foto: The French Mix

U avgustu vam predstavljamo slikarku Zanu Ranđelović Braun, devojku koju je neobična životna putanja odvela iz Bora do Nju Orleansa, u kojem danas živi i stvara. Pokušavajući da se okrene praktičnijim stvarima, Zana ipak nije uspela da pobegne svojoj kreativnosti, a kako nastaju njene slike, šta znači grana masline kojom često kruniše ženske figure, u čemu je razlika između američke i evropske publike i da li u Nju Orelansu može da se živi od slikarstva neke su od tema o kojima smo razgovarali.

foto: The French Mix

 Zanini slikarski počeci bili su, kako sama kaže, vrlo krivudavi. Crtala je i slikala od detinjstva, a prvu mini-izložbu imala je još u osnovnoj školi, u lokalnom borskom Muzeju rudarstva i metalurgije. U tom trenutku bila je ubeđena da je umetnost ono čime će se kasnije baviti, ali su je krizne devedesete usmerile ka strukama koje su delovale isplativije i praktičnije. Nakon studija pejzažne arhitekture u Beogradu odlazi u Nju Orleans u kojem upisuje studije umetnosti i dizajna enterijera. Slikarstvu se ponovo vratila u prelomnim trenucima života, pronalazeći u kreativnom stvaranju intimni vid terapije. Nakon što je instinktivno kupila boje i platna, na koja je mahinalno nanosila linije bez previše promišljanja šta bi one trebalo da predstave, shvatila je da je njena potisnuta ljubav prema umetnosti na kraju ipak pronašla svoj put. Zanina prijateljica, takođe dizajnerka enterijera, poželela je da ovim slikama pronađe nove domove i u tome je i uspela, za samo nedelju dana.

Te prve slike bile su dosta mračne, ali, prodate za samo sedam dana, pokazale su da ljudi prepoznaju i poistovećuju se sa emocijom koja je utkana u njihovo stvaranje. Lekovito dejstvo koje je umetnost izvršila na Zanu ubrzo se odrazilo i na njena platna. Shvativši da je kroz slikarstvo „procvetala”, sve češće je počela da predstavlja motiv žene sa cvećem, najćešće u kosi, u rukama i oko glave. Kada je postalo jasno da će slikarstvo postati njen jedini i pravi poziv, Zana je dobila želju da se bori za svoju umetnost i ideju i tada se na platnima pojavljuje i motiv zlatne maslinove grane – pobede i pomirenja.

Korišćenje plemenitih metala na slikama jedno je od glavnih odlika njenog slikarstva. Koristeći zlatne, srebrne ili bronzane listiće, Zana naglašava i ističe detalje koji su postali prepoznatljiv deo njene vizuelne reprezentacije.

Osim figuralnim slikarstvom, u okviru kojeg preovladava motiv žene i cveta, Zana se bavi i apstraktnim temama. Proces nastanka ovih slika razlikuje se, a ona ima potrebu da stvara oba u zavisnosti od trenutka. Kada je puna snažnih emocija prenosi ih na platno slobodnije i tada nastaju apstraktne teme, dok je za one figuralne potrebno suptilnije kanalisanje ideje koje zahteva više doterivanja, promišljanja, pa samim tim i staloženosti. Američko tržište ipak radije bira figuralne slike, mada i one apstraktne nalaze svoje kupce. Ovaj povratak figuralnosti Zana objašnjava prezasićenjem apstraktnim formama, koje su krajem 20. i početkom 21. veka preovlađivale u umetničkoj javnosti i potrebom kupaca da se poistovete sa delom u kojem mogu da pronađu jasnije definisan smisao i ideju koju bi sledili.

Svoje slikarstvo Zana opisuje kao gipsy ili nomad art, što su termini koje je sama skovala ne bi li objasnila slikarstvo koje nastaje na razlilitim meridijanima, između Bora i Nju Orleansa, ali za koje inspiraciju pronalazi putujući, otkrivajući i upijajući lepotu velikih umetničkih dostignuća kojih ima neizmerno puno svuda u svetu.

Što se tiče američke umetničke scene, Zana nam prenosi svoje utiske da se tamošnje tržište dosta razlikuje od evropskog, najviše u načinima komunikacije između umetnika i kupaca. Američki potrošači izbegavaju posrednike, pa galerijsko izlaganje počinje polako da gubi primat nad direktnim kontaktiranjem s umetnikom. Najviše porudžbina dobijala je preko Instagram profila, zatim preko Fejsbuka i onda sajta. „Amerikanci vole da vide, čuju i upoznaju onoga sa kim posluju. U Evropi, čini mi se, i dalje postoji tradicionalniji pristup i više se ceni izložbeni prostor kao i sistem stručnjaka koji vrednuju i ocenjuju umetnička dela.”

foto: Ivan Čorboloković

Na pitanje da li u Nju Orelansu može da se živi od umetnosti dobili smo veoma brz i kratak odgovor – apsolutno! „Ljudi iz čitavog sveta dolaze u ovaj grad baš zbog umetnosti, da je upiju i čuju na ulici. To je super mesto da se bude umetnik, vrlo je inspirativno i nije ni čudo što je iznedrilo toliko talentovanih ljudi.” Za Nju Orleans Zana kaže da je šarenolik i pun jarkih boja nalik scenografiji crtaća i da je za takav izgled grada verovatno zaslužno južno sunce koje iz ljudi izvlači sve brige i nedaće kroz pesmu, igru i kreativnost. Sa druge strane, sasvim drugačiji kolorit njenih slika, sa paletom koja se kreće između sivih do tonova rđe, Zana objašnjava svojim korenima. „To su u potpunosti borske boje! Sivi blokovi, sive ulice, rovovi površinskog kopa koji se protežu od bež do crvenkaste boje rđe, to su boje mog okruženja, oblačenja, a izašle su iz mene i na platna.”

foto: Ivan Čorboloković

„Slika nije samo sloj boje na platnu, ona je i ideja i priča koja stoji iza, muzika koja nas asocira na nju, čitav jedan sklop i prezentacija koja se ljudima ili dopadne ili ne.”

Zana je do sada izlagala uglavnom na jugu Amerike, u gradovima Teksasa, Luizijane, Misisipija i Alabame, a u najlepšem sećanju su joj ostale izložbe koje je imala u muzeju NOMA (New Orleans museum of Art). Trenutno su u toku pregovori za izložbu u Madridu, a pitali smo je i da li planira da uskoro svoje slike prikaže i domaćoj publici. „U nekom trenutku svakako, ali trenutno ne razmišljam o tome. Kada dođem u Srbiju, radije se viđam sa dragim ljudima nego što razmišljam o poslu ili izlaganju, ali bih volela da, ako do toga dođe, izlažem i u Boru i u Beogradu”, kaže Zana.

Mi se nadamo da ćemo u skorije vreme Zanine slike videti i u Srbiji, barem dok ne dobijemo priliku da posetimo šareni i topli Nju Orleans. Do tada vam preporučujemo da pratite njen rad na sajtu i Instagram stranici.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.