Voz, ilustracija: Lea Levi

Jednoga dana, na brdovitom Balkanu, grupa vandala upala je u muzejski depo, oštetila i pokrala deo eksponata, a jedan od njih, najveći, isekla na komade i trajno uništila vredno svedočanstvo minulih vremena, predmet kojem je njegova vrednost i izuzetnost trebalo da obezbedi sudbinu istorijskog dokumenta. U pitanju je lokomotiva stara više od sto pedeset godina, lokacija je Železnički muzej u Beogradu, krivci su ostali nepoznati, a događaj se zbio u avgustu ove godine. Kao i svaki put kada se neki umetnički ili istorijski značajan predmet uništi sa namerom, krivicu je prekasno kačiti na vrata bilo koje institucije. Krivica je kolektivna, jer se ideja o uništavanju sopstvenog nasleđa može roditi samo u sredinama koje muzejske predmete ne poznaju, ne prepoznaju ili ne razumeju njihov značaj. Zbog toga vas pozivamo da u novembru prošetate kroz Železnički muzej u Beogradu i upoznate se sa nasleđem železnice svoje zemlje.

Kroz nekoliko prostorija u kojima je izložena stalna postavka muzeja imaćete prilike da se upoznate sa razvojem železnice od njenih početaka do, otprilike, osamdesetih godina 20. veka. Razvojem točka i pričom o čovekovoj potrebi da se kreće počinje da se prepričava istorija jednog pronalaska čiji razvitak, na moju veliku radost, takođe spada u dugi 19. vek. Onima koji se nikada pre nisu posebno interesovali za vozove, postavka nudi puno zanimljivih podataka – gde i kada se organizovalo takmičenje lokomotiva kako bi se utvrdilo čija je mašina najpodobnija da se u njen razvitak ulaže? U kojim su se sve disciplinama ove prve lokomotive takmičile? Šta je to „gvozdeni put”? Za vreme čije vlade je u Srbiji započeta izgradnja železnice? Kako se zvao deo Beograda na kojem je izgrađena železnička stanica i ko je bio njen arhitekta?

Prva pruga u svetu, duga devetnaest kilometara, izgrađena je i predata javnom saobraćaju 27. septembra 1825. godine, a povezivala je rudarski centar Darlington sa Stoktonom, pristaništem na reci Tiz. Građena je četiri godine, a gradnjom je rukovodio Džordž Stivenson.

Tekst prati eksponate, reprodukcije grafika, industrijskih crteža i fotografija (pogledajte kako je izgledala železnička stanica Topčider u trenutku kada je sagrađena, ili čekaonica u Prištini krajem 19. veka). Meni je posebno bio zanimljiv jedan deo reprodukovanih razglednica koje prikazuju stanice i putnike srpske železnice, a koje su strani putopisci i novinari fotografisali i štampali u svojim evropskim gradovima. Koliko je pojava voza bila važna i značajna za čoveka 19. i ranog 20. veka, mi teško da bismo mogli da shvatimo bez dokumenata koji nam o tome svedoče – pogledajte fotografiju svečanog dočeka prvog voza u Obrenovcu koja govori o veličini takvog spektakla u jednom manjem gradu.

Videćete i makete lokomotiva i vagona, lampe, komplikovane konstrukcije za osvetljenje i grejanje, čiviluke, mnoštvo predmeta koji su pratili radnike i putnike vozova, delove svečanih uniformi i svečane portrete radnika železnice. Ono što će zaljubljenicima u kopneni saobraćaj biti posebno zabavno su i stare registarske tablice naše železnice. Muzej poseduje i likovnu zbirku, a mene je posebno obradovala jedna slika Vase Eškićevića, koja se nažalost nalazi u prilično lošem stanju.

Jedan deo izložbe posvećen je i čuvenom „munjevitom vozu” koji je ostao simbol luksuznog putovanja krajem 19. i početkom 20. veka – Orijent ekspresu. O ovom fenomenu saobraćaja već smo pisali, a vi pogledajte kako je njegova popularnost uticala na razvoj domaće železnice. Možda vam nakon posete muzeju postane jasnije zašto je Orijent ekspres jedno od glavnih stajališta između Pariza i Istanbula imalo baš u Beogradu. I industrijsko nasleđe je vredan dokument razvitka i istorije jedne zemlje, zato ga je potrebno prepoznati i čuvati isto koliko i umetničko.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.