Frans Hals, Veštica iz Harlema, izvor: Wikimedia Commons

piše: MoonQueen

Ove jeseni vodimo vas u Harlem 17. veka, zlatno doba holandskog slikarstva i vreme kada su umetnici ove zemlje u svoj repertoar uvrstili život malog čoveka i život ulice. Među najvećim majstorima holandskog žanr slikarstva (prikazivanja običnih ljudi u situacijama iz svakodnevnog života) bio je Frans Hals koji je posebno bio zainteresovan za portretisanje neulepšane stvarnosti. Halsa su privlačili ljudi sa margine, beskućnici, prosjaci i pijanci. Dobar deo njegovog slikarskog repertoara prikazuje život koji se odvijao unutar zidina krčmi, mesta susreta svih rasa i klasa, gde su ljudi pod dejstvom alkohola i muzike zaboravljali na društvene etikecije i pokazivali svoja iskrenija lica.

U jednom uglu krčme sedela je žena koja se ni po čemu ne bi mogla kvalifikovati za slikarskog modela u tradicionalnom smislu. Ona je sredovečna pripadnica srednje ili niže klase koju ne odlikuju gracioznost, prefinjenost i lepota junakinja klasičnih slikarskih ostvarenja. Takođe, ona sedi sama za stolom u uglu krčme, sama ispija krčag piva, a na ramenu joj sedi sova, posve neobičan izbor za kućnog ljubimca. Povrh svega, ova žena se grohotom smeje opaskama i dosetkama koje joj drugi gosti upućuju, podsmevajući joj se. Većina stanovnika Harlema smatra da je takvo ponašanje odlika ljudi sa mentalnim teškoćama, pa je žena dobila nadimak Luda Babe (Malle Babbe). Tanka je linija između lude i opasne žene. Zbog toga će Halsova slika na kojoj je prikazao ovaj trenutak kafanskog života ostati upamćena i pod nazivom – Veštica iz Harlema.

Male Babe, ili Veštica iz Harlema, jeste slika nastala u periodu između 1633. i 1635. godine. Hals je prikazao stvarnu ličnost, Barbaru Klas, lokalnu pijanicu i ludaču koja je bila dobro poznata u krčmarskim krugovima njegovog grada. Luda Babe, kako su je nazivali, verovatno je služila kao neka vrsta lokalne atrakcije harlemskih kafana. U ovom periodu još uvek je bilo veoma neobično da žene same posećuju kafane, piju i ulaze u interakciju sa ostalim gostima, a osobe sa mentalnim teškoćama, kakvom je Luda Babe smatrana, posmatrani su kao dvorske lude nižih klasa. Oni su bili ismevani i provocirani u cilju zabave, što u 17. veku nije smatrano pogrešnim. Hals upravo i prikazuje trenutak u kojem se Luda Babe smeje, učestvujući u sveopštoj šaradi na njen račun.

Smejanje otvorenih usta, prilikom čega se nasmejanom vide zubi, smatrano je nedoličnim ponašanjem nedostojnim slike. Ljudi iz viših klasa nikada nisu portretisani nasmejani na ovaj način, niti bi ma koja dama 17. veka dopustila da je Frans Hals ovako ovekoveči. Luda Babe pak jeste ostala upamćena kao žena koja se naglas smeje bez zadrške, zato što ona nije bila dama niti je smatrana uglednom, a verovatno ni punopravnom članicom društva.

Moguće je da je Frans Hals i lično upoznao Barbaru Klas. Njeno ime ostalo je ubeleženo u spisima gradske bolnice – sanatorijuma u kojoj je boravila u isto vreme kada i Halsov sin Piter. Što se tiče sove na Barbarinom ramenu, ona ipak nije bila pravi kućni ljubimac i njen saputnik, čak ni aluzija na njenu veštičju prirodu, iako bismo danas, usled uticaja mnogobrojnih filmova, sovu i vešticu lako povezali. Verovatnije je da je Hals sovu dodao Ludoj Babe kako bi istakao njenu alkoholičarsku narav, s obzirom na to da je u holandskom jeziku postojala izreka – pijan kao sova. Ipak, slika Fransa Halsa ostala je upamćena i uticala je na savremenu kulturu, pa je u Harlemu 1978. godine podignuta bronzana statua Lude Babe koja prikazuje ovu neshvaćenu, izopštenu ženu sa sovom na ramenu.

oktobar, 2024.

Leave a Reply

Your email address will not be published.