U prošlom (petom) broju serijala Svetsko, a naše! smo spomenuli srijetnu zagrebačku decu, nadolazeće beogradske krokodile kao i neuspeh albuma koji će koju deceniju kasnije biti proglašen za najbolje ostvarenje bivše Jugoslavije – ukratko pisali smo o počecima novog talasa. Napisan uz pomoć Ex YU rock enciklopedije Petra Janjatovića, Rockovnik-a – dokumentarne serije Dušana Vesića i Sandre Rančić, i uz pomoć Vikipedije, autor serijala Svetsko, a naše! se nada da će i u narednim mesecima uspeti da vam otkrije hitove i muzičku kulturu jednog vremena koje jeste prošlo, ali svakako ne sme biti zaboravljeno. Let’s continue!
Posle ogromnog komercijalnog i kritičkog uspeha Paket aranžmana, Jugoton odmah pokušava da ponovi uspeh. U proleće ’81 okuplja deset mladih bendova i sa svakim snimaju po dve numere ne bi li sklopili novu kompilaciju pod nazivom Artistička radna akcija (ARA). Negde u isto vreme ZKP RTLJ iz Ljubljane, pravi Novi Punk Val 78-80. Ali ni jedan ni drugi album nije doživeo željeni uspeh. Novi Punk Val 78-80 je bio čista kompilacija bez novih numera, s tim da Pankrtima tek predstoje najveći hitovi kao Udarnik sile i Bandiera rossa (Crvena zastava). Sa druge strane ARA jeste imao par hitića kao što su Južno voće – U škripcu, Ogledalo – Petar i zli vuci, kao i Beograd od Bezobrazno zelenih. No, pola grupa sa ARA nije snimala ništa posle ovog albuma, a ni druga polovina nije doživela veće uspehe. Jedini izuzetak su grupa U Škripcu, koja je svoj kasniji uspeh dobila prelaskom na zvuk Novog romantizma sa pesmama kao što su Beograd spava i Nove godine. Ipak, muzičari sa ARA će kasnije oformiti ili se učlaniti u neke nove uspešnije bendove od kojih su samo neki Obojeni program, D’ Boys, Partibrejkersi. Sve u svemu ARA i Novi pank val, pored svih svojih uspona i padova će, zajedno sa Paket aranžmanom, vremenom postati ultimativni simboli novog talasa. Ipak, dok se rast beogradskog novog talasa može skoro pravolinijski ispratiti posle Paket Aranžmana i ARA, hronologiju zagrebačkog novog vala je ipak malo teže opisati – prvenstveno jer su bendovi koje ćemo tek spomenuti toliko puta međusobno menjali članove koji su se potom vraćali u matični sastav, ili snimili pesme koje su osmislil sa prethodnom postavkom da je teško utvrditi gde se jedan bend završava a gde drugi počinje. Ipak u grubim crtama to bi izgledalo ovako.
Krajem sedamdesetih je naravno bilo dosta novih i uspešnih bendova, ali nesumnjivo najveći su ipak: Azra, Prljavo kazalište (o kojima smo već pisali), Film, Haustor, Parni valjak, Aerodrom i još par manjih bendova sastavljenih od njihovih članova.
Kada pričamo o zagrebačkoj sceni, ona se ne može obrađivati a da se prvo ne spomene njen najdugovečniji bend. Po raspadu Grupe 220, Husein Hasanafedić Hus i Jurica Pađen zovu par prijatelja, među kojima su zlatni glas Akija Rahimovskog i menadžera Dugmeta Vladimira Mihaljeka ne bi li ’75 napravili Parni Valjak. Sa Husom i Akijem na čelu Valjak će uz jednu četvorogodišnju pauzu nastaviti da stvara do dana današnjeg. Ipak pored ove dve konstante kroz bend će proći dosta članova, među kojima i čuvena zagrebačka mirođija – Džoni Štulić, mada će se u bendu zadržati samo dve nedelje, pre nego što osnuje Azru. Dosta čudno za Štulića, ostaje u dobrim odnosima sa Husom koji mu producira prve Azrine pesme (kao i neka kasnija ostvarenja), a on mu dopušta da Valjak uzme par njegovih tekstova kao što su Jablane! i Kada Miki kaže da se boji. Godinu dana posle nastanka, izbacuju svoj prvi album Dođite na show!, na kome se igrom slučaja nalazi i njihova najkraća i najduža pesme Inge i Pjesma o starosti. Njihovoj dugogodišnjoj karijeri koja je prošarana sa 18 studijskih albuma bi mogli posvetiti ceo serijal (i jednog dana, što da ne?), ali dotle ćemo ipak samo izdvojiti nekolicinu njihovih hitova: Hrast, Vrijeme je na našoj strani, Pusti nek traje, Gledam je dok spava, Zagreb ima isti poziv, kao i njihova najpoznatija ostvarenja Jesen u meni, Moja je pjesma lagana, Suzama se vatre ne gase.
