Vladimir Majakovski, foto: Wikipedia

Kako u poeziji, tako i u životu, pa samim tim i u ljubavi, Vladimir Majakovski nije mogao biti običan. Sve ekscentrične, futurističke, erotske, ulične ljubavi koje upijamo iz njegovih stihova, sve njih je pesnik osetio na sopstvenoj koži i sve one su, barem većim delom, prouzrokovane jednom te istom ženom.

„Svemogući, ti si izmislio

za svakog po dve ruke,

i svakome si po glavu dao ti –

a zašto nisi izmislio da se bez muke

može ljubiti, ljubiti, ljubiti?!”

Oblak u pantalonama – Vladimir Majakovski

Godine 1915. Majakovski se pojavio u kući porodice Brik, Osipa i Ljilje, koji su često pravili okupljanja istaknutih umetnika i značajnih ličnosti svoga vremena. Majakovskog su do tada zaobilazili jer njegovi oštri stihovi i neobični nastupi nisu odgovarali njihovom ukusu. Sve do 1915. kada ga je mlađa sestra Ljilje Brik, Elza, dovela u njihov dom. Mladi pesnik je tada prvi put pred publikom pročitao svoju poemu Oblak u pantalonama napisanu jednoj bivšoj ljubavi, Mariji. Iako je bila inspirisana drugom ženom, sve vreme dok ju je čitao Majakovski nije skidao pogled sa Ljilje. Ona ga je svojom pojavom opčinila.

Iako u svojoj pojavi nije imala ničega što bi se moglo nazvati lepim, ona je bila prava fatalna žena koja je izluđivala muškarce širom Rusije. Ljilja je odrasla u uglednoj, jevrejskoj porodici, koja joj je pružila odlično obrazovanje, te je ona govorila tečno tri jezika, svirala klavir, diplomirala arhitekturu na Moskovskom univerzitetu… Ali njena priroda nije se dala uobličiti u kalup ugledne, fine žene. Ona je već sa 13 godina počela izlaziti sa momcima, želela je i da se uda za sopstvenog ujaka, ali nikada nisu dobili odobrenje, a sa svojih 17 je imala prvi abortus nakon kojeg više nije mogla da ostane u drugom stanju.

Vladimir Majakovski i Ljilja Brik, foto: The Red List

Sa 26 godina Ljilja se udala za advokata, obrazovanjem, a zapravo književnog kritičara i publicistu Osipa Brika. Iako su bili dosta sličnih interesovanja i izvanredno povezani na intelektualnom nivou, njihov odnos bio je daleko od savršenog – seksualno i emotivno, jedno drugom nikada nisu bili dovoljni. Osip Brik imao je javnu aferu sa svojom sekretaricom, sa kojom je s vremena na vreme i živeo, ali ni Ljilja nije bila preterano verna. I ona je često pravila izlete iz monotonih, bračnih voda. No, bez obzira na to, Osip i Ljilja su ostali zajedno sve do njegove smrti koja je iznenada usledila 1945. godine.

Kada je završio čitanje svoje poeme u domu Brikovih, Majakovski je upitao Ljilju da li sme njoj da je posveti. Tako je nastalo ono čuveno „Tebi, Ljiljo” koje stoji na početku ovog veličanstvenog dela. Nakon ovog susreta, pesnik je sve svoje pesme posvećivao upravo njoj, a Osip Brik mu je većinu tih pesama, inspirisanih ljubavnom vezom sa njegovom ženom, izdavao. Taj čarobni, poslovni trougao, nije ostao samo na nivou poslovnog. Njih troje su nakon nekog vremena počeli i da žive zajedno. Prema jednoj prepisci između Ljilje i njenog prijatelja, ona je uživala seksualnu vezu sa obojicom. Kako je prijatelju napisala, volela je da vodi ljubav sa svojim mužem dok je držala Majakovskog zaključanog u kuhinji, koji je od nemoći i besa, urlao i lupao po vratima moleći ih da prestanu.

Majakovski je bio očajnički zaljubljen u Ljilju. Pisma koja joj je pisao bila su prepuna izliva ljubavi, a neretko ih je završavao i crtežom malog psa umesto potpisa koji je trebao da simbolizuje njegovu vernost. Sa druge strane, Ljilja je prema njemu, u pismima, bila dosta hladna i uzdržana. U jednom pismu koje je uputila svom prijatelju Ljilja je rekla kako je njen muž Osip bio opsednutiji Majakovskim, njegovom strašću i intelektom, dok je ona njegovu bučnu prirodu nalazila uznemiravajućom. Nakon nekih pet godina života u naizgled skladnom ljubavnom trouglu Ljiljina strast prema Majakovskom počela je da se gasi, on joj je postao previše posesivan pa joj je čak, kako je sama govorila, priređivao i ljubomorne scene.

„Ne boj se

da ću se opet prilepiti za hiljadu lica –

„devojke Majakovskog” –

u izdajničko vreme mraka,

ta to je ipak dinastija carica

krunisanih u srcu jednog ludaka.”

Oblak u pantalonama Vladimir Majakovski

Iako ju je Majakovski isinski voleo, Ljilja nikada nije bila jedina žena u njegovom životu, ali je uvek bila prva. Dva puta je Majakovski bio na ivici da se oženi, i oba puta ga je Ljilja sprečila. Prvi put je 1927. godine pisala tadašnjoj devojci Majakovskog, Nataliji Brjuhanenko, da se ne oženi Majakovskim, jer su njih troje – pesnik, Ljilja i Osip porodica, a proširiti tu porodicu za još jednog člana bio bi greh. Sledeći put, 1928. godine Majakovski je želeo da oženi Tatjanu Jakovljevu koja je živela u Parizu, ali nikako nije mogao da dobije vizu. Verovalo se da je i tu Ljilja umešala svoje prste.

Iako ona više nije uživala u vezi sa pesnikom, želela je da ga ima pokraj sebe. Da li iz finansijskih razloga (Majakovski je jedno vreme izdržavao Brikove, plaćao im stan, kupovao Ljilji kola i bunde) ili iz razloga nematerijalne, kulturne dobiti (kada je upoznao Tatjanu, Majakovski je počeo njoj da posvećuje svoje pesme) ili je to više imalo veze sa njenom prirodom i željom da bude obožavana, i dan danas ostaje misterija. No, Ljilja je uspela da zadrži primarno mesto u srcu Majakovskog. Kada je 1930. godine počinio samoubistvo, pismo koje je ostavio za sobom završavalo se rečenicom – Ljiljo, voli me.

piše: Tamara Živković

Leave a Reply

Your email address will not be published.