Žuti car, ilustracija: Filip Nikolić

Žuti car, Žuti vladar ili Huangdi legendarni je kineski narodni junak koji je zaslužan za razvitak umetnosti i civilizacije u Kini. On je jedan od pet careva i veruje se da je predak svih Han Kineza, a zbog svojih zasluga proglašen je za boga. Prema legendi, bio je vođa plemena koje je živelo na obali Žute reke. Zahvaljujući njemu, pleme je počelo da gaji žitarice i domaće životinje, pa tako i da jača. On je poveo pleme u rat protiv plemena boga vatre i u toj borbi je pobedio. Nakon toga ova dva plemena se ujedinjuju i s vremenom od njih nastaje čitava kineska nacija, čijim osnivačem se smatra Žuti car. Navodno je živeo u 27. veku pre nove ere, umro u  sto jedanaestoj godini, a nakon fizičke smrti stekao je besmrtnost. Toliko je poživeo zahvaljujući zainteresovanosti za tradicionalnu kinesku medicinu, čije se otkriće upravo njemu pripisuje.

Vladavina Žutog cara prethodi pisanoj kineskoj istoriji, pa je postojanje ovog junaka pod znakom pitanja, a pretpostavlja se da su priče o njegovim podvizima preuveličane.

Bio je inovativan, pa je stvorio mnoštvo korisnih stvari, kao što su točak i cigle, a prvi je proučavao astronomiju. Po nekim legendama, on je zaslužan i za otkriće pripreme čaja. Naime, u njegovu šolju vrele vode jednom je upao list i nastao je aromatizovani napitak – čaj. Prema legendi, prilikom jedne bitke stvorio je magični kompas pomoću kojeg je pronašao neprijatelja koji se krio u peščanoj oluji. U bitkama je koristio i svoju posebnu kočiju čije je sedište uvek bilo okrenuto ka jugu. Takođe mu se pripisuje pripitomljavanje medveda, mrkog medveda, tigra i drugih životinja.

I ljudi oko Žutog cara bili su inovativni – Luo Cu, njegova supruga, naučila je Kineze da prave svilu od svilenih buba, a njegov istoričar, Cang Đije, stvorio je prve znakove kineskog pisma.

I ovog junaka prati priča o neobičnom začeću. Prema nekim legendama, njegova majka je šetala selom kada ju je pogodio grom koji je došao iz sazvežđa Velikih kola i tada je ostala u drugom stanju, dok su druga predanja manje nadrealna i govore o tome kako je njegova majka, prilikom njegovog rođenja, videla treperenje na nebu, baš oko istog sazvežđa.

Kult Žutog cara bio je zabranjen u Kini sve do osamdesetih godina 20. veka kada su Han Kinezi ponovo počeli sebe nazivati potomcima Žutog cara, što je opet dovelo do polemike da li će takav naziv činiti da se ostale etničke grupe (kojih u Kini ima ukupno pedeset i šest) osećaju isključenima.

piše: Aleksandra Vujić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.