piše: Pavle R. Srdić
Teško je čoveku da se odupre činjenici da će ga vreme jednom pregaziti. Celog života sam se trudio da budem koliko-toliko u toku sa novotarijama. Donekle uspeva, ponekad ne, ali šta je – tu je. Kao neko ko je rođen potkraj 20. veka, smatrao sam da masmediologija ima sve odgovore na pitanje kako promovisati i disperzirati muziku u savremenom svetu. Radio, televizija, nosači zvuka, živi nastupi. Onda je došao internet.
Pesma o kojoj danas govorimo je ovovremenska, trenutno popularna. Znam da su moji verni čitaoci navikli da pišem o pesmama koje su, ponekad, duplo starije od mene, ali ovog puta, zahvaljujući mojoj kćerki koja ovu pesmu jednostavno obožava, odlučio sam se za jednu naizgled benignu pesmicu, zaraznu, a pevaju je deca. Pesmu Sigma Boy izvele su dve ruske devojčice, Svetlana Čertiščeva, poznatija kao Betsi, i Ana-Marija Jankovskaja, poznatija kao Maša. Betsi je poznata kao dete pevačica, ali i kao blogerka, dok je Jankovskaja, pored toga i glumica. Obe devojčice potiču iz porodica koje imaju iskustva u šou-biznisu. Između ostalog, koautor ove zarazne pesme je Betsin otac, Mihail Čertiščev, poznati ruski kompozitor i aranžer, autor muzike za mnoge ruske animirane filmove i decu pevače, dok je drugi koautor ruski rok pevač sa pseudonimom Muka, pravog imena Serafim Sidorin. Pesma je izdata 4. oktobra 2024. godine u izdanju peterburške izdavačke kuće Rhymes Music, a vrlo brzo je zauzela visoke pozicije na top-listama – zahvaljujući internet platformama i društvenim mrežama.
Pesma je inače nastala kao deo uobičajenog stvaralačkog procesa Mihaila Čertiščeva. S obzirom na to da je profesionalni muzičar, prilikom stvaranja kompleksnijih muzičkih dela, Čertiščev dobija ideje za zanimljive i zarazne muzičke deonice. Kako mora nastaviti sa kreacijom dela koja duže traju i zahtevaju ozbiljnije muzičko umeće i koncentraciju, Čertiščev ove kratke muzičke epizode beleži na svoj diktafon, kolokvijalno rečeno – za posle, tj. za momente kada može bolje da ih muzički dotera i od njih napravi prigodnu numeru. Kada su je upitali za značenje teksta ove pesme, Betsi je navela da su ona i Maša imale na umu situaciju da su one kul devojčice koje se sviđaju nekom sigma dečaku, a koji se sviđa njima, te oni međusobno pokušavaju da se osvoje. Međutim, ne ide im, jer po Betsinim rečima, one su suviše kul, a on je suviše gord i samodovoljan – što izaziva pažnju i kod drugih devojčica. Vidi se da se radi o deci, međutim, domet i interesovanje za ovu pesme prevazilaze dečji nevini svetonazor.
Mnogi će se zapitati: šta je to uopšte Sigma Boy,tj. sigma dečak? Izraz vuče poreklo sa interneta, a inspirisan je tradicionalnom podelom u životinjskom carstvu na alfa i beta mužjake. Dok je poznato da su alfa mužjaci obično oni primerci vrste koji su dominantniji, jači, atraktivniji, često suroviji prema ženkama, beta mužjaci su oni koji su slabiji, ali strpljiviji i manje odgovorni za budućnost zajednice u kojoj obitavaju. Dok zvanična biologija ne poznaje termin sigma mužjak, internet je ustanovio termin sigma muškarca. Naime, radi se o najređoj sorti – po svim karaktertikama, oni su alfa muškarci – osim u tom pogledu da smatraju da je neophodno da dominiraju svojim užim i širim okruženjem. Kada čita i iznosi ovakvu definiciju, autor se ne može oteti od stihova pesme Ja volim samog sebe zagrebačke pank-rok grupe Psihomodo Pop,gde narator u pesmi kaže da ne guta pilule da bi mu bilo bolje, da mu ne trebaju žene da ga zadovolje i da sebe uvek pozdravlja u ogledalu. Iako psihologija i sociologija interneta definišu ove muškarce kao jake, nezavisne, muževne, ali nezainteresovane za tipične muško-ženske odnose i alfa-beta hijerarhiju, neki analitičari smatraju da se radi o još jednoj masci i podvali incel pokreta, koji na ovaj način želi da sa sebe skine ili bar ublaži stigmu mizoginije.
