ilustracija: Ljiljana Đajić

piše: Nevena Stajković

Bila jednom jedna stara internacionalna tema – brak sa natprirodnim bićem – koja se javlja u bajci, predanju i epskoj pesmi. Jedna od prvih varijanti vezuje se za Pančatantru, staroindijsku zbirku basni u stihu i prozi. Ovu temu obradio je i Apulej u romanu Metamorfoze u kojem su kralj i kraljica imali tri ćerke od kojih su starije dve bile ljubomorne na mlađu, Psihu. Njoj se pojavljivao nevidljivi mladoženja, Amor, koji joj je savetovao da ne sme da ga oda, međutim, ona je prekršila reč, te je on nestao. Zatim sledi njeno traganje za njim, izvršenje raznih zadataka i na kraju se sve srećno završava. Ova bajka pojavljuje se i u renesansi kod Lafontena, a kasnije i kod Puškina, i Molijera u drami ­Psiha. Možda i najpoznatija bajka sa ovakvim sižeom upravo je Lepotica i zver koju je napisala Gabrijela de Vilnel. U bajkama i pesmama o braku sa natprirodnim bićem – zmijom mladoženjom, zveri – poenta uopravo leži u transformaciji natprirodnog bića.

„Snaga ljubavi kojom se čudovište pretvara u ljudski oblik kod nas je prenesena na majku i sina, i beskrajnu čežnju nerotkinje za detetom.”

                                               Narodna književnost, Nada Milošević Đorđević i Radmila Pešić

Na našim prostorima tema braka sa natprirodnim bićem opisana je u dvema narodnim pripovetkama, dvema varijantama narodnih epskih pesama i narodnom predanju. Prvu varijantu priče o zmiji mladoženji (pod bojem 9) Vuk Stafanović Karadžić dobio je od zemunskog učitelja Dimitrija Čolića. Početna situacija u priči glasi ovako: sirota žena se molila bogu da joj da da zatrudni, makar i zmiju rodila. Bog joj usluši želju i žena zaista rodi zmiju. Međutim, čim ju je rodila, zmija uteče u travu i nestane, te je žena ponovo ostala sama i strašno je žalila.

Posle dvadeset godina zmija se vraća majci i traži joj da, umesto njega, prosi od cara devojku. Majka se zabrine i biva uverena u nesupeh zato što su siromašni. Dakle, pomalo neočekivano – prepreka nije rodne već staleške prirode. Ipak posluša sina, a on joj je još savetovao da se ne okreće kad se bude vraćala sa carevog dvora. Car se nasmeja kada ču za prosidbu, ali pristane da da devojku ako zmija načini ćupriju od bisera i dragog kamenja od njegovog dvora do zmijine kuće. I kako je majka išla, sve se takva ćuprija gradila, pošto se nije osvrtala. Drugi zadatak: da načini dvore bolje od carevih, dok je treći zadatak glasio: zmija mora da ima sve bolje nego što je kod cara. I svaki put majka nije smela da se osvrne, a zadatak se sam ispunjavao. Tada car dade devojku. Ovakav postupak u narodnoj književnosti naziva se svadbenom inicijacijom sa preprekama. Takođe, primetite stajaći broj tri. Zadaci su vezani za upotrebu magije jer je junak i sam magičan, tj. ima natprirodne moći.

Elem, da se vratimo bajci – oženismo našeg zmiju iako je mlad. Posle nekog vremena zmijina žena zatrudni. Svi su je pitali kako to sa zmijom spava i kako je ostala trudna. Snaha se nikom nije odala do svekrvi, rekavši joj da on noću skida zmijsku košuljicu i pretvara se u momka od kojeg lepšeg nema. Na taj način prekršila je tabu – otkrila je tajnu. Čak se i dogovorila sa svekrvom da ona viri kroz ključaonicu, te se i sama uveri. Tada je majka poželela da on ostane zauvek takav, pa je košuljicu bacila u vatru. Mladiću je zbog toga bilo strašno vruće, i dalje je košuljicu osećao kao svoju, pa su ga polivale vodom u snu. On se prepao kad je shvatio šta se desilo, ali su ga majka i supruga umirile. Na veliku sreću svih, desila se metamorfoza – on je ostao prelepi mladić – i tast ga je učinio carem. Dakle, ova verzija bajke donosi srećan kraj.

ilustracija: Ljiljana Đajić

Srpska narodna pripovetka (10) – Opet zmija mladoženja

U drugoj verziji bajke o zmiji mladoženji prepoznajemo nekolike razlike u odnosu na prvu varijantu. U uvodnom delu bajke više se ne pojavljuje sirota žena, već carica. Razlika leži i u tome što zmija nije pobegao kad se rodio, ali nije pustio nikakva glasa dvadeset dve godine, dok nije zatražio da se oženi. Našao je sam sebi ženu, sirotu, koja je pošla za njega rado i veselo. Dakle, vidimo da nema prepreka. Do podudaranja između dve verzije bajke dolazi kada snaha ostane trudna i kada se ona i svekrva dogovore da spale košuljicu. Međutim, ovoga puta do metamorfoze nećemo doći tako lako. Junak posle tog paljenja košuljice nestaje, a pre toga je prokleo svoju suprugu. Posle tri godine (isti stajaći broj, zar ne?) počne žena, i dalje u blagoslovenom stanju, da ga traži noseći gvozdene opanke i gvozdeni štap. U ovom momentu dolazimo do kulminacije bajke jer devojka postaje glavna junakinja i postaje tip junaka tragaoca, poznatog u narodnoj književnosti. U svojoj avanturi pomoć traži od Sunca, Meseca i vetra i od majki svakog od ovih elemenata dobija po jedan dar. Upravo ti darovi pomoći će joj da ponovo stupi u kontakt sa zmijom kojeg je najpre pronašla, oženjenog, u drugom carstvu. Kako? Devojka tada stupa u, takozvanu, borbu sa protivnikom. Protivnik joj je muževljeva nova žena, carica. Poklanja joj darove koje je dobila da bi joj carica dozvolila da provede noć sa njenim mužem. Sve se dešava za tri dana i tri noći. Zmijina kletva sa početka bajke sastojala se u tome da mora da odere opanke i štap dok ga ne nađe, a i kad ga nađe, da on mora da joj prebaci ruku preko stomaka, pa će se tek onda poroditi. Opanci i štap su joj se ogulili čim je stigla u to carstvo, a treće noći zmija je uspeo da ostane budan i prebacio je ruku preko devojčinog stomaka, te se ona porodila. Zatim su se vratili u svoje carstvo i živeli srećno do kraja života.

Kao što ste verovatno primetili, u bajkama nema čuđenja kako to zmija želi da se oženi, prisutna je magija, likovi su tipovi i jednodimenzionalni su. Za razliku od bajki, u predanjima metamorfoza nije moguća jer se ljudi i životinje ne dovode u isti red.

Tema u kojoj je supruga natprirodno biće obrađena je kod nas u obliku demonološkog predanja, bajke, balade i epske pesme. Bajke govore o ženidbi vilom, opisujući susret junaka sa njom, prinudnu udaju, život u kući i njeno bekstvo, te zatim junak traga za njom. One ne govore o rađanju dece. U epskim pesmama pak najveći je akcenat upravo na vilinom rađanju deteta, jer se tako stvara epska biografija mnogih junaka: Zmaju Ognjenom Vuku, Banović Sekuli, Relji Bošnjaninu majke su upravo vile.

april, 2022.

One thought on “Zmija mladoženja”

Leave a Reply

Your email address will not be published.