Vejnemejnen, detalj, ilustracija: Ljilana Đajić

U mnogim legendama, Vejnemejnen je središna figura mita o postanku sveta. Na početku su postojali samo voda i nebo, a nebo je imalo ćerku po imenu Luonotar. Ona se, tražeći mesto da se odmori, spustila u vodu i tu je provela sedam stotina godina, a za to vreme voda ju je oplodila.  Dok je tako bezbrižno plutala, ptica je snela jaje na njeno koleno. Pošto je ona pomerila nogu, jaje se rasprslo i od polovine se formiralo kopno, od belanceta su postale mesec i zvezde, a od žumanceta Sunce. Sve to vreme je ona u svojoj utrobi nosila sina. Njen sin je, zbog duge trudnoće, još u stomaku majke ostario. Rođen je gde je i začet – u vodi. Prema jednoj legendi, po rođenju je plivao do kopna koje će kasnije postati Finska.

U jednom muzičkom takmičenju sa divom Jukahajnenom, Vejnemejnen je pobedio i osvojio ruku divove sestre Ajno. Ona nije želela da se uda za toliko starog čoveka, pa se radije utopila.

Ovaj finski heroj glavni je lik speva Kalevala koji se zasniva na usmenom pesničkom predanju. Pored njega, spominju se još dva finska heroja – Ilmarinen i Leminkajnen. Vejnemejnen je po svaku cenu želeo sebi da nađe suprugu, i zbog toga se uputio u Pohjolu kojom je vladala Louhi. Louhi je želela da joj Vejnemejnen napravi čarobni mlin, sampo, koji izbacuje so, brašno i zlatno, a za uzvrat bi ona njemu dala ruku svoje kćeri. Naš junak je pristao, ali je u putu nazad sreo upravo Louhinu kćerku, Devicu Severa, i zaprosio je bez sampa. Ona je pristala, ali pod uslovom da on izvrši neke teške zadatke – da isplete jaje, da uzduž preseče dlaku, da oljušti kamen i slično. Dok je on te zadatke ispunjavao, ometen duhovima koje je slala Louhi, zamolio je Ilmarinena, brata, da ipak napravi sampo kako bi konačno dobio ruku devojke. Brat je to i učinio, zbog čega je Vejnemejnen ostao bez ruke devojke jer nju dobija onaj ko napravi sampo.

Ipak, Ilmarinen nije dugo ostao u braku sa Devicom Severa jer je ona ubijena, pa su on i Vejnemejnen odlučili da nije pravedno da se sampo ne vrati u Finsku i odlučili su da ga ukradu. U taj pohod su poveli i Leminkajnena koji je želeo da se osveti Louhi. U toku plovidbe, upecali su ribu i Vejnemejnen je od njene kičme napravio kantele – čarobni instrument nalik na harfu. Pomoću tog instrumenta je uspavao Louhi i njen narod, pa su junaci mogli neometano da ukradu sempo i vrate ga u Finsku. Louhi se probudila, poslala oluje na njihov brod, sempo se razbio i potonuo na dno mora. Vejnemejnen je delove pokupio i zaveštao ih Fincima na samrti. 

Vejnemejnen je Tolkinu poslužio kao inspiracija za čarobnjaka Gandalfa.

Poslednja pesma Kalevale govori o Marjati koja je zatrudnela tako što je pojela bobicu. Rodila je vanbračnog sina i Vejnemejnen je želeo da ga ubije. Ipak, bog neba Uko ga je spasio i odlučio da će baš to dete da zameni Vejnemejnena na prestolu Finske. On tada poražen odlazi na obalu mora, priziva čamac i odlazi iz zemlje smrtnika, uz obećanje da će se vratiti kada ponovo bude potreban Fincima. Ova pesma najavljuje i dolazak hrišćanstva te je Vejnemejnenov odlazak zapravo simbolično prikazano gašenje paganskih verovanja u Finskoj.

piše: Aleksandra Vujić

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.