ilustracija:Jefimija Kocić

Lautarova večna robija

Kralj Milan u poseti požarevačkom zatvoru, sveže krunisan. Nezadovoljan dočekom, viče po upravi zatvora. Lupa vrata i izlazi potpuno sam u zatvorski krug. Šeta nezadovoljno pored zida, na čijem dnu su prozori memljivih zatvorskih ćelija. Mučnu tišinu prekidaju njegovi ljutiti koraci. Kako je napredovao, među njegove korake uplitali su se tužni zvuci violine, koji su…

Tiha, detalj, ilustracija: Jelena Svilkić

Tiha

Grčka boginja Tiha, (u rimskoj mitologiji Fortuna), boginja je slučajnosti, sreće, sudbine i napretka. Glavno obeležje ove boginje je čuveni rog izobilja prepun raznog voća, semenki, cveća, žita i sličnih darova. Tiha je, pored materijalnog, simbol i duhovnog bogatstva. Pošto je i boginja sreće, još jedan njen atribut je i kugla, simbol promenljivosti srećnih okolnosti.…

ilustracija: Ivana Radović

Vrstizam

Vrstizam (ili specizam) je sasvim nepoznata reč jednog, inače, vrlo poznatog fenomena. Štaviše, čini se da smo svi obuhvaćeni tim fenomenom od najranijih dana. O čemu se radi? O našem,  uglavnom, prećutnom doživljavanju i ponašanju kao da je ljudska vrsta po nekom osnovu superiornija u odnosu na ostale. Deluje na prvu ruku prihvatljivo, ali nama,…

foto;Magdalina Radovanović

Mali Veliki park

Priču o Kalmegdanu neću započinjati dok ne napravimo razliku između Kalemegdana i Beogradske tvrđave. Kalemegdan je najveći beogradski park i istovremeno najznačajniji kulturno-istorijski kompleks, dok je Beogradska tvrđava samo deo tog kompleksa, s tim što svojim razmerama, istim i dominira. Čitav Kalemegdan je, kao što znate, smešten nad ušćem Save u Dunav, na beličastom krečnjačkom…

Misli o „Korenima”

Mada smo i ovaj put okasnili za svetskim trendovima, talas novog zlatnog doba televizije je zahvatio i naše podneblje. Još je Vojna akademija iz 2012. svojom visokom produkcijskom vrednošću, počela da vraća deo publike pred male ekrane, da bi potom usledile Ubice mog oca, Senke nad Balkanom, Jutro će promeniti sve i druge. Stoga pišem…

ilustracija: Jovana Radujko

„Baš kako treba” Justejn Gorder

Od autora svetskog bestselera Sofijin svet pre samo par meseci stigla nam je nova knjiga Baš kako treba. U podnaslovu ove Gorderove knjige stoji – Mala priča o skoro svemu. I doista jeste tako. Justejn Gorder je na svega stotinak strana uspeo da na sebi svojstven, jednostavan a pak zanimljiv način, progovori o skoro svemu…

„Vrisak”, Edvard Munk, foto: Wikipedia

Sasvim prirodno ubistvo?

Istina je da smo mi izgubili pojam o tome šta je uopšte prirodno. Prirodno je da žene upumpavaju silikon u sebe da bi sve izgledale veštački, prirodno je da još uvek mladi momci veštački stimulišu rast svoje potencije, prirodno je da se veštački smejemo dok nas neko omalovažava, prirodno je da održavamo veštačke odnose uspeha…

KUŠ!-ov III rođendan

Treći rođendan našeg časopisa proslavili smo 7. februara 2019. godine u Poletu. Ovog puta fokusirali smo se na muziku. Događajem pod nazivom KUŠbox želeli smo da predstavimo raznovrstan muzički program, a samim tim i različite ukuse, stilove i žanrove, što i inače praktikujemo kada su u pitanju teme iz oblasti umetnosti i kulture koje obrađujemo…

Šarl Bodler

Stvaralaštvo Šarla Bodlera ne može se svrstati u neki određeni pravac zbog toga što je on zapravo preteča simbolizma koji se tek kasnije razvija u onom pravcu u kojem ga danas poznajemo. Njegova poezija je odraz njegovog života, razvratnog i buntovničkog ponašanja, misli otuđenog i revoltiranog pesnika. Bodler je uveo estetiku zla i kult ružnog,…

Fragmenti o Sapfo

Majko grčke strasti i igre Latina, Lezbos, gde poljupci, puni plahe moći vreli kao sunca, rujni kao vina, čine ukras dana i pobednih noći; majko grčke strasti i igre Latina. Grčka književnost, tačnije, grčko pesništvo uticalo je na podelu muzike koja se pratila i negovala u Grčkoj. Jedan od velikana epske književnosti, Homer i njegova…