Whaam, detalj, Roj Lihtenštajn, foto: Wikipedia
Jedna od tipičnih američkih priča nastalih u periodu hladnog rata je priča o malom dobrom Amerikancu kojeg silom izvlače iz studentske klupe i odvode u ratom zatrovanu Evropu, da ubija, ni kriv ni dužan. Koliko god da za ovakve priče više nemamo strpljenja, sačekajte minut, jer ova je istinita. Taj mali dobri Amerikanac, kojeg je rat učinio pilotom i majstorom protivvazduhoplovne odbrane, vratio se u domovinu živ i zdrav(iji) od većine sugrađana koji su ostali sa druge strane velike vode. Završio je studije, upotrebio ratna iskustva u svoju korist i postao jedan od najpoznatijih slikara 20. veka. Njegovo ime je Roj Lihtenštajn.
Dela Roja Lihtenštajna svako je video bar jednom u životu, kao reprodukciju na majici, torbi, kesi, papiru za pakovanje poklona. Lako prepoznatljiva tematika stripa je ono što ga izdvaja i što ga je učinilo slavnim, a kaže se i da je njegovo slikarstvo u znaku ljubavi i rata. Poetično, na prvi pogled pretenciozno, ali zapravo – sasvim tačno. Velike slike koje oponašaju table izvučene iz popularnih stripova 60-ih godina potenciraju teme kojima je američka javnost bila preplavljena tih godina – heroje rata i ljubavne jade tinejdžera.
Jedna od njegovih najpoznatijih slika je diptih, nastao 1963. godine, i nosi sasvim jednostavan naziv – Whaam!
Whaam je onomatopeja lansiranja rakete prikazanog na prvom delu slike. Drugi deo prikazuje avion koji se obrušava u plamenu. To nije izmišljena scena već reprodukcija postojećeg stripa. Onomatopeje, oivičavanje figura crnom i balončići sa tekstom, tipični za stip, pojavljuju se i na Lihtenštajnovim slikama, ali treba uzeti u obzir da je sve te elemente slikar uradio rukom, ne koristeći štampu.
Prvi deo diptiha preuzet je iz stripa Svi američki ljudi rata, epizode Star Jockey (broj 89, februar 1962.) autora Irva Novika. Originalno, ovo je scena iz sna fiktivnog pilota Drugog svetskog rata, koji sanja da raketama obara protivničke avione. Lihtenštajn je ovu scenu spojio sa scenom avionske nesreće iz epizode Wingmate of Doom, Džerija Grandženeta (broj 90, april 1962). Tumačenje može otići u dva pravca, u zavisnosti od toga da li ste dobri Amerikanac 60-ih godina ili ne. Ako jeste, onda je sve u redu, vaš ratni heroj, visok, mišićav, nikad poražen, obara protivnički avion koji se obrušava u plamenu. Plamen večite slave pobednika, moglo bi da se kaže.
Jedna od karakteristika Lihtenštajnovog rada, a i dokaz njegove izuzetne slikarske veštine, je korišćenje ban-day tačkica. Veliki broj tačkica koje ispunjavaju površinu čitave slike, a mogu se videti tek kada se posmatrač potpuno približi, naziv je dobio po ilustratoru i grafičaru Bendžaminu Henriju Deju, koji je ovakvu tehniku štampanja plasirao još 1879. godine. Ako je tehnika toliko stara, u čemu je onda stvar? Svaka tačkica Lihtenštajnovih slika urađena je rukom! Slikar je svoja dela slikao uljanim i akrilnim bojama, ne koristeći štamparsku presu, ali u potpunosti oponašajući njen rad. Bez greške je ispunjavao platno tačkicama prepoznatljivim u štampi, oponašajući tako ne samo tematiku i formu stripa, već i način njegove izrade. Lihtenštajn je rekao da je poenta njegovog dela da izgleda kao kopija, i da on smatra da je u tome u potpunosti uspeo
Ukoliko niste dobri Amerikanac, možete se zapitati ko je bio u tom drugom avionu. Ili, još gore, da li je druga scena, ovako nasilnički iščupana iz nekog sasvim drugog stripa, zapravo sudbina koja čeka heroja sa početka? Ako jeste, da li je onda važno pod čijom zastavom bacate rakete? I da li se rat isplati ili se uvek obije o glavu svima, bez izuzetka?
U oba slučaja – Lihtenštajn je pogodio centar mete. Patriotska osećanja jednih, kao i osećanje apsurdnosti rata nekih drugih, mogu se naći na slici. Sa neke strane ovog diptiha svako od nas stoji a činjenica da je jedna slika u stanju da nas sve podjednako žestoko oduva svedoči valjda i o tome da je slikar u ratu, ako ništa drugo, onda bar naučio dobro da cilja. Whaam! gospodo – svi smo mi statistika u vreme ovakvih onomatopeja.
Godine 1966. sliku je otkupila Tejt galerija u čijoj se stalnoj postavci nalazi od 2006. godine.
piše: MoonQueen