Malo posle početka Valjka, njihov osnivač Jurica Pađen ipak napušta grupu i formira Aerodrom. U njihovim najranijim počecima glavni vokal je trebao biti Jura Stublić, ali njega ćemo ipak gledati u nekom drugom filmu (užasno glupa fora, znam). Deo svog uspeha Aerodrom definitivno duguje i svom konstantnom menjanju imidža – prvi album Kad misli mi vrludaju je svakako bilo ostvarenje progresivnog roka, dok pak drugi Tango bango, sa pesmom Stavi pravu stvar na pravo mesto već potpada pod novi talas, tj. novi val. A opet treći i četvrti album na kome su Obična ljubavna pjesma i Fratelo su čist pop-rok. No, sa Aerodromom ili bez njega, Jura Pađen je bio i ostao jedan od najplodonosnijih autora i član ili barem saradnik svakog većeg hrvatskog benda od sedamdesetih do danas, među kojima su pored već spomenutih Azra, ITD Bend, 4 Asa.
Štulićeva narav, kako smo to već pisali, je činila da dosta ljudi dođe i ode iz njegovih bendova. Tako nastaje njegov najdirektniji potomak, kada se celokupna postavka Azre predvođeni Jurom Stublićem pokupila i osnovala Film. Svoje blago rečeno nezadovoljstvo ovim postupkom Štulič je izrazio pesmom Roll over Jura. No, Film polako ali sigurno gradi svoje mesto pod Suncem. Već na njihovom prvom albumu Novo!Novo!Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi našli su se budući evergrinovi Neprilagođen i Zamisli (život u ritmu muzike za ples) koje je producirao Boris Bele(Buldožer). Njihov drugi album Zona sumraka je dobio ime po tadašnjim čestim restrikcijama struje i shodno nazivu obrađuju mračnije teme poput narkomanije, depresije, ubistva i stranih plaćenika. Na ovom ostvarenju pridružio im se Ivo Stanićić Piko, jedan od boljih bubnjara i još bolji producent skoro svim generacijama ex YU scene: od Grupe 220 i Time, preko Kazališta, Valjka, Idola do Xenie i Psihomoda Popa. Njihova sledeća dva albuma Sva čuda svjeta i Signali u noći pored naslovnih numera imaju i hitove Boje su u nama, Pjevajmo do zore, Mi nismo sami, a na Signalima je sa njima kao gitarista i prateći vokal sarađivao frontmen tadašnje grupe Dorian Grey, Masimo Savić. Ipak dolazi do mimoilaženja u bendu i kao što su nekada njih četvorica napustili Azru i Štulića, njih trojica sada napuštaju Film i Stublića, praveći novi bend Le Cinema.
La Cinema se pretežno bavi obradama svetskih hitova Lenona, Vili Diksona ali i ponekog domaćeg ostvarenja, uz čestu pratnju drugih umetnika poput Mire Furlan, Vlade Divljana i Draga Mlinarca (Grupa 220). Stublić s druge strane okuplja novu ekipu muzičara i nastavlja rad Filma, s tim da menja zvaničan naziv grupe u Jura Stublić i Film. Pored starih hitova prve postavke, ni nova ekipa ne kaska snimajući hitove kao što su Sjećam se prvog poljupca, Ljubav je zakon, Srce na cesti i druge.
Film nije jedini bend koji će svojim počecima biti vezan za Azru. Tako su se jedan mladi reditelj i mