foto: www.3dwasp.com

piše: Tisa Milić

Pinakes, najraniji oblik pozorišne scenografije u antičkoj Grčkoj predstavljao je oslikane ploče, pomoću kojih je dočaravano mesto dešavanja dramske radnje, a to su najčešće bile palate, hramovi, kolibe i pećine. Jedna od prvih upotreba mašinerije na sceni bila je čuvena deus ex machina, patent pomoću kog je glumac „ni od kuda” spuštan na scenu kako bi doneo razrešenje dramske radnje. Od tada do danas, prošlo je više od dva milenijuma, a način na koji ljudi prostorno tumače scenu, kreiraju vizuelni identitet predstave i primenjuju tehnologiju je neminovno evoluirao. U nastavku teksta, izdvojiću nekoliko najnovijih primera kreativne upotrebe visoke tehnologije u savremenom pozorištu.

1. Mikro-dronovi

foto: veritystudios.com/

Kompanija Verity iz Ciriha proizvodi dronove koji se koriste pretežno za svetlosne scenske efekte. Za potrebe performansa pod nazivom 2047 Apologue održanog u Pekingu 2019. godine, čija je centralna tema uticaj industrijskog otpada na životno okruženje, na scenu je pušteno šezdeset šest mikro-dronova, od kojih je svaki nosio po jednu najlon kesu, tako da su kese imale svoju koreografiju. A za potrebe mjuzikla Starlight Express 2018. godine, dronovi su iskorišćeni tako da predstavljaju zvezde repatice koje igraju po zvezdanom nebu i uveravaju nas u istinitost slogana ove kompanije koji glasi: „The magic is real.”

2. 3D štampa

foto: www.3dwasp.com

Za predstavu Frau Diavolo u pozorištu Opera u Rimu 2017. godine, prvi put je čitava scenografija izgrađena uz pomoć 3D štampača. Napravljeni su modeli dve deformisane građevine koje simbolišu iskrivljenu percepciju realnosti i statua glavnog junaka. Za izradu je korišćeno pet 3D štampača koji su radili u punoj brzini tri meseca, a ceo materijal, odnosno, upotrebljena plastika težila je tonu i po.

3. Androidi na sceni

foto: www.jpf.go.jp

Japanska kompanija Seinendan Theater realizovala je dve predstave u kojima učestvuju androidi i roboti. Radnja predstave Ja, radnik smeštena je u blisku budućnost, na scenu dovodi dva robota u ulozi kućnih pomoćnika jednog bračnog para i bavi se pitanjima radne etike i motivacije. Sayonara, s druge strane, prikazuje humanoidnog androida koji pomaže svojoj vlasnici da se izbori sa bolešću i diskutuje sa njom o životu i smrti. „Gluma” androida je realizovana tako što je (ljudska) glumica sedela u bekstejdžu i igrala ulogu ispred video kamere i mikrofona, dok je android prenosio njen govor i pokret na binu.

4. Hologram

foto: www.allkpop.com

Tehniku poznatiju kao „Peper’s Ghost” izumeo je Henri Driks, a Džon Peper ju je prvi put primenio u pozorištu 1862. u predstavi Božićna pesma Čarlsa Dikensa. Tehnika uključuje upotrebu reflektivnih površina u kombinaciji sa posebnim osvetljenjem, kako bi se stvorio performans sa specijalnim efektima. Među savremenim primerima digitalnih holograma u pozorištu, mjuzikl Čarobnjak iz Oza u produkciji SM Town pozorišta u Seulu iz 2015. godine je fantastična avantura koja kombinuje prisustvo glumaca na sceni sa pokretnom scenografijom, magičnim stvorenjima, vizualizacijom bačenih čini i portala. U predstavi Nespolo Il Giullare u produkciji Draw Light-a 2017. godine, glumac na sceni u stvari nije fizički prisutan, već je ono što publika vidi njegov hologram koji izvodi spektakularno žongliranje, ponekad s „nemogućim predmetima”, poput vatrene kugle ili fluktuirajuće svetlosne kuglice.

5. Duh-avatar i rekvizita koja nestaje

foto: www.designweek.co.uk

The Royal Shakespeare Company je 2016. godine za izvođenje predstave Bura, nastale po Šekspirovom tekstu, kreirala džinovskog digitalnog avatara jednog od junaka, Ariela, koji je bio uživo renderovan i projektovan tako da su njegovi pokreti odgovarali pokretima glumca na sceni. To je učinjeno uz pomoć posebnog odela koje detektuje pokret, koje se inače koristi u produkciji filmova i video-igara. Trodimenzionalno mapiranje slika služilo je takođe i za prikaz hrane i pića, tako da su projektovane slike omogućavale da naizgled realistična hrana „nestane”, „pretvori se u prašinu” ili „izgori u plamenu”.

6.Preklapanje realnosti uz pomoć mobilnog

foto: www.arshowpro.com

Dečja predstava Guliver nastala 2018. godine u produkciji AR Show-a i Gesher Teatra iz Izraela koristi augmentovanu realnost koja se posmatra putem headseta sa prethodno instaliranom posebnom aplikacijom na pametnom telefonu za stvaranje jedinstvenog pozorišnog iskustva. U takvom svetu, neki junaci su predstavljeni kao džinovi, dok su drugi minijaturni, a kompjuterski nacrtana scenografija nadgrađuje onu u realnom prostoru. Nešto drugačiji način upotrebe AR aplikacije u pozorištu iskorišćen je u predstavi Elements of Oz ansambla The Builders Association iz Njujorka (očigledno je priča o čarobnjaku iz Oza posebno insiprisala primenu digitalizacije u pozorištu). Tu publika koristi mobilni telefon „iz ruke”, tako da, gledajući kroz kameru na aplikaciji, otkriva nove slojeve scene i elemente, kao što su tornado koji odnosi Dorotinu kuću, makove koji rastu, sneg koji pada i majmune koji lete.

7. Imerzivni VR

foto: https://www.nationaltheatre.org.uk

Virtuelna realnost podrazumeva sasvim nov, digitalni prostor, potpuno izmešten od fizičkog pozorišta, u koji se korisnik uključuje isključivo uz pomoć headseta. Nacionalno pozorište u Londonu,  2019. godine produciralo je mjuzikl All Kinds of Limbo, koji se bavi zapadnoindijskim uticajem na muzičku scenu Ujedinjenog Kraljevstva. Glumci su snimani sa svih strana koristeći green screen tehnologiju, dok je scenografija digitalna i podseća na pozorišnu scenu, a prostor obuhvata 360 stepeni. Tokom gledanja, publika je ohrabrena da se kreće unaokolo i istražuje taj prostor, a kako je moguće da u isto vreme bude uključeno dvadesetoro ljudi iz publike, njihovo prisustvo u virtuelnom pozorištu je prikazano avatarima.

jul, 2020.

2 thoughts on “Upotreba visoke tehnologije u savremenom pozorištu”

Leave a Reply

Your email address will not be published.