Intervju vodila: Aleksandra Vujić
Izvor slika: Viktor Jan, privatna arhiva
Tekst koji stoji pred vama je s moje strane bio zamišljen kao kratak prikaz dela jednog umetnika kojeg sam zapazila kada je na Instagramu krenula njegova kolekcija radova posvećena blokadama. Ipak, umetnik je sa toliko srca i pažnje odgovorio na sva moja pitanja, da je prosto bilo šteta ne uraditi čitav intervju sa ovim divnim čovekom i sjajnim stvaraocem. Predstavljamo vam Viktora Jana!
- Možeš li mi reći par rečenica o sebi, kako si počeo da se baviš dizajnom?
Ja sam jedan čovečuljak na ovoj planeti koji je počeo da se bavi dizajnom još kao dete. Kada to kažem, mislim prvobitno na moje drage Lego kockice kojima sam počeo da se igram sa nekih 5-6 godina, a sklapam ih i dan-danas sa svoje 33. Pritom ne pričam o gotovim setovima, već gomili nepovezanih kockica od kojih su uvek nastajale neke kreacije. Zašto to pominjem? Zato što su upravo one zaslužne za razvijanje moje kreativnosti i ljubavi prema stvaralaštvu koja se kasnije odrazila na mnoge grane grafičkog dizajna i umetnosti. Ako nisam sklapao kockice, onda sam sedeo i crtao, bojio, pravio raznorazne neke stvari, naravno, sve to na dečjem nivou.
Rođen sam i odrastao u Novom Sadu. Završio sam srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput” i Akademiju umetnosti u Novom Sadu na Odseku likovnih umetnosti. Mnogo sam zahvalan svojoj porodici koja je prepoznala moj talenat i interesovanje i dala mi vetar u leđa iako to možda i nije bila najisplativija struka u tom momentu na našim prostorima.
2. Prešao si put od komercijalnog dizajnera do umetnika, kako je taj put izgledao?
Ne bih rekao da sam prešao put od-do, jer se aktivno bavim obema disciplinama još od prvog dana srednje škole. Ko ne zna, prvi put ću pomenuti ljudima šta smo moje kolege i ja sve učili tokom osam godina školovanja i specijalizovanja, kako bih vam približio zašto danas radim sve što radim. Od dizajna vizualnog identiteta, ilustracija, dizajna ambalaže, razvijanja tipografije, dizajna plakata, do likovnih stvari kao što su crtanje, slikanje, vajanje, starije metode štampanja grafika, fotografija i još mnogo zanimljivih predmeta koji su bili korisni. Malopre sam pomenuo koliko su obične plastične kockice imale uticaja na moj mozak, možete onda zamisliti kako su me razvili svi ovi predmeti koje sam učio.
3. Kako je tekla tvoja karijera nakon Akademije?
Tokom školovanja sam imao neke honorarne posliće, tipa uradim komšiji logo za 20€ i te priče, ali sam najviše maštao o tome kako ću posle studiranja da se zaposlim u neku firmu i da budem uspešan dizajner. To je bio moj san – tako je i bilo. Malo nakon završetka studija sam dobio poziv od jedne dizajn agencije da se zaposlim kod njih kao dizajner i to je bio moj prvi pravi zvanični posao. Najsrećniji na svetu sam bio. Narednih sedam godina sam proveo po firmama kao grafički i veb-dizajner. U tom periodu sam dosta zapostavio svoju likovnu stranu jer sam pored posla u firmi radio na mnogo frilens projekata.
U nekom trenutku sam osetio da mi fale te likovne stvari koje sam radio tokom studiranja, pa sam počeo da radim digitalne grafike/ilustracije onako za svoju dušu. Te grafike su bile veoma apstraktne i oslikavale su ili neke momete iz privatnog života ili stanja i dešavanja u društvu.
S vremenom sam počeo da shvatam da me moj san uspešnog dizajnera u firmi uopšte ne ispunjava i da nisam srećan u toj priči. Shvatio sam da me model rada od 9 do 5 puno troši i da time ne postižem prosperitet. Kreativci ne treba da rade po tom modelu jer prosto nije prirodno da budeš kreativan svaki dan u tom periodu dana, a klasični agencijski posao ne trpi to što ti danas nemaš ideju.
