Hekata, detalj, ilustracija: Dario Lainščak

Kult ove boginje bio je vrlo važan u antičko doba. Ipak, ona je ostala nejasna pojava jer se razlikuju se mitovi o njenom poreklu i izgledu, a čak su i njene moći nejasne.

Verovalo se da ona može promeniti sudbinu ljudi tako što će im dati ili oduzeti bogatstvo, podariti ili oduzeti sreću, a mogla je čak prouzrokovati smrt. Takođe je imala moć i nad napretkom mladih ljudi i stoke. Zevs ju je toliko poštovao da joj nikada nije uzeo mogućnost darivanja smrtnika. Veruje se da je ona njemu pomogla da oslobodi Persefonu iz Hadovog sveta.

Izvorno je bila tračanska boginja meseca. Kako su Tračani imali kontakta sa Grcima, Grci su preuzeli ovo božanstvo i ona se asimilirala u grčku mitologiju.

Pprema nekim navodima ona je kćerka titana Persa i titanke Asterije, dok je prema drugim Zevsova kći.. Prate je nimfe Lampade, kao i crni psi. Često drži ključeve kojima otključava podzemni svet. U noćima bez mesečine kreće se po putevima i grobljima, a smrtnicima šalje teške noćne more. Pošto je bila i boginja meseca, kretala se i noćnim nebom u kočijama, obasjavajući čitav kosmos. Osim svega ovoga, bila je i boginja porođaja, pa su je mnogi prizivali da porodiljama olakša porođajne bolove.

Hekata, ilustracija: Dario Lainščak

Ovu boginju obeležava broj tri. Po nekim verzijama mita ona ima tri tela i tri glave – lavlju, pseću i kobilju. Glave su okrenute na tri strane i verovalo se da ona čuva raskrsnice gde se seku tri puta. Upravo zbog ovoga su stari Grci žrtve namenjene njoj ostavljali na raskršćima. Takođe, tako je prikazivana i zbog toga što je imala vlast nad tri carstva – zemljom, nebom i podzemljem. Ona je prikazivana i sa tri predmeta u rukama – bakljom (simbolom mesečeve vatre), zmijom (simbolom besmrtnosti), i nožem (simbolom babica).

Čak i u srednjem veku, kada je hrišćanstvo bilo dominantna evropska religija, ona je i dalje obožavana i povezivana sa vešticama i veštičarstvom. Naime, njena trostruka priroda vrlo je slična glavnoj ženskoj figuri koju poštuju veštice, a ona predstavlja devicu, majku i staricu. Pored sličnosti sa veštičijim božanstvima, ona je i travarka, što je tradicionalna praksa među vešticama, skoro po pravilu povezana sa magijom. Upravo zbog svih ovih loših strana, ova boginja se poštovala u privatnosti, a bili su joj posvećeni mali kućni oltari. Reč je o Hekati.

piše: Aleksandra Vujić

Leave a Reply

Your email address will not be published.