foto: Jovan Toroman

Za sve one koji su se već prilikom čitanja naslova iznervirali, jer, ne kaže se „zmajski” nego „zmajev”, odmah sledi izvinjenje autora – kako se most proteže nad rekom Ljubljanicom u gradu Ljubljani, dala sam sebi za pravo da njegovo ime ne prevedem sa slovenačkog. E, sad, kako smo uopšte došli do zmajskog mosta i, ono što verujem da vas takođe zanima – ima li zmajeva u Sloveniji?

Danas ne, ali nekada ih je bilo. Jedan, posebno strašan živeo je na području današnje Ljubljane u zlatno doba antičkih heroja i njihovih legendarnih podviga. Njegovo prebivalište bilo je močvarno područje koje je okruživalo reku Ljubljanicu, a hrana ribe, vidre i neželjeni posetioci ovog negostoljubivog predela. Jedne zime, neobična družina stigla je iz daleka, noseći na ramenima delove rasklopljene lađe, koja će kasnije ući u istoriju. Gonjeni besom prevarenog kralja, ovi mladići, poznatiji kao Argonauti, odlučili su da napuste obalu Crnog mora i svoj ulov, zlatno runo, prevezu Dunavom, Savom i Ljubljanicom sve do Jadranskog mora, odakle će im se otvoriti put ka rodnoj Grčkoj. No, široko korito lađe Argo nije moglo da se probije kroz plitku vodu Ljubljanice, pa su Argonauti rasklopili lađu u nameri da je ponovo sastave na obali mora, kada procveta proleće. Zimu će provesti tu, u močvarama koje okružuju reku, zaštićeni njihovim rastinjem i muljem od eventualnih napada progonitelja.

foto: Jovan Toroman

 Ono što Argonauti nisu znali je da iz močvare vreba novi neprijatelj, na čijoj su teritoriji počeli da grade svoje privremeno prebivalište. Jedne večeri razjareni zmaj napao je njihovo naselje, spalio pola kuća i večerao neke od članova posade. Vođa Argonauta, Jason, odlučuje da pokori zmaja i osveti pale drugove, ali u bitku polazi naoružan samo svojim mačem. Poznajući divlje sile prirode bolje od svog budućeg muža, njegova nevesta, čarobnica Medeja (drugi „poklon” koji su iz Kolhide mladići poneli sa sobom nazad u Grčku) polazi za njim. Sama i goloruka ona istupa pred zmaja i uspavljuje ga čarobnom pesmom. Jasonov mač ne bi uspeo da prodre kroz zmajevu krljušt, pa ljubavnici usta zveri vezuju lancima, a nozdrve pune kostima žrtava na kojima je ležao. Kada se probudio, zmaj se razbesneo, a njegov sputan plameni dah vratio se nazad u utrobu i spržio ga iznutra. Uništavanjem čudovišta, Jason i Medeja su stvorili uslove za formiranje i očuvanje civilizacije na obalama reke oko koje će deo Argonauta nastaviti da živi i stvara novi grad – Ljubljanu.

Današnja Ljubljana pomen na svoju antičku istoriju i legendu o stvaranju grada čuva bakarnim zmajevima koji krase jedan od mnogih mostova podignutih nad odavno ukroćenim koritom reke Ljubljanice. Na mestu starog drvenog Mesarskog mosta, stradalog u zemljotresu 1895. godine, kao deo urbanističke obnove grada 1900. godine, počela je izgradnja prvog ljubljanskog mosta od armiranog betona. Projektant, Jozef Melan, koristio je, umesto kamena, ovaj novi, jeftiniji materijal, a ispostavilo se da armirani beton osim uštede donosi još neke prednosti – kada je završen i otvoren za saobraćaj 1901. godine ovaj most imao je treći po veličini luk u Evropi. Ipak, most još uvek nije poneo ime pod kojim ga danas znamo.

foto: Jovan Toroman

Pažljivom posmatraču neće promaći brojke 1848 i 1888 koje krase most. Isprva nazvan Jubilarnim, ovaj most izgrađen je u čast četrdesetogodišnjice vladavine habzburškog cara Franca Jozefa I (setimo se da je sve do kraja Prvog svetskog rata Slovenija pripadala Austrougarskoj monarhiji). Car se ipak nije pojavio na otvaranju mosta izgrađenog u njegovu čast, ali je Jubilarni most, osim godina njegove vladavine, dobio secesionističko ruho i postao jedan od ranih primera secesije u Sloveniji. Estetsko uobličavanje mosta povereno je dalmatinskom arhitekti Juriju Zaninoviću, učeniku čuvenog austrijskog arhitekte Ota Vagnera („oca savremene bečke arhitekture” kako su ga nazivali). Osim floralnih i geometrijskih reljefa kojima je ukrašeno telo mosta, Zaninović je na njegovo pročelje dodao i skulpture zmajeva po kojima most danas nosi naziv. Umesto zmajeva, isprva je planirano da most krase četiri lava, ali da li zbog vetrova političkih promena koji su početkom 20. veka već uveliko duvali slovenačkom prestonicom, ili zbog umetničke slobode i ličnih pretenzija, Zaninović se ipak odlučuje za zmajeve, stvarajući na taj način vezu sa legendom o osnivanju grada i herojskom istorijom podneblja. Kasnije, most je dobio još šesnaest manjih skulptura zmajeva, te ga danas retko ko pamti po originalnom imenu, a u mapama i turističkim vodičima odavno je ubeležen kao Zmajski most.

Razglednica, Zmajski most u Ljubljani, 1924, izvor Wikimedia commons

Po gradu se šuška, u pola glasa, da su zbog zlokobnog izgleda Zaninovićevi zmajevi često povezivani sa rečju „svekrva”. Još jedna gradska legenda kaže da, kada devica pređe ovaj most, zmajevi mašu repovima. Ukoliko se nađete u Ljubljani i budete imali dovoljno vremena, usidrite se u blizini mosta i posmatrajte… Možda u legendi ima i malo istine!

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.