4. Kako trenutno izgleda tvoja karijera?
Tu dolazimo do najsvežijeg poglavlja u mojoj karijeri, a to je osamostaljenje u poslu i stvaralaštvu. To je bio novi san – tako je i bilo. Već sam pomenuo da sam pored regularnog posla gotovo stalno imao frilens projekte i s vremenom sam izgradio sebe kao dizajnera, jer sam došao do momenta da se otkačim od sigurne plate i prepustim samostalnom poslovanju. Otvorio sam svoju firmu za specijalizovane dizajnerske usluge Urbaner Studio. Evo treća godina kako guram tako i dalje mi je preuzbudljivo i verujem da će tako i ostati jer u ovoj priči ne možeš upasti u komfor zonu.
Biti preduzetnik i sam svoj gazda zvuči baš kul, i jeste, ali ipak moram pomenuti i tu stranu da si ti u toj priči sve. Za sada je to one man show, gde sam ja i direktor i menadžer i dizajner i prodavac i knjigovođa i spremačica i kurir i sve bitne uloge koje takav sistem čine dobrim i funkcionalnim. Neko bi pomislio – zašto bi se mučio da obavljam sve te funckije i da pritom nikada nemam fiksnu zaradu kada mogu da imam siguran posao? Zato što na ovaj način imam potpunu slobodu u organizaciji svog vremena i života i za mene je to neprocenljivo. Model koji sam napravio mi daje mnogo prostora da radim i stvaram onako kako želim i osećam. Naravno, sledeći nivo je da se ta priča širi i da se ubacuju novi ljudi, ali polako. Još uvek učim…
U međuvremenu neprestano radim na svojoj umetničkoj strani. Pored digitalnih grafika se bavim i analognim kolažiranjem, slikanjem, kraftovanjem, komponovanjem muzike, video-produkcijom i animacijom i uvek gledam da sve to nekako spajam i kombinujem jedno sa drugim. S vremenom sam razvio svoj vizualni pečat i imam brdo radova iza sebe koji su razvrstani po kolekcijama, odnosno etapama u određenom periodu života. Većinu mojih radova danas možete kupiti i imati u formi zidnog postera. Na taj način ostavljam trag iza sebe kao stvaralac i umentnik.
5. Ako bi postojao jedan projekat koji bi želeo posebno da izdvojiš, koji projekat bi to bio?
To bi definitivno bio moj audio-vizualni album Terapijan. Pomenuo sam da komponujem muziku, ali ne bih sebe nikada mogao da nazovem muzičarom, jer nemam dana škole u toj disciplini, ali definitivno imam talenat i sluh koji negujem već više od decenije. Stvaranje muzike je više moj hobi i ventil kroz koji umem da se izrazim.
Terapijan je album od šest kompozicija propraćenih animiranim vizualima. Tehnički, ovaj projekat je korak ka još jednom mom snu, a to je da bih jednog dana voleo da pravim uvodne špice za filmove i serije. Umetnička strana ovog projekta jeste da te kompozicije i vizuali oslikavaju jedan ciklus u životu. Svi imamo to iskustvo i znamo da su naši životi skupina uspona i padova i da je to jednostavno tako. Ovaj projekat je upravo to. Veoma je apstraktno ali ću vam kroz nazive kompozicija pojasniti sve. Baš tim redosledom i treba slušati ovaj album.
Krećemo od Spajanja, to je period nagomilavanja nekih loših i toksičnih trenutaka i dešavanja u životu, znate ono kada se sve skupi. Tu dolazimo do trenutka kada nam Oluja misli i osećanja raznese glavu i dušu, gde se osećamo beznadežno i bespomoćno. Kada nas sve te negativne emocije slome, tonemo na dno životnog okeana gde je potpuni Mrak. Kako smo dodirnuli dno, dolazi trenutak da se poslažu misli na svoje mesto i da se snažno odgurnemo od tog dna ka površini. To radimo tako što imamo Vizije i planove kako da pomognemo sebi i kada pronađemo način, moramo da razumemo da je potrebno Vreme da se oporavimo i izlečimo. Na kraju isplivavamo na površinu gde više nije mračno nego je veoma vedar i lep dan. Tada ponovo imamo nadu, veru i sopstveni Mir. Realnost je takva da to nije happy end. Opet će doći nešto što će nas slomiti, opet ćemo dodirnuti to dno. Ovo nije pesimistički pogled na život, već činjenica da ćemo, dok smo živi, imati uspone i padove i to je skroz u redu. Upravo to nas čini jačim i iskusnijim. Poenta i poruka jeste ta da ne smemo dopustiti sebi da ostanemo na dnu mračnog okeana, već da se borimo za sebe i svoj mir.
