piše: Ivan Veljković
Fotografije ustupio Tomaš Prokupek
U prošlom broju…
„Tu je i jedna izuzetno interesantna, ali nadasve teška priča njegove svađe sa Todom MekFarlanom, koja im je prekratila prijateljstvo kao mače muškatlu (ili gavran maslačak), ali to zahteva sopstveni tekst.”
Priča počinje negde u Češkoj, zemlji dovoljno velikoj da ima publiku koja voli strip, a dovoljno maloj da domaći autori, na domaćem terenu, ne uspevaju. U jedno doba, dva Tomaša, Prokupek i Kučerovski, scenarista i crtač, rešili su da se bace na kreiranje nečeg novog. I odziv lokalnih izdavača je bio „toliko pozitivan”, jelte, „toliko prepun dobrodošlice”, da je ovaj autorski dvojac morao da sam osnuje izdavačku kuću. To se i desilo pokretanjem isprva fanzina, a docnije godišnjaka AARGH!
„…AARGH! je jedino češko antologijsko izdanje u domenu strip periodike namenjeno starijim čitaocima”, apostrofirao mi je u privatnoj prepisci Prokupek, moj kolega po pisanju. „Pokrenuli smo ga 2000. godine ja i Tomaš Kučerovski, moj kolega sa Arhitektonskog fakulteta u Brnu. I oduvek smo bili njegovi urednici. AARGH! je isprva bio crno-beli fanzin, ali sada izlazi već skoro dvadeset godina uz podršku Ministarstva kulture i Opštine Brno. Dakle, sada je deblji i u boji”.
Prema njegovim rečima, već se uveliko sprema 23. broj regularne serije. Sveukupno, AARGH! ima i šest specijalnih brojeva koji odudaraju od matičnog časopisa. Od datih, dva su smeštena u isti univerzum, imaju istu koncepciju, tehnički identično izgledaju i oba su pod scenarističkom palicom Prokupeka. Upravo ta dva specijala ćemo pogledati ovde.
Da bih izbegao repeticiju onomatopeje AARGH!, oslovljavaću ova dva albuma njihovim podnaslovima. Najpre je tu Gavran specijal. U njemu, glavni lik, imenom Gavron (da, sa o, ne sa a) prolazi kroz život materijalizovan iz drevnog rituala. Prokupek će predstaviti Gavrona u pet priča, od kojih sve na izvornom češkom imaju naslov od pet slova: Dodir (crtao Tomaš Kučerovski), Tumaralo (crtao Jirži Grus), U tminu (crtao Jan Lastomirski), Put (crtao Karel Jerje) i Slezina (crtao Petr Včelka).
Naravno, treba tu istaći i dodatnu priču, alternativni kraj pod imenom Bitka, za čiji je crtež zadužen Mihal Bednaš. Ali pre alternativnog kraja, treba da sagledamo propisni kraj, i sredinu i početak pre istog. Naime, tokom ovog stripa, Gavron, oživljen, odlazi kod crvenokose devojke i sa njom deli telesna zadovoljstva. Kako počinje Tumaralo, vidimo Gavrona tek pri kraju – u borbi protiv čoveka koji se iz lavirinta ispileo u (bukvalno) beli svet i moćima ubio već jednu poluosobu poluživotinju. Čovek je nastavio s tumaranjem, a naš Gavron, već u priči U tminu, ulazi u brzi voz za nepovrat – da bi ubrzo potom spazio još jednu pticoliku ženu u susednom vozu, u trenutku koji izgleda em kao da traje čitavu večnost, em kao da će se pamtiti čitavu večnost.
U priči Put, Gavron dolazi u mesto očito krcato bogatunima u fensi odelima, koji ga u svom Kapitol-ikom zdanju provode kroz selekciju letećih mašina koje su ljudi izumeli. Ubrzo potom, siroti Gavron dobija čizmu u zadnjicu i više ga nema – samo da se pojavi, bez krila, u priči Slezina, u kojoj pati na neviđen način dok…neka, da taj deo ne odajem. A neću spojlovati ni alternativni kraj.
