Vesna, detalj, ilustracija; Srećko Radivojević

U slovenskoj mitologiji smenu zime i dolazak proleća obeležava borba dve žene – Vesne i Morane. U ovo doba Vesna je uvek pobednik, a kad Morana odnese pobedu, nastupa hladnije vreme, ali smrtnici su uvek bili na strani Vesne. Naime, u vreme paganstva, zima je bila godišnje doba za koje su karakteristične mnoge bolesti, nedostatak hrane, pa i smrt, te su Sloveni, naravno, željno iščekivali dolazak toplijeg vremena.

Kod Poljaka se za boginju Devanu vezuju slična svojstva, pa je moguće da su ovo dva različita imena iste boginje. Još neki nazivi sličnih boginja su: Deva, Danica, Diva, Živana i Živa. U nekim legendama kraljica rusalki je Diva ili Divka. O popularnosti boginje Vesne dosta govori i to da je kod nas i dalje upravo to relativno često žensko ime.

I fizičke predstave ove dve boginje su potpuno suprotne, Morana je bleda i ispijena, dok je Vesna rumena i bujna, prava personifikacija proleća. Prikazuje se kao lepa i nasmejana žena, duge kose ukrašene cvećem, a obično je ili naga ili prekrivena nekim biljem, najčešće cvećem i paprati. Paprat je sveto bilje i označava plodnost, dok cveće širi opojan miris karakterističan za Vesnu. U rukama nekad drži voće (jabuku ili grožđe), nekad cveće. Lasta, koja je takođe simbol ove boginje, nalazi joj se na desnoj ruci. Ove ptice simbolizuju dobru sreću, nikada nisu lovljene, a kada bi svile gnezdo pod nečijim krovom, smatralo se da donose sreću. Pored lasta, Vesnina ptica je i roda.

Dodole, mlade devojke koje pevaju i nose vence od trave, žita i vinove loze na glavama, prilikom igre u kolu biraju svoju predvodnicu koja je odevena samo u travu i cveće. Glavna dodola simbolizuje upravo Vesnu.

Čak dva praznika posvećena ovoj boginji proleća zadržali su se do danas – Cveti i Mladenci. Mladence slave oni koji su sklopili brak prethodne godine i za tu priliku se spremaju karakteristični kolači sa medom – mladenčići. U vreme obreda za vreme Vesninog cvetnog praznika vernicima se davao leskov pupoljak ili list gloga da progutaju, a deca su kićena vrbinim grančicama, a oko vrata su im kačeni venci. Ovaj običaj se zadržao do danas i vezuje se za praznik koji se naziva Vrbica.

Prema legendi, Vesnu svakog proleća, kada Morana ode, Stribor donosi na krilima vetra. Uz nju je često bio i Jarilo koji ju je čuvao.

piše: Aleksandra Vujić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.