ilustracija: Natalija Božinović

piše: Pavle R. Srdić

Nikada na ovu pesmu ne bih ni obratio pažnju da B strana singla na kojem je objavljena nije možda i najveći hit njenog izvođača i naše narodne novokomponovane muzike uopšte. Za nju je karakteristično i to da je bila predodređena da bude veći hit od pesme sa B strane, ali je mnogima postala poznata upravo zbog ove potonje. Inspirisana je stvarnim događajem, koji je po svemu definicija „sreće u nesreći”.

Avgusta 1972. godine, tada mladom i perspektivnom pevaču, studentu elektrotehnike, Miroslavu Iliću, objavljena je druga singl ploča – nazovimo je prvom profesionalnom, s obzirom na to da je kao petnaestogodišnjak snimio jednu singl ploču – u izdanju aleksandrovačkog Diskosa sa pesmama Vesna stjuardesa na A strani i Voleo sam devojku iz grada na B strani. O obema pesmama ćemo pričati, sa većim akcentom na onu sa A strane. Naime, ako izostavite muzičke sladokusce i savremenike ovog singla, mnogi – poput mene, priznajem – pomislili bi da se radi o još jednoj slatkastoj pesmi u stilu sedamdesetih, u kojoj se mladić udvara jednoj stjuardesi. Međutim, ova pesma zaista govori o jednom rekorderu iz Ginisove knjige rekorda, stjuardesi Vesni Vulović. Jednostavno, priznajem. Nisam mogao povezati da pesma govori o njoj, a gospođa mi je bila poznata još od samog detinjstva, kada je snimila reklamu za jedno ortopedsko pomagalo, koja se, brat-bratu, vrtela preko deset godina na našim televizijama. O čemu se radi?

Vesna Vulović je jedina preživela osoba sa leta 367 Jugoslovenskog aerotransporta u avionu Mekdonel Daglas DC-9-32, koji je leteo na relaciji Stokholm–Beograd sa sletanjem u Kopenhagenu. Upravo u danskoj prestonici Vulovićeva se ukrcala na let. U kasnijim intervjuima je govorila kako je prilikom ukrcavanja videla čoveka, koji je bio vidno uznemiren i nervozan, kako silazi sa leta u Kopenhagenu, i za koga je bila kasnije sigurna da je lice koje je u avion unelo eksplozivnu napravu u torbi, koja je bila skladištena u prtljažnom prostoru. Kada se avion nalazio iznad Čehoslovačke, dogodila se eksplozija u prtljažnom prostoru, koja je avion praktično raznela na tri dela. Dvadeset sedam putnika i članova posade je poginulo, dok je Vulovićeva, koja se nalazila u repu aviona, protivno zakonima fizike, preživela pad sa 10 160 metara – što je bila visina na kojoj se avion tog trenutka nalazio. Ostaci aviona su pali u mesto Srpska Kamenjica – gle, simbolike – a Vulovićevu je našao jedan meštanin, koji je začuo njene nesvesne vapaje. Sticajem srećnih okolnosti, gospodin je bio pripadnik saniteta u Drugom svetskom ratu i pružio je Vulovićevoj prvu pomoć do dolaska lekara. Vesna je nakon toga bila 27 dana u komi i privremeno paralizovana od struka naniže. Nakon oporavka, Vulovićeva je nastavila da radi u JAT-u, čak je izražavala želju da se vrati u avionsku službu, međutim, ostala je da radi kao službenica u poslovnici. Prvi osumnjičeni za ovu avionsku nesreću bila je ustaška emigracija, s obzirom na činjenicu da je zabeležen niz incidenata i pokušaja – što uspešnih, što neuspešnih – sa njihove strane protiv državljana i imovine SFR Jugoslavije tokom njenog postojanja. Verovatni cilj ove ustaške akcije bio je atentat na saveznog premijera Džemala Bijedića, koji je tih dana prisustvovao sahrani danskog kralja Frederika IX. Međutim, on je Dansku napustio drugim, vojnim avionom. Sudbina je ipak htela da Bijedić pogine pet godina kasnije – u avionskoj nesreći. Takođe, teoretičari zavere i razni istraživači ovog događaja tvrde da se radilo i o grešci čehoslovačke protivvazdušne odbrane, koja je navodno projektilima oborila nesrećni avion. Pominje se i da je nesreću uzrokovala greška pilota – koji su navodno leteli prenisko. Šta je istina – ili šta mislite da bi mogla biti istina? O tome više na internetu i drugim publikacijama, a mi se vraćamo daljoj genezi pesme Vesna stjuardesa.

