ilustracija: Ivana Radović

Vrstizam (ili specizam) je sasvim nepoznata reč jednog, inače, vrlo poznatog fenomena. Štaviše, čini se da smo svi obuhvaćeni tim fenomenom od najranijih dana. O čemu se radi? O našem,  uglavnom, prećutnom doživljavanju i ponašanju kao da je ljudska vrsta po nekom osnovu superiornija u odnosu na ostale. Deluje na prvu ruku prihvatljivo, ali nama, naravno, to nikad nije dovoljno! (Da nisi pisnuo, ne kvari tekst!) Mi stremimo da idemo korak dalje od naših pukih osećaja i intuicija! Je l’ tako? (kažeš jeste ili ćutiš demokratski) Odlično! A sada nužni i nesrećni paragraf istorije.

Termin je prvi put upotrebljen od strane izvesnog Ričarda Rajdera sedamdesetih godina. No, onaj koji ju je ubacio u mejnstrim (ne naš, doduše, nego svetski mejnstrim. Mejn-mejnstrim?) jeste Piter Singer. (Vau, fascinantno! Logoreiče, reci mi još!) (Logoreik ne poznaje sarkazam i nastavlja) Ta engleska kovanica glasila je speciesism (species na engleskom znači životinjska vrsta) i najčešće se koristila da opiše odnos konkretno ljudskih životinja prema neljudskim životinjama. (Da vam nije možda zaparalo uši to što je napisano „ljudskih životinja”? Q.E.D.) Tada je prvi put povučena jedna zanimljiva paralela – ona između vrstizma i rasizma.

Naime, tvrdilo se da su oba ova izma vrste predrasude. Kao što je pogrešno a priori pridavati vrednost nekom, recimo, Azijatu, samo na osnovu njegove rasne pripadnosti, tako je pogrešno ceniti životinje samo na osnovu njihove pripadnosti nekoj neljudskoj vrsti. Da bismo izbegli etiketu predrasude i duplih standarda (a ovo je nesumnjivo ispravna etiketa za ovo uverenje kod mnogih ljudi danas), morali bismo da damo neki relevantan razlog zašto je to zapravo opravdano.

Imajući ovo u vidu, mi ćemo spomenuti nekoliko najčešće predlaganih, i probleme koji ih prate:

  1. Jer smo intelektualno superiorniji

Postoji naučni konsenzus da smo intelektualno najrazvijenija životinjska vrsta. (Uzgred, takođe postaje sve očiglednije da isto tako generalno potcenjujemo intelektualne sposobnosti drugih vrsta.) Ovde postoji sledeći problem: ako nas neko pita da objasnimo zašto je to bitno kada razmišljamo o tome koliko bi trebalo vrednovati ostale životinjske vrste, šta ćemo odgovoriti? Uostalom, da li ćemo manje vrednovati jednog belca zato što je, recimo, manje inteligentan od drugih? Iako postoje konteksti gde je legitimno diskriminisati po osnovu inteligencije (a postoje), većina nas opet deli mišljenje da to nikako ne dira u neka osnovna prava, a samim tim i vrednost koju ta osoba poseduje. Uostalom, koliko nas se slaže sa stavom da neka moždano mrtva osoba nema nikakvu vrednost? Vrlo zanimljiv primer često koristi i sam Singer kada nas pita da objasnimo da li i zašto jedna (ireverzibilno) moždano mrtva osoba vredi više od jednog zdravog šimpanze? Ili podjednako zanimljiv scenario u kojem vanzemaljska vrsta inteligencije koja je superiornija u odnosu na našu koliko i naša u odnosu na recimo bakterije. Da li bismo se zaista složili sa tim da onda mogu da nas tretiraju onako kako mi tretiramo „niže” životinjske vrste?

  1. Jer smo moralno sposobniji, te i superiorniji

Odnosno da smo sposobniji od svih drugih vrsta da činimo dobro. Uostalom, životinje ne mare mnogo za živote drugih životinja osim kada im to ne ide u korist, dok mi osmišljavamo kompleksne etičke sisteme, zar ne? Međutim, iako smo sposobni da vodimo sofisticirane i neostrašćene razgovore o činjenju dobra, nije sasvim očigledno da smo u tome i uspešni. Nismo li mi jedina životinjska vrsta koja je svojom bahatošću uspela da dovede u pitanje ostatak živog sveta? Nije li tačno da se u svakom trenutku negde na svetu odvija barem jedan ratni sukob? Ne raste li broj siromašnih i gladnih? Poenta nije, naravno, da nismo moralno superiorniji, barem potencijalno, nego da to nije toliko očigledno. Stoga bi bilo zgodno da onaj ko u ovo veruje smisli razloge koji bi za ove grozote kompenzovali u dobru.

Vrlo interesantna biće i ova realizacija – ako kažemo da neljudske vrste nemaju intelektualnu razvijenost potrebnu da se uopšte čini zlo, onda moramo takođe reći kako smo mi onda najnemoralnija vrsta na ovoj zemlji, jer smo i jedina vrsta koja zapravi čini zlo u pravom smislu te reči.

  1. Jer smo na vrhu lanca ishrane (i slično)

Ovo, naravno, nije dobar argument iz više razloga. Prvo, odakle nam uopšte ideja da smo na vrhu lanca ishrane? Za one koji se u to najviše razumeju pitanje je potpuno otvoreno.

Čak i da je tačno da smo na vrhu lanca ishrane, zašto nam to daje za pravo da koristimo ostatak živog sveta kako nam padne na pamet? Nije li to samo dobro staro pravo jačeg?

  piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.