foto: VIS Nebograd

…Uz entuzijazam mladih umetnika gigantskih razmera – tako je sve počelo! Neprofitno udruženje Nebograd nastalo je u Beogradu 2012. godine, na inicijativu Marije Družijanić i Katarine Antanasković. Nebograd se zalaže  za alternativne vidove prenošenja znanja kroz muziku, ples, glumu i druge umetnosti, a kako i sami članovi ovog udruženja vole da istaknu – oni najpre predstavljaju mrežu entuzijastičnih mladih ljudi koja se izražava kao jedinstven umetnički kolektiv okupljen oko neke konkretne ideje.

Na dugom putu kreiranja ideja i zalaganja za „bolje sutra” članovi Nebograda su uz veliku predanost ostvarivali značajne rezultate radeći na različitim projektima. Kao jedan od prvih radova iz 2013. godine, izdvaja se projekat Urbani inkubator (Urban Incubator), pokrenut sa ciljem da široj javnosti skrene pažnju na postojanje zvučnog „zagađenja”, te je u skladu s tim, formirana radionica pod simboličnim nazivom ja.Buka. Koncepcija radionice ogledala se u korišćenju saobraćajne buke kao okidača za zvučne reakcije, dok se predmet istraživanja  odnosio na zvučni performans koji je imao zadatak da na trenutna dešavanja u saobraćaju odgovori zvučnim sadržajem.

Međutim, već samo godinu dana nakon ovog projekta, Nebograd se okrenuo ka iznalaženju drugih inovativnih načina uz pomoć kojih bi se moglo doprineti širenju kolektivne svesti, i to uz  Interaktivne dnevnike (Interactive Diaries) – projekat Mreže kulturnih inovatora (Cultural Innovators Network/CIN). Interaktivni dnevnici za cilj imaju podsticanje interkulturalne interakcije putem umetničkih medija kakvi su ilustracije, fotografije i zvuk, pružanje zajedničkog prostora za saradnju između umetnika, te stvaranje veza kroz društvene razlike. Tom prilikom, mladi umetnici iz Srbije, Egipta i Italije imali su priliku da putem online trialoga istaknu svakodnevni život mladih ljudi u realnom vremenu, a sve sa ciljem da se prikaže svoja lična i višeslojna kultura kroz predstavljanje svakodnevnog života, uz podršku Gete-instituta (Goethe-Institut).

Danas se aktivnosti Nebograda ponajviše vezuju za aktuelne projekte poput Vokalno-instrumentalnog sastava Nebograd (VIS Nebograd) i Novi kompozitori i nova lirika (NKNL).

VIS Nebograd nastaje 2015. godine, a u fokusu njihovog zalaganja jeste održavanje radionica sinkretičkog tipa koje su namenjene deci i omladini sa razvojnim poremećajima – pre svega, autizmom, sa ciljem održavanja koncerata na kojima bi ovi mladi, talentovani ljudi mogli da pokažu svoja umetnička interesovanja i sposobnosti. Marija Družijanić, jedna od idejnih tvoraca Nebograda i muzički pedagog, ističe da se i ovi mladi ljudi – kao i svi na početku svoje karijere – susreću sa različitim izazovima s kojima se nije lako suočiti. Budući da teži vidovi autizma podrazumevaju jako otežanu komunikaciju kod ove dece, zajednički zadatak svih onih koji su u ulozi muzičkih pedagoga jeste da, uz pomoć muzike, podstaknu i doprinesu razvoju. Poznato je da muzičke aktivnosti poput: sviranja, pevanja, plesanja, slušanja muzike, imaju za cilj stimulaciju centara na koje muzika utiče, te time doprinosi  razvoju motorike, orijentacije u prostoru, koordinacije pokreta, koncentracije, pamćenja, i možda najvažnije, sposobnosti socijalizacije i dobrom međusobnom druženju! Samim tim, i članovi VIS-a, s vremenom su stekli iskustvo u radu i izvođenju na javnim nastupima, te se kao značajna nameće činjenica da su ovi mladi ljudi tokom godina postali pravi profesionalci, koji na kreativne načine izražavaju sebe i svoju potrebu za komunikacijom, što čini da zaista uživaju u svakom nastupu. Svakako, da bi se postigao ovakav rezultat, potrebno je dosta ljubavi, razumevanja, podrške i strpljenja.

Repertoar VIS-a podrazumeva širok spektar muzičkih žanrova i oblika koji se kreće od izvornih narodnih pesama, obrada pop i rok numera, preko muzike iz crtanih i igranih filmova, do autorskih kompozicija klasične i elektronske muzike, kao i performanse eksperimentalne improvizacije. Uz uvažavanje predloga, potreba i sposobnosti svih učesnika, članovi VIS-a kao najvažniji svoj rezultat mogu da istaknu uživanje u izvođenju muzike uz poseban uvid i emotivnost u interpretaciji.

