foto: Vreme čuda

Intervju vodila: Mia Matković

Nesumnjivo danas živimo u vremenu čuda u kome su ta ista čuda okrenuta protiv nas, protiv čoveka. Međutim, i u ovakvom vremenu, imamo priliku da se susretnemo i upoznamo sa nešto „drugačijim” čudima. „Od čuda se ne zahteva da pomažu, već da menjaju, a od ovih najvećih ne da izopačuju sadašnjost već da razgrađujući je, grade budućnost.”

Vreme čuda je tročlani rokenrol bend iz Beograda nastao 2015. godine, za koji se može reći da je veoma predano gradio tok dosadašnje karijere. Ekipu čine: bubnjar Vlada Migrić, basista, violončelista i prateći vokal Mateja Nikolić, i Mihailo Ristić, glavni vokal i gitarista, ujedno i centralna figura postave. Njihov rad možete pratiti na Instagram i Fejsbuk stranici.

Od početka verujući da se kvalitet muzike ne meri tržištem i trendovima, izabrali su teži, ali iskreniji put. Ovi momci stvaraju i sviraju autorsku muziku, ali slede najbolje primere od sedamdesetih godina i zlatnog doba rokenrola do nekih savremenih bendova.

Za sedam godina postojanja, svojom muzikom i energijom osvojili su kako beogradsku, tako i publiku u mnogim drugim gradovima širom Srbije. Prethodne godine objavili su svoj prvi album pod nazivom Vreme čuda. Pesma Gde si sad, poslednja na albumu, dožvela je veliki uspeh za kratko vreme.

O njihovoj muzici, inspiraciji, iskustvima, razmišljanjima, daljim planovima, kao i poruci koju šalju publici razgovarali smo sa Matejom i Mihailom.

Želite li da podelite sa nama početke i razvojni put – kako je došlo do vaše saradnje? Šta za vas predstavlja ovaj bend?

Možda je isuviše hladno reći „saradnja”, bolje je reći prijateljstvo. Upoznali smo se na jednoj školskoj priredbi i tu počinje sve. Ovaj bend za nas predstavlja nešto za šta živimo i što živimo. Naš izraz i način kojim komuniciramo sa svetom. Ponekad predstavlja i beg od surove realnosti. Ima i to lekovito dejstvo.

foto: Ilija Pejoski

Neosporno je da među vama mora postojati izvesna doza poverenja. Koliko je teško nastupati u malom sastavu?

Poverenje je osnova kako bi bend funkcionisao, ma koliko bilo ljudi u njemu. Kakav nam je odnos van bine, takav će biti i na bini. To se i te kako vidi i čuje. Trio je veoma zahtevan sastav, ali uz dosta rada i vežbe, veoma moćan.

Vreme čuda. Simboličan naziv. Kako je nastalo ime benda?

Inspirisani smo Pekićevim istoimenim romanom, ali nekako smo se zadesili u vremenu gde je čudo baviti se i svirati kvalitetnu muziku. Pa, čekaj, zar ovo vreme u kojem živimo nije „vreme čuda”?

Otkud interesovanje za ovu vrstu muzike?

Sve više verujemo u onu frazu da sve polazi iz kuće, kako vaspitanje, tako i ukus. Kao klinci smo bili okruženi pločama i dobrim zvukom. Nekako su nam te frekvencije ušle u krvotok od najranijih dana. 

Kako se postaje roker?

Citirali bismo stih iz jedne stare pesme: „Ili živiš rock & roll ili ne znaš šta je to”.

Kako publika reaguje na vašu muziku?

To je bolje pitanje za publiku, ali ono što smo mi osetili i iskusili je fantastična reakcija ljudi. Na svirkama pevaju naše pesme, na naše zaprepašćenje i oduševljenje. Isto tako, dešavalo se da nekoga i rasplaču. Za taj osećaj živimo.

Zanimljvo je da sva dela sami pišete. Kako birate teme koje interpretirate publici?

Pesme se ne planiraju, one se prosto dese ili ne. Pogledaj malo oko sebe i naći ćeš toliko toga. Pevamo o onome što vidimo i doživimo. Ne foliramo se.

U čemu nalazite inspiraciju za svaki novi koncert i nove projekte?

Nas loži da sviramo i prepuštamo se trenutku i publici, a inspiracija dođe na samom koncertu. 

Nakon više od pet godina rada i svirki, objavili ste krajem 2021. godine istoimeni debi album za diskografsku kuću Multimedia Music na kojem se našlo deset numera. Kako je teklo snimanje? Ko vam je bio najveća podrška?