Album možete pogledati i poslušati ovde.
6. Da li u budućnosti planiraš još neki kombinovani projekat ili izložbu?
Sigurno je da će se desiti neki projekat, ali iskreno, s obzirom na to u kakvoj situaciji se nalazimo kao društvo, ne gledam nešto u budućnost, trenutno je i ne vidim iako sam ranije mogao da je vidim. Trenutno mi je fokus na tome da kroz svoju umetnost doprinesem društvu, tako što svojim grafikama ostavljam trag i podsetnik na ovaj period koji je prepun tuge, besa ali i ljubavi (prisetimo se teme od malopre – usponi i padovi). Takođe, trenutno je u toku akcija koju sam organizovao, a to je da svako ko donacijama pomogne studentima u blokadi od mene dobije rad u formi postera kao poklon. Time želim da motivišem ljude da svi zajedno istrajemo u ovoj borbi, jer ako sve ovo ne bude bar jedan mali korak ka boljim vremenima, moraćemo nove snove da sanjamo.
7. Poruka za mlade, a i one starije ljude.
Veoma je važno da pomenem ovo i o tome često razgovaram sa prijateljima i ljudima oko sebe. Mnogo ljudi ga nema, a jako je bitan – hobi! Živimo u blesavim i jako brzim vremenima, upijamo na tone nepotrebih informacija. Punimo glave svakakvim pričama koje nas se često i ne tiču. Pogotovo u ovom periodu gde se toliko stvari dešava na dnevnom nivou, da je postalo nemoguće ispratiti sve. A pre svega imamo i sopstveni život; posao, obaveze. Sav taj stres se s vremenom gomila i počne da utiče na nas. Da se razumemo, nikome ne pametujem ovde, ja sam prvi koji je zavistan od bitnih i nebitnih informacija, ali sam s vremenom pronašao način kako da napravim energetski balans i to hoću da podelim sa svima.
Hobi je sjajna stvar i ima mali milion ideja čime možete da se bavite. Ja gledam da to uvek bude nešto što nije vezano za telefon ili televizor. Da se jednostavno isključim od svega u tom trenutku i da budem potpuno posvećen tome što radim. Navešću aktivnosti kojima se ja bavim. Sklapanje kockica, slaganje puzle (uzmeš neku od hiljadu-dve komada, da možeš danima da je rešavaš), društvene igre, uzmi glinu ili plastelin da se igraš. Kada si poslednji put čačkao to, u osnovnoj školi? Ako to radiš, ne znači da si klinac, naprotiv, probudi dete u sebi. Uzmi tempere i platno, slikaj, nebitno što ne znaš da držiš četkicu, baš zato može nešto zanimljivo da nastane iz toga. Izađi iz grada i idi u šetnju prirodom. Trening kao rekreativna aktivnost je isto veoma dobar izbor. Idi u pozorište, pročitaj knjigu. Žao mi je što sve ovo zvuči kao neki jeftin lajf-koučing, ali je jednostavno činjenica da ovakve aktivnosti pomažu da mentalno budemo stabilniji i zdraviji.
8. Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima i sagovornicama – možeš li čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Iskren da budem, glava mi je preopterećena od silnih informacija i stvari koje nam se dešavaju u poslednjih pet meseci, pa uglavnom odmaram mozak uz neki brainless sadržaj. Ipak, voleo bih da izdvojim jednog domaćeg umetnika čije ste radove možda videli do sada, a ukoliko niste, topla preporuka da zapratite ovog momka. Njegovo ime je Stefan Stanojević, vizualni umetnik koji radi maestralne slike, kako bi on to nazvao plasticizam. Pre par meseci sam otkrio jedan britanski bend iz Mančestera – OMA. Ekipa radi cover instrumentale kultnih hip-hop pesama. Jako su dobri i jako mi prijaju za slušanje, pa eto, ko voli taj žanr ovo će mu se sigurno dopasti.
april, 2025.