Te godine, Vesna je zaista bila heroina i jugoslovenska javnost joj je pružila veliku podršku. Ovaj događaj je ostavio velikog traga i na Obrena Pjevovića, kompletnog autora ove numere. Miroslav Ilić svedoči o tom momentu. Naime, kako su planirali izdavanje singl ploče, čika Obren – kako su ga odmilja zvali – bio je pod jakim utiskom avionske nesreće na JAT-ovom letu 367 i bio je pogođen Vesninom sudbinom, koja ga je inspirisala da napravi ovu pesmu, od koje je imao velika očekivanja i za koju je insistirao da bude na A strani singla. Sa druge strane, mladi Ilić nije bio tog mišljenja. Čika Obren mu je dao svoju knjigu sa pesmama, u kojoj je bila zapisana i Voleo sam devojku iz grada. Iako je to bilo istaknuto na samom omotu singlice, mnogi i danas ne znaju da je ovaj Miroslavljev hit napravljen po tekstu našeg čuvenog pesnika Dobrice Erića, koji je bio poznat po svojim motivima sela i seoskog načina života, prirode, a sa njim smo se upoznavali kao mališani kroz poeziju za decu koja nas je dočekivala u čitankama i lektiri za niže razrede osnovne škole. Miroslav se seća da je čika Obren bio saglasan sa njegovim izborom, jer se pesma i njemu svidela, ali da su je do sada odbile pevačke veličine poput Predraga Cuneta Gojkovića, Aleksandra Ace Trandafilovića i Dobrivoja Topalovića. Pesmu je čak snimio jedan manje popularan pevač narodne muzike, ali nigde se nije „zapatila”, ostala je neprimećena. No, pevač je insistirao da je snimi i usledila su snimanja ovih pesama na magnetofone, nakon čega je trebalo posetiti značajne izdavačke kuće, kojima bi ove dve pesme bile ponuđene na objavu. U predstavništvu zagrebačkog Jugotona ih je dočekao hladan tuš – mladić lepo peva, ali pesme nisu komercijalne i neće biti interesantne publici. Tih dana Vulovićeva je prebačena na rehabilitaciju u Beograd, a čika Obren i Miroslav su iskoristili priliku da je posete u bolnici. Tada su joj na magnetofonu pustili demo snimak Vesne stjuardese, što je Vulovićevu posebno ganulo. Bila je oduševljena Miroslavljevim pevanjem i izrazila je želju da bude gost na njegovom koncertu nakon oporavka. Možda je ova poseta Vesni stjuardesi imala i taličan karakter. Naime, čika Obren i Miroslav su nastavili potragu za diskografskom kućom koja bi objavila ove dve pesme. Nisu tragali dugo – aleksandrovački Diskos prihvata da objavi singl, videvši u Miroslavu Iliću buduću veliku zvezdu jugoslovenske estrade.

Siguran sam da je nekima palo na pamet i sledeće – čekaj, pesma o tragediji, o ženi koja je ostala nepokretna – ispostaviće se, privremeno – o izginulim ljudima… ko će to da kupi, ko će to da sluša? Upravo je to pitanje postavila i muzička kritika, osuđujući Pjevovića da je namenskom pesmom hteo da unovči jedan tragičan događaj. Išli su i dalje – kritikovali su Pjevovićevu odluku da ovu pesmu stavi na A stranu, što, po njihovom mišljenju, direktno utiče i na pesmu sa B strane, jer kad čuju Vesnu stjuardesu neće hteti da slušaju Voleo sam devojku iz grada. Još jedna od kritika je bila ta da je na ovaj način ugrozio početak karijere, pa i njenu budućnost, mladom, talentovanom pevaču Miroslavu Iliću.

Što se tiče Vesne Vulović, nju je, nakon oporavka, pratio veliki publicitet u ondašnjoj javnosti. Bila je nazivana heroinom Hladnog rata, odlikovana je od strane predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, postala je počasna građanka mesta Srpska Kamenjica – u kojem jedan hotel nosi njeno ime, koji je posećivala svake godine do 2002. godine, kada su iz nekog razloga prestala obeležavanja godišnjice nesreće. Vesni Vulović je 1985. na ceremoniji u Londonu uručeno priznanje Ginisove knjige rekorda, a koje joj je lično uručio britanski muzičar Pol Makartni, a Vesna je i danas rekorderka u disciplini visine sa koje je ljudsko biće preživelo pad bez padobrana. Nazovimo to disciplinom. Vesna je devedesetih godina ušla u politiku, ali ne bih na ovom mestu o tome. Kao što sam naveo, za nju sam saznao iz jedne reklame za ortopedsko pomagalo koja se godinama vrtela na televiziji, a bila je i dalje povremeni gost televizijskih emisija. Fenomenom njenog pada mnogi su se bavili decenijama kasnije – bio je tema popularnih televizijskih emisija Myth Busters i The FBI files, obe u produkciji američkog Diskaverija.

Kao što rekoh, avgusta 1972. Miroslav Ilić, uz pratnju orkestra Dragana Aleksandrića, objavljuje singl Vesna stjuardesa/Voleo sam devojku iz grada. I zaista, Vesna stjuardesa nije možda bila pravi izbor za A stranu, već više čika Obrenova želja da se ova pesma, o događaju koji ga je zaista pogodio, zavrti među slušaocima. Sa druge strane, Voleo sam devojku iz grada je ovom singlu donela rasprodat srebrni tiraž i reizdanje te iste 1972. godine. Ovu pesmu je Miroslav Ilić snimio u novom aranžmanu 1987. godine i uvrstio je na svoj album Misliš li na mene, a snimio je i spot, u kojem famoznu „devojku iz grada” igra pokojna Sonja Savić.

Vesna Vulović je preminula 2016. godine, a uvek je govorila da niko nije verovao da će živeti toliko dugo, s obzirom na prirodu njenih povreda. Iako će ovaj događaj ostati zauvek zapisan u istoriji i analima vazduhoplovstva, ostaće ovekovečen i kroz pesmu Vesna stjuardesa… a Vesna stjuardesa, kao pesma, ako ništa drugo, ostaće večna – jer je bila A strana „devojci iz grada”.

mart, 2023.

Leave a Reply

Your email address will not be published.