Prvi album je za svaki bend dosta važan trenutak i nešto što određuje dalji put i razvoj. Snimanje je teklo onako kako treba. Ponekad smo jedva čekali da odemo u studio, a ponekad bismo čupali kosu sa glave. Nekad sebi, a nekad drugom. Snimanje je ozbiljan i zahtevan proces. Bude tu i smeha i suza, ali najviše smeha. Podrška su uvek porodica i prijatelji, ali ono što je nama posebno važno – podršku pružaju i starije kolege, što se na ovom albumu može i čuti. Imali smo čast da nam na albumu gostuju ozbiljna imena, kao što su Saša Lokner, Saša Ranđelović Ranđa, Nikola Čuturilo, Dragutin Guta Jakovljević i Vlada Negovanović koji je i producent albuma. Ono što nam je veoma važno, Sokoj je prepoznao vrednost naše muzike i podržao snimanje albuma.

foto: Vreme čuda

Gde ste snimali album i spot?

Album smo snimali u studiju Sky, a pretpostavljamo da misliš na spot za pesmu Sanjam te. Njega smo snimali na više lokacija u Beogradu. Nama vrlo drag spot.

U kojoj meri je ovaj projekat doprineo vašem ličnom i umetničkom razvoju?

Dugo smo spremali ovaj album, skoro pet godina. Za to vreme smo, svakako, postali i bolji ljudi i bolji muzičari, ili bar mi tako mislimo.

Kako publika reaguje na rok muziku, s obzirom na muzičku scenu u našoj zemlji?

Ima ljudi koji gotive dobru mjuzu, i – ko kaže da je rok mrtav, nije dobro upućen u tok stvari. Ima dosta klinaca koji slušaju kvalitetnu muziku, samo su nekako sakriveni, u strahu od ovih koji su zatupeli gledajući rijaliti i ostale gluposti koje se serviraju naveliko. Ozračeni smo neukusom i pornografijom svakodnevno. Medijima se ne može prići od raznih izopačenih faca, i njima nikako da vidimo leđa. Bavimo se tuđim životima, a mladima su idoli kriminalci i prostitutke. I kad sve tako staviš na gomilu, malo ti se prevrne stomak. Mi smo, na sreću, vakcinisani protiv toga.

Koja je poruka vaših pesama? Da li mislite da svojim tekstovima pravite promenu obraćajući se i mlađim generacijama?

To nam je, svakako, cilj – da glasno kažemo ono što mislimo i da menjamo svet oko sebe na bolje, ako je moguće.

Kada se dogodio vaš prvi nastup za koji smatrate da vam je otvorio vrata?

Možda je to nastup kada smo svirali kao predgrupa na slavljeničkom koncertu grupe Galija u Hali sportova 2016. godine. Pet hiljada ljudi ispred nas. Fantastičan osećaj. Još jedna važna svirka je bila 2017. godine u okviru Beer Fest-a na mejn stejdžu, gde smo nastupili kao pobednici konkursa mladih bendova.

Veliki broj zajedničkih nastupa je iza vas. Kako se osećate kada svirate u svom Beogradu?

Uvek je lepo kod kuće.

Da li je neki trenutak ostavio na vas poseban utisak tokom nastupa?

Bilo je dosta zanimljivih događaja, od strujnih udara do gromoglasnog pevanja publike. Ako bismo ispričali sve, trajalo bi unedogled.

foto: Ilija Pejoski

Koje bendove mlađih generacija biste izdvojili kao zanimljive i perspektivne?

Ima dosta bendova, a mi bismo pomenuli grupe Dexter, Ehoton i Daze… ima ih!

Podelite sa nama vaš naredni projekat i gde vas možemo čuti?

Radimo na novim pesmama i spremamo se za leto i festivale širom Srbije i regiona. 

Pitanje koje postavljamo svim sagovornicima – da li možete čitaocima KUŠ!-a da preporučite knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?

Treba pogledati film o Areti Frenklin Respect, preporučujemo knjigu Siniše Kovačevića Reka sa četiri ušća, a ako već niste, obavezno pogledajte predstavu Voz u Zvezdara teatru. Imamo veliku sreću što smo okruženi sjajnim mladim umetnicima. Među njima ima dosta glumica i glumaca, muzičara, reditelja, fotografa, balerina. Imali smo sreću da sarađujemo i da se družimo sa Ivom Milanović, Sofijom Uzunović, Stefanom Jevtovićem, Vladimirom Kurćubićem Jojom, Ninom Martinović, Ivom Krnetom, Sonjom Đurđević, Minom Nenadović, Janom Nenadović, Tarom Tomašić, Irinom Pejoskom, Ilijom Pejoskim. Sigurni smo da su pred njima velike stvari.

I za kraj, šta Mateja i Mihailo koji danas razgovaraju sa mnom žele da poruče Mateji i Mihailu u budućnosti?

Bio si lepši kad si bio mlađi.

maj, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.