Do sada su nastupali na mnogim manifestacijama, te se sa velikim zadovoljstvom odazivaju na pozive kojih nikada ne manjka. Članovi udruženja ističu da se naročito raduju novogodišnjem nastupu u Sava Centru, a značajno je naglasiti da su u okviru tog događaja imali priliku da nastupaju sa orkestrom Dečije filharmonije. VIS je učestvovao i na Danima evropske baštine i festivalu pod nazivom BUNT. Članovi VIS-a ističu da je kabare pod nazivom Svi smo isti – u kojem su se u glavnim ulogama našle osobe sa autizmom i intelektualnim smetnjama, kao i oni sa manjim ili većim oštećenjima vida i sluha – ostvarenje kojim se najviše ponose, a koje predstavlja vrhunac u ovom polju njihove delatnosti. Međutim, predstavljanje VIS-a na ANCA Svetskom festivalu autizma u Bledu (Slovenija) u martu ove godine, bio je povod da sa nama na tu temu razgovara Marija Družijanić.

U martu ove godine Nebograd je imao priliku da se koncertima predstavi na ANCA Svetskom festivalu autizma. Da li nam možete reći nešto više o festivalu?

MD: ANCA je festival na kome se promovišu postignuća i talenti osoba sa autizmom u organizaciji bračnog para Gregori-Kolura iz Kanade. Budući da se radi o dugogodišnjoj tradiciji uspešnog rada festivala, bila nam je čast da predstavimo Srbiju na ovom značajnom događaju, koji ima za cilj podizanje svesti o takozvanoj „kulturi autizma”.

Osim koncerata, imali ste priliku da održite prezentaciju o Vašem radu. Na kakav je prijem naišla prezentacija?

MD: Dobili smo pohvale od ostalih učesnika, zato što, pre svega, prema njihovim rečima, delujemo složno i celovito na sceni iako je naš sastav zaista svestran i raznolik. Naši članovi, osim u izvođenju, učestvuju i u kreiranju literarnog i muzičkog sadržaja koji je predstavljen. Sve pripremne aktivnosti za nastup usmerene su, takođe, i na socijalizaciju i kao rezultat toga dolazimo do zadovoljstva i ostvarenosti, a to su i kolege prepoznale i pohvalile.

Koliko su slična ili različita zalaganja ljudi ostalih zanimanja na polju kulturne aktivnosti osoba sa autizmom?

MD: Neprocenjiv je bio kontakt pre svega sa osobama sa autizmom koji su aktivni u kulturnim delatnostima, ali osim toga imali smo prilike da upoznamo i brojne sportiste, preduzetnike, advokate i stručnjake iz raznih oblasti, koji su sa svog stanovišta predstavile iskustvo osobe sa autizmom u današnjem društvu. Takođe smo dobili značajne savete i, nadam se, stekli buduće saradnike i prijatelje.

foto: VIS Nebograd

Pretpostavljam da su učesnici iz Srbije imali priliku da upoznaju učesnike ostalih zemalja i podele svoja iskustva. Kako su izgledali ti susreti?

MD: Ne samo da smo se upoznali, već smo sa kolegama iz Slovenije izveli nekoliko numera na koncertu. Sreli smo se na generalnoj probi i na licu mesta došlo je do preplitanja kreativnosti, što je rezultiralo divnom, profesionalnom scensko-muzičkom saradnjom.

Da li Nebogradu predstoje još neka značajna učešća poput ovog?

MD: Za sada nemamo još ništa konkretno u planu, ali smo svakako u kontaktu sa organizatorima i nekim od učesnika, uz obostrano interesovanje za produbljivanje međusobnog obogaćivanja.

Drugi aktuelan i inovativan projekat Nebograda, nastao 2016. godine, jeste projekat sinkretičkog tipa pod nazivom Novi kompozitori i nova lirika, koji za cilj ima specifično spajanje muzike i poezije savremenih autora, kojima se često pridružuju i vizuelni efekti. Rad u okviru ovog projekta, usmeren je ka ozvučavanju poezije muzikom, koja se kreće u okvirima primenjene/eksperimentalno-primenjene muzike, pa sve do onoga što se danas naziva contemporary music. Specifično za ovaj projekat jeste to što uglavnom, ali ne po svaku cenu, izbegavaju izvođenje svojih dela u koncertnim dvoranama, te se trude da svoj rad predstave u nekakvim alternativnim prostorima, poput, recimo, klubova. Razlog tome leži u činjenici da članovi ovog projekta žele da potenciraju pristup umetnosti bez ,,sterilnosti” koncertnih sala, te se njihovoj publici često pruža prilika da jednočasovnom uživanju u kvalitetnom i zanimljivom programu, doprinese i neko omiljeno piće i komentarisanje onoga što im se kroz umetnički medij u trenutku nudi.

Da bi se oživela jedna poetsko-muzička tvorevina, najpre je potrebno da pesnik i kompozitor imaju slične poetike, budući da, ukoliko se desi da ovo nije slučaj, često posredi bude vrlo težak i mučan rad. Zbog toga, značajno je da oba umetnika budu svesni šta je ono što jedan od drugog mogu da očekuju. Kada je reč o procesu nastajanja bilo koje poetsko-muzičke tvorevine, važno je izvršiti selekciju poezije koja će doći u obzir. Muzika, zatim, ima za cilj da podvuče atsmosferu poezije, komentariše i osvetli pojedine momente u tekstu.

Članovi ovog projekta otvoreni su za primanje novih saradnika, kako bi se na jedan autentičan način širio prostor u kome „živi” novo stvaralaštvo. Na tom mestu gde počinje ujedinjenje  muzike i reči umetnik će se susresti sa drugim čovekom.

piše: Tina Arsenijević

Leave a Reply

Your email address will not be published.