak vas vodimo do severozapada zemlje i to u glavni grad autonomne pokrajine Galicije – u Santiago de Compostela. Nadaleko poznata istorijska i religijska prestonica Santijago, pored Jerusalima i Rima, sasvim izvesno predstavlja jednu od najvažnijih destinacija hrišćanskog hodočašća, čija je…
autor stripa: MoonQueen
piše: MoonQueen „Sedim na pragu svoje kuće, pušim cigaretu i pijuckam apsint i uživam u svakom božijem danu, potpuno bezbrižan. A petnaestogodišnja žena mi smerno prinosi hranu, sve za haljinu od deset franaka jednom mesečno. Jašem konja ili se vozim kolima kad mi se prohte. Sve mi se može… ” Da li vam ovaj citat…
piše: Teodora Rebić Nakon velikih osvajanja Aleksandra Makedonskog i njegove smrti, u vreme procvata Rimskog carstva, na Mediteranu nastupa helenistički period. To jeste period propadanja antičkog polisa i čitavog sistema vrednosti koji je vekovima bio ustrojen u skladu sa političkim uređenjem. Jačanje carstva i svega novog što sa njim dolazi dovelo je do velikih promena…
piše: Aleksandra Vujić Najstariji sin oca svih nordijskih bogova, Odina, jeste bog Tor. On je vladar neba i onaj koji upravlja gromom, vetrovima, kišom i munjama. Pored toga, zbog svoje snage, čuvar je i sveta bogova (Asgarda) i sveta ljudi (Midgarda). Upravo zato, a i zbog toga što upravlja vremenskim (ne)prilikama, omiljen je kod smrtnika…
piše: Tisa Milić Pinakes, najraniji oblik pozorišne scenografije u antičkoj Grčkoj predstavljao je oslikane ploče, pomoću kojih je dočaravano mesto dešavanja dramske radnje, a to su najčešće bile palate, hramovi, kolibe i pećine. Jedna od prvih upotreba mašinerije na sceni bila je čuvena deus ex machina, patent pomoću kog je glumac „ni od kuda” spuštan…
U oktobru 2020. godine ćeš imati do 27 godina i biti student/kinja završne godine, apsolvent/kinja ili student/kinja master studija na nekom od beogradskih univerziteta? Iskoristi narednih godinu dana na najbolji način i postani student/kinja 28. generacije STUDIJA BUDUĆNOSTI! Studije budućnosti su obrazovni program na kom se znanje stiče i deli na jedinstven i drugačiji način.…
piše: Dunja Savić Svetlana Savić (1971) je srpska kompozitorka i profesorka na katedri za kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Na putu od prvog studentskog rada pod nazivom Sirota, tužna Don Huanova kći, za sopran, bas, ženski hor i elektroniku iz 1992. pa sve do doktorskog umetničkog projekta Soneti: La doucenuit, Looking on Darkness,…
piše: Ivana Pavićević Film Džentlmeni reditelja Gaja Ričija i, u ovom slučaju, pisca, scenariste i producenta, sa sobom nosi i dobru i lošu vest. Dobra vest je da se reditelj vratio svojim korenima – frenetičnoj, krvavoj, muževnoj, nadmenoj kinematografiji, sa takozvanim stilom Gangsterski kokni deluks. Loša vest za Džentlmene jeste da je Gaj Riči već…
piše: Tamara Živković Prošlog meseca preminuo je jedan od najvećih španskih pisaca današnjice, čovek za kog svi kažu da je umeo majstorski da ispriča priču, pisac Senke vetra i Igre anđela, tvorac fantastične priče o Groblju zaboravljenih knjiga – Karlos Ruis Safon. Iako će Safon ostati upamćen prvenstveno po svojoj sagi o Groblju zaboravljenih knjiga,…
Hiljade i hiljade cvetnih stabljika posečeno je tog proleća ne bi li rimski car Heliogabal napravio banket vredan pamćenja, kakav rimsko plemstvo do tada nije videlo. Ono što dvorski baštovani nisu znali, bila je namera cara da svoje goste u trenutku opuštanja nakon bogate gozbe ubije bujicom latica koje će se na njih sručiti sa…
Intervju vodio: Marko Vesić Julski broj našeg časopisa vam donosi intervju sa još jednom zanimljivom ličnošću iz sveta umetnosti i kulture. On je rođen u Beogradu gde i odrasta sa željom da jednog dana postane glumac. Fakultet dramskih umetnosti upisuje još u gimnazijalskim danima i biva primljen u klasu profesora Dragana Petrovića Peleta zajedno sa…