Ako unapred znate postavku ove predstave, onda ćete sa nestrpljenjem čekati da se ugase svetla u sali. Ako pritom nekog častite kartom za pozorište, bacite pogled na njihovo ozareno lice skoro svaki put kada neki novi glumac/glumica stupi na scenu. Predstava govori o komšiji i komšinici koji žele da prevare svoje (dotične) partnere – on jer mu je dosadno u braku, a ona jer je zapostavljena. Odlučuju da provedu noć u hotelu Slobodan promet, ali niz nes(p)retnih okolnosti im ne dozvoljava ni da se pristojno, da prostite, po’vataju. Povrh svega, zamalo i da ih uhvate.
Nesretnog muža, zvanog Pingle, glumi Nikola Đuričko i ne možete da ne pomislite kako je Milić Gavranić – Tupa iz Lajanja na zvezde, odrastao. Nataša Tapušković, pak nije odrasla Danica iz pomenutog filma, već pomalo površna, ali ipak prostodušna Marsela koja se u žaru besa prema mužu, lako da zavesti čak i od strane neprivlačnih muškaraca. Za to vreme, Dragan Jovanović se naprosto dobro zabavlja na bini (i to se vidi), dočaravajući nam jednog neverovatnog lika kao što je Matje – advokat koji muca po lošem vremenu. Njih troje, zajedno sa Anđelkom Simić i Srđanom Timarovim, (kao njihove bolje(?) polovine), nas bez problema vode kroz ovu uzbudljivu noć. Mora se istaći da je komedija u ovom delu više potekla od glumaca, a ne toliko od samog komada. Sad, da li je to prednost ili mana – prosudite sami. Od mnogobrojnih sporednih uloga svakako se izdvaja Milica Gojković kao francuska sobarica Viktorija. Ona je frustrirana poslom, ali je svojeglava i zna šta hoće; prosto morate da navijate za nju – iako u suštini ona i nema neke prepreke. A kad na kraju (SPOILER ALERT) da (dobije) otkaz, mislite: „Ako bre, ko ih šiša! Idi odatle Viktorija, vi’š da je to luda kuća!”
Ono što pored glume svakako moramo pohvaliti jesu scenografija i kostimi. Maja Mirković je uspela da nađe granicu između komično naglašene seksualnosti i proste vulgarnosti, fino nam ocrtavajući likove u isto vreme. Ali crème de la crème mora biti scenografija Aleksandra Denića. Minimalistička, ali efektivna, u prvom i trećem činu se ipak jedva pamti u poređenju sa samim hotelom iz drugog. L’Hôtel du libre échange je svima oduzeo dah, prosto odiše duhom Pariza i verujete da bi tamo Amelija Pulen lako mogla popiti jutarnju kafu uz kroasan. Ako vam to nije dovoljno, hotel ima kablovsku i HBO.
Iako je predstava, po mom mišljenju, lagana, čuo sam i par mišljenja da je Hotel Slobodan promet maskirana kritika visokog društva s kraja XIX veka u Francuskoj, koja se lako može primeniti na naše vreme i prostor. Priznajem, glavni likovi, a i većina drugih, jesu na površini prijatni i uljudni jedni prema drugima, dok se njihove prave namere lako mogu nazvati nemoralnim. No, ni taj „nemoral” nije prikazan tako da ga osuđujemo, čak ni da mu se podsmevamo kao u Nušićevim delima. Prosto nam je zabavno da se nekome dogodi toliki niz nesreća, koje na kraju krajeva za jedinu pravu posledicu imaju to da dvoje ljudi ne prevare svoje partnere. Postoje u par momenata i aluzije na našu politiku; npr. Pingle je arhitekta novog “Poslovnog tornja na vodi”, ali to bi bilo najriskantnije što nam ova predstava nudi. Verujem da su ljudi povučeni zvučnom postavkom kao i činjenicom da su rediteljeva ranija ostvarenja bila Zverinjak, Čekaonica, Dragi tata (takođe na sceni JDP-a), očekivali dramu – tako da možda i jesmo na početku bili malko zatečeni, ali su nam glumci brzo i lako skrenuli misli na neke vedrije teme. Pisac komada Žorž Fejdo, ujedno i autor Bube u uhu, nam je pružio lepu tinejdžersku komediju za odrasle – povedite nekog dragog, uživajte u par slatkih osmeha, a posle toga ih izvedite na kuvano vino… Ili, ako verujete da imate više sreće od Pinglea, u hotel.
Pozorišni dodatak
Svakog meseca mali deo svoje rubrike ću odvojiti da podelim sa vama web-stranice i linkove za koje mislim da bi bili korisni ili bar zanimljivi svim ljubiteljima pozorišta.
Na prvu godišnjicu izlaska KuŠ!-a (da, da, dragih troje vernih čitalaca, Diletant piše već godinu dana), želeo bih da vas podsetim na naše skromne početke i naš prvi pozorišni dodatak. Ako vas interesuje kako bi pozorišna kritika trebalo stvarno da izgleda, gledajte emisiju Čitanje pozorišta. Autor, urednik i voditelj Slobodan Savić je tu za vas svakog prvog ponedeljka u mesecu na RTS2.
piše: Igor Belopavlović
