piše: Nevena Stajković
Izdavačka kuća Arete 2019. godine pružila nam je priliku da se upoznamo sa spisateljskim darom britanske književnice Zejdi Smit, objavivši roman Vreme svinga. Kako čitamo u članku The secret life of Zadie Smith autora Sebastijana Šekspira, četrnaestogodišnja Sejdi promenila je ime u Zejdi da bi zvučalo nesvakidašnje. Ova činjenica svedoči njenom otporu prema normativnosti i konvencionalnosti jer je Sejdi vrlo često ime u Ujedinjenom Kraljevstu, SAD, Kanadi i Australiji.
Na ovaj način buduća značajna autorka ukazuje na svest o jeziku kao prostoru igre i moći, kojim je kasnije umnogome pisala o rascepljenom, višestrukom identitetu – rasnom, klasnom, kulturnom i rodnom; o porodici kao prostoru tenzije, nasleđenih trauma i pritiska očekivanja. Ove i mnoge druge teme našle su svoje mesto u romanima Beli zubi, Sakupljač autograma, O lepoti, Severozapad, a Zejdi dovele do članstva u Kraljevskom književnom udruženju i Američkoj akademiji za umetnost i književnost.
Gardijanov članak Profile: Zadie Smith otkriva nam da je Zejdi odmalena volela step, a u tinejdžerskim godinama je razmišljala i o karijeri u pozorišnom mjuziklu, da bi tokom studija nastupala kao džez pevačica. Ljubav prema muzici i plesu očituje se u romanu Vreme svinga, napisanom u prvom licu. Već u prvim redovima upoznajemo neimenovanu devojčicu i njenu buduću najdražu drugaricu Trejsi, koje odlaze na čas plesa kod gospođice Izabel. Međutim, roman se ne razvija u toplu priču o bliskosti i nestašlucima dve devojčice, već o prijateljstvu kao odnosu moći. Njihova bliskost prožeta je zavišću, frustracijama, zavisnošću i prećutnim rivalitetom koji je vidljiv već na prvim stranicama jer devojčica ističe sve sličnosti i razlike među njima.
„Bilo je tu još dosta devojčica, ali primetile smo jedna drugu zbog očiglednih razloga, svojih sličnosti i razlika, kao što je svojstveno devojčicama. Naša nijansa smeđe bila je potpuno ista – kao da smo bile sašivene od jednog komada iste tkanine – i pegice su nam bile sakupljene na istim mestima, bile smo iste visine. Međutim, moje lice bilo je zamišljeno i melanholično, s dugim ozbiljnim nosem i očima oborenim dole, kao i moja usta. Trejsino lice bilo je živahno i oblo, izgledala je kao tamnija Širli Templ, osim što joj je nos bio problematičan kao moj, to sam odmah videla, smešan nos – išao je pravo uvis kao prasencetov. […] Moglo bi se reći da je po pitanju nosa bilo izjednačeno.”
Vreme svinga, Zejdi Smit
Kao što smo već sugerisali, roman otvara mnoštvo značajnih tema, od kojih bismo izdvojili i teme roditeljstva, braka, kao i odnosa između roditelja i dece. Devojčica je vezana za oca, jer joj se više posvećuje – sprema je za školu, odvodi je na časove plesa, bavi se domaćinstvom; zato ju je toliko i povredilo kada je u godinama koje su usledile otac učinio nešto nedopustivo. S druge strane, majka je neprekidno uronjena u knjige, trudeći se da diplomira i izgradi karijeru političarke. Majčin lik je slojevit. U odnosu prema ćerki deluje hladno – ćerka ne dobija bezuslovnu potvrdu, već stalni poziv da bude bolja, odgovornija – što oblikuje njenu kasniju nesigurnost i potrebu za potvrdom drugih.
Na ovaj način, tematizovan je odnos između majke i ćerke, ali se jasno vidi da mama personifikuje jedan oblik crnačkog feminizma sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka koji insistira na obrazovanju, radu i dostojanstvu.
„’Kada si s tom devojčicom’, objasnila mi je majka, ’pristojno je da se igraš s njom, ali ona je vaspitana na određen način i sadašnjost je sve što ona ima. Ti si vaspitana drugačije – nemoj to da zaboraviš. Ti smešni časovi plesa su ceo njen svet. Nije ona kriva – tako je vaspitana. Ali ti si pametna. Nije važno da li imaš ravne tabane, nije važno zato što si pametna i znaš odakle si i kuda ideš.’ ”
Vreme svinga, Zejdi Smit
Ovo je idealan trenutak da kažemo koju reč i o problemu rasizma i klasnih i društvenih barijera. Rasizam je ugrađen u institucije – školstvo, kulturnu industriju, tržište rada. Iako su glavne junakinje crne, njihove mogućnosti nisu iste: rasa se stalno prepliće s klasom, obrazovanjem i kulturnim kapitalom. Time se ruši ideja da je rasno iskustvo jedinstveno. Važno je ukazati i na internalizovan rasizam jer se od devojčice očekuje da predstavlja čitavu zajednicu.
Kasnije, kao mlada devojka, glavna junakinja postaje asistentkinja muzičkoj zvezdi Ejmi koju je veoma volela u detinjstvu. Ejmi planira da otvori školu za devojčice u Zapadnoj Africi. U ovom delu romana zapadni humanitarizam i pop-industrija predstavljeni su kao moralno ispravni, ali su, u suštini, ogledalo hijerarhije: Afrika postaje pozornica za samopotvrđivanje Zapada, dok lokalni glasovi ostaju potisnuti. To je suptilan, ali snažan prikaz neokolonijalnog rasizma. Ejmi u Senegalu gradi školu kao humanitarni projekat. Paralelno s tim, njena deca, koja su se čitav život školovala kod kuće uz privatne učitelje, prvi put postavljaju pitanja o tome kakvu školu pohađaju senegalska deca.
„Zašto direktor škole ima dve žene, zašto neke devojčice nose šalove, a neke ne, zašto su sve knjige iscepane i prljave, zašto su im predavanja na engleskom ako ne govore engleski kod kuće, zašto je učiteljica pogrešno spelovala reči na tabli, ako je nova škola za devojčice, šta će biti s dečacima?”
Vreme svinga, Zejdi Smit
Naslov dela ima višeslojno značenje. Pored toga što je ples centralni motiv romana, sving ukazuje na klasične holivudske mjuzikle i tradiciju crnačke zabavne umetnosti. Kada je Trejsin otac izašao iz zatvora, kupio je devojčicama video-kasete, a glavna junakinja je upravo izabrala mjuzikl Vreme svinga. Takođe, kada je upisivala školu drame, na audiciji Trejsi je igrala uz pesmu Swing Is Here to Stay. Dalje, ples iz naslova možemo tumačiti i kao kretanje napred-nazad – likovi se kreću, putuju, napreduju, ali se stalno vraćaju istim obrascima: nejednakosti, rasizmu, toksičnom prijateljstvu, rodnoj neravnopravnosti.
Uprkos tome što pokreće ozbiljne i važne teme, roman Vreme svinga Zejdi Smit nije opterećujuć i drži pažnju. Istovremeno, priča je spretno izbalansirana između zabave i ozbiljnih tema, čineći da čitalac bez napora prati priču, dok prevod Irene Vujičić čuva ritam i živost originalnog teksta.
februar, 2026.