Nakon Bitke, Gavran specijal pokazuje selekciju skica svih prisutnih autora i kako su nalazili idealno rešenje za Gavrona i njegovo okruženje. Pravi šlag na torti jesu dodatne ilustracije koje su crtali Renata Fučikova, Mihal Ivan (iz Slovačke), Jirži Husak, Jakub Rebelka (iz Poljske), Aleksandru Čubutariju (iz Rumunije), Lubomir Kupčik, Branko Jelinek (iz Slovačke), Nikkarin, Honza Bažant, Konstantin Komardin (iz Rusije) i Igor Baranko (iz Ukrajine).
„Moj prijatelj Branko”, naglasiće Prokupek u našoj prepisci, „mi je istakao: ’Znaš kako, Tomaše, strip u formatu kvadrata, bez dijaloga, i rađen od strane nekoliko različitih crtača je savršeni recept da odgovoriš apsolutno sve izdavače da ga izdaju’ ”. Ovo je, naravno, naglasio uz osmeh, ali je time istakao vrlo bitne detalje. Da, ovaj strip je potpuno nem, bez imalo dijaloga. I da, izgleda kao jedan veliki kvadrat. A šta ga još izdvaja?
„Kada sam osmišljavao ova dva serijala, nisam imao mnogo toga isplaniranog. Načelno, moglo bi se reći da je Gavran specijal o usamljenosti, a Maslačak specijal o smrti”. Dakako će nastaviti o ova dva stripa sa još par elaboriranja. „Može se Maslačak sagledati i kao simbol nestalnosti, tako funkcioniše”. I, naravno, najbitniji detalj koji sam čuvao za kraj. „Ovi specijalci su rađeni kao diptih, da ponude kontrast jedan drugom. Gavrana su crtali muškarci, Maslačak su crtale žene. U prvom je uvodnik, pored češkog, preveden na engleski, a u drugom na francuski, jer, iako ne govorim francuski, mnogo volim stripove sa frankofonih područja pa, mi se francusko-češki uvodnik činio prikladnim”.
Ne, ne usredsređujemo se na bilingvalnost uvodnika, već na polove crtača. Naime, sem dodatnih ilustracija, sve priče – čak i alternativni kraj – u Gavran specijalu zapravo i jesu crtali samo muškarci. Saznajmo, onda, kako to rade žene.
Maslačak specijal, čijeg sam jednog primerka ponosni vlasnik još od Leskovca ove godine, prelepo se oslikava kao nastavak na Gavronovu priču, iako je on ovde samo sporedni lik. Glavni lik je, doduše, junakinja – žena sa krunom od maslačaka na glavi koju ćemo nazvati Maslačika (iako se zvanično zove Riina). Avanture Maslačike se protežu kroz šest priča: Iz sna (crtala Kristina Plihalova), Grad (crtala Františka Lubat), Lica (crtala Lenka Šimečkova), Pobednik (crtala Nina Blažkova, danas Robin Blažke), Pustinja (crtala Marja Muravski), Pomoć (crtala Eva Maria Ondova).
Priču počinjemo tako što pratimo našu Riinu, našu Maslačiku, nagu devojku blede kose, unutar krune od obeliskova gde na skeletu nalazi krunu maslačaka koju stavlja na glavu. Već u Gradu ona napušta prirodno stanište i usred sivog, urbanizovanog mesta spasava jarkocrvenog papagaja – koji je posle toga odvodi na posebnu lokaciju prepunu zelenila i ljudi sa životinjskim licima. U priči Lica vidimo da je Maslačika prihvaćena kao vladarka ove poluanimalističke kohorte, samo da bi njen užitak pokvario dolazak humanoidne biljke muholovke.
