Vesta, detalj, ilustracija: Filip Nikolić

Boginja domaćeg ognjišta i hrane koja se na njemu priprema, Vesta, uživala je veliko poštovanje Rimljana, a naročito su je poštovale domaćice, mlinari i pekari. Oni su stalno čistili i ukrašavali ognjišta jer su verovali da će to njihovom domu i porodici doneti sreću.

Vestalije su se održavale 9. juna, a tog dana su domaćice žrtvovale hranu na domaćem ognjištu, Vestini hramovi su bili otvoreni za prinošenje žrtve, dok su mlinari i pekari cvećem ukrašavali mlinove i šetali magarce kroz grad takođe okićene cvećem i hlebčićima. Magarci su posebno značajni jer su oni Vestine svete životinje. Naime, jedan magarac je njakanjem opomenuo boginju da joj se približava Prijap, i tako ju je spasio njegove progoniteljske ljubavi.

Vesta je imala svoje sveštenice koje su se nazivale vestalske device i koje su se, pored sveštenika, brinule o njenim hramovima. One su čuvarke svete vatre. Morale su biti device obavezane na celibat, fizički zdrave i morale su imati oba roditelja. Tek nakon isteka službe (koja je isprva trajala pet, a kasnije trideset godina) one su imale pravo na udaju. Prvih deset godina službovanja vestalke su bile pripremane za službu boginji, narednih deset su to i činile, a poslednjih deset su obučavale nove vestalke. Broj vestalki u hramu se s vremenom povećavao, tako da je na kraju u hramu bilo osamnaest vestalki, ali se pravim vestalkama smatralo samo njih šest, dok su ostale bile učenice i pomoćnice.

Na spomenicima likovne umetnosti uvek je prikazivano pet vestalki, jer se smatralo da jedna uvek ostaje u hramu uz vatru.

Vesta, ilustracija: Filip Nikolić

Obaveze vestalki, pored održavanja ognjišta u hramu, uključivale su donošenje vode sa izvora, spremanje žrtvene hrane i slično. Ukoliko bi se vatra na ognjištu ugasila, a za to je bila kriva vestalka, ona je bila kažnjavana šibanjem. Ukoliko bi pak prekršila zavet čednosti, bila bi živa zakopana. Na čelu svih vestalki nalazila se Velika vestalka. Pored obaveza one su imale i posebna prava. Smele su da svedoče bez zakletve, da oslobode osuđenika na smrt, a imale su i počasna mesta na različitim manifestacijama. Onaj ko bi uvredio vestalku bio je najstrože kažnjavan.

Neke vestalske device su žive sahranjivane jer su Rimljani verovali da, ukoliko se zakopa nevina žena, boginja Vesta će doći da je spase.

Hramovi boginje Veste specifični su jer su bili kružne građevine u kojima je gorela večna vatra (simbol besmrtnosti), koja je predstavljala Vestu. Iz tog razloga u ovim hramovima nije bilo statua boginje. Ovi hramovi su možda oponašali preistorijske domove, što je trebalo da nagovesti dugo postojanje ovih hramova. Ta vatra nije smela da se ugasi, a za to su bile zadužene vestalske device. Muškarci nisu smeli kročiti u hram. Jedno od najstarijih svetilišta je mali okrugli hram koji se nalazi u blizini Regije, koji je sagradio kralj Nima. To ognjište je bilo državno i ta vatra se obnavljala uz posebne obrede i ceremonije svake godine. U istom svetilištu čuvane su i najvrednije rimske svetinje. Važno je i Vestino svetilište u Lavniju jer su u njemu rimski konzul i magistrate nakon stupanja na dužnost morali prineti žrtvu boginji

piše: Aleksandra Vujić

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.