Ali, ako ste mislili da samo pojam sigma biva problematičan u svemu ovome, varate se. U svemu ima politike, pa i u ovoj viralnoj pesmi. Na sednici Evropskog parlamenta, decembra 2024. godine, na dnevnom redu je bila Ruska Federacija kao fabrikator lažnih informacija i istorijskih falsifikata u cilju pravdanja agresije ove zemlje na Ukrajinu. U toku debate, za reč se javila poslanica nemačkog Volta, Nela Ril, i ovu pesmu etiketirala kao ruski pokušaj da plasira patrijarhalne i proruske poglede na svet putem socijalnih mreža. Rusiju je optužila za implementiranje ovakvih vrednosti, ciljajući mlade Ukrajince na društvenim mrežama, zbog kulturološke i jezičke sličnosti, pa je pozvala autoritete Unije da reaguju u ovom slučaju i spreče ovakve pokušaje napada na ukrajinski identitet od strane Rusije.
Verovatno nesvesna činjenice, Rilova je dobila neprincipijelnog koalicionog partnera u kritici ove pesme u ruskom ultradesničaskom pravoslavnom pokretu „Sorok Sorokov”, koji je izneo svoju kritiku na račun ove pesme, nazivajući je seksualizirajućom, opscenom i opasnom po decu. Podneli su i krivičnu prijavu i zahtev da vrhovni javni tužilac Ruske Federacije sprovede istragu i utvrdi da li ima elemenata kršenja Ustava Ruske Federacije i njenih zakona iz domena autorskih prava i medija. Čertiščev je odgovorio na ovakve zahteve i akcije ovog ruskog pokreta, smatrajući da je problem u njima, ako vide seksualne objekte u dve devojčice koje igraju i pevaju pesmu koja ima poprilično nevine, dečje stihove u pogledu muško-ženskih odnosa, karakterističnih za to životno doba.
Naravno, Ukrajina nije mogla ostati samo na pomenu. Centar za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, označio je pesmu kao rusku propagandu i instrument meke sile koju demonstrira Ruska Federacija. Inat je Srbima kao narodu dokazano imanentan, međutim, Rusi su se u ovom slučaju zainatili. Jedan broj deputata ruske državne Dume javno je podržao promovisanje ove pesme, uprkos kritikama koje stižu iz Unije, smatrajući da ruska kultura na pristojan i nadmoćan način demontira osnove evropskog LGBT fašizma – dok su drugi pak istakli da bi deputatima bilo bolje da se manje bave ovom pesmom, jer ona definitivno nije najveći problem Rusije. No, pesma biva prihvaćena od strane ruske vojske, pa je čak i snimljena u izvođenju Moskovskog vojnog hora i objavljena na Dan branilaca otadžbine, 23. februara 2025. godine.
U pogledu diskografskih podataka, s obzirom na to da se radi o viralnoj pesmi, isti nisu relevantni, jer je pesma slušana i širena putem interneta i elektronskih medija, ne i klasičnih fizičkih nosača zvuka. Što se tiče plasmana na top-listama, vredan je pomena iznenađujući plasman na sedmom mestu US Billboard Hot Dance/Pop Songs liste, gde je dostigla sedmo mesto, koje bi se, doduše, moglo pripisati popularnosti pesme među pripadnicima brojne ruske dijaspore u SAD. Što se tiče modernih platformi, koje su u ovom slučaju daleko relevantnije, zvanični audio-snimak na Jutjubu je zabeležio preko 107 000 000 pregleda, dok je video-snimak nastupa sa Super Lajk Šoua na ruskoj televiziji CTC kids zabeležio preko 36 000 000 pregleda za manje od tri meseca. Na Spotifaju, pesma je preslušana preko 63 000 000 puta. Međutim, na ovom mestu moramo napomenuti da je ova pesma deo mnogih brain rot sadržaja na internetu (brain rot – trulež mozga, naziv za internet sadržaje niskog kvaliteta i repetitivnih elemenata, koji negativno utiču na psihičke i kognitivne funkcije, naročito kod male dece), te kao takvoj je teško odrediti koliko puta je ova pesma zaista i preslušana kroz razne sadržaje koje nude društvene mreže.
Posle ovog teksta izraz „Devojčice su opasne!” dobija novu dimenziju.
april, 2025.