Već u sledećoj priči, Pobednik, naša Maslačika posmatra borbu između jednog nasumičnog Grka i divlje zveri, dok jedna crnokosa devojka čeka oslobođenje. Izgleda kao da se između dve devojke rađa nešto više od pukog prijateljstva, jer do kraja ove priče odlaze zajedno u zalazak sunca, maltene držeći se za ruke. U Pustinji pak Maslačika je opet sama, barem dok unutar pustinje – preciznije, unutar gromadne planine koja je unutar pustinje – ne naiđe na hristoliko biće na krstu, bez glave i udova. Svojom ljubavlju, Riina oživljava ovog mladića sa glavom jagnjeta, nesuptilno indicirajući o kome je reč, i tu dele intiman trenutak pre njenog daljeg odlaska.
Kraj priče Maslačike, Pomoć, donekle imitira pretposlednju Gavronovu priču, gde je celo jedno društvo maslačkolikih ljudi proteruje i proganja zbog njenog venca maslačaka na glavi. U svom begu, ona se nalazi opet u onoj skupini obeliska – i tu je Gavron spasava od daljeg progona.
Intervencija, sedma priča i alternativni kraj, koju crta Ticho 762 (Petr Novak), ima tako lepu premisu da je ni po kom osnovu ne spojlujem. A ne odajem ni to kako izgledaju skice koje prate u narednom segmentu. Niti ću vam odati kog su kvaliteta ilustracije koje su ToyBox, Martina Fišmajster, Renata Vilfling, Štepanka Jislova, Berenika Kolomicka (iz Poljske), Pavel Blaha, Lucija Vostarkova, Lela Gejslerova, Viktor Svoboda, Katežina Čupova i Julija Nikitina (iz Rusije) nacrtali za ovaj specijal. Opet – to je na vama da otkrijete.
Nakon prelistavanja oba specijala, može se doći do jednog sveukupnog zaključka. Naime, Istočna Evropa, pogotovo zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, danas imaju da se podiče nekim izvanrednim autorima. Da, tu su svi navedeni crtači koji su izvan proseka i koje treba da zapratite već danas. Ali tu je i scenaristička snaga Prokupeka, kao i zavidni nivo kvaliteta koji su on i Kučerovski zacrtali za svoja štampana izdanja. Dok listate ista, imate osećaj kao da ste istovremeno na otvorenoj plaži, gde vetar njiše palme, a pesak boji vazduh onim poznatim mirisom smirenosti, i u urbanoj džungli gde vas i najmanje prisustvo betona, beskućnika i besramlja baca u hroničnu depresiju – otprilike kao što je situacija u svakom velegradu na Zapadnoj obali SAD, primera radi. Ali niste u SAD. Vi ste u svojoj sobi, sa dva prelepa izdanka češkog stripa, sa međunarodnim saradnicima i kvalitetom kome i veliki broj frankobelgijskih stripova može da pozavidi.
Vi ste u situaciji, naime, da se upoznate sa izvanrednim stripovima iz zemlje koja nam je relativno blizu, a čiji munjeviti put ka vrhu tek sleduje. Preporuka za Gavran specijal i Maslačak specijal svakako stoji – brzo se čitaju, imaju mnogo toga da ponude, a izgledaju kao visokokvalitetne gramofonske ploče skućene u neopisivo lepa pakovanja. Idealno i za policu i za stolicu – što bi se reklo. Podržite time slovensku braću i sestre, dajte im šansu i dopustite da vas avanture neobičnih, a opet i te kako svakodnevnih junaka i junakinja, ispune novim idejama i već poznatim emocijama.
P. S. Posebno se zahvaljujem Tomašu Prokupeku na prosleđenom materijalu i svim informacijama, kao i Pavelu Pilhu što me je uveo u svet AARGH!-a i povezao sa Prokupekom za potrebe pisanja ovog članka.
septembar, 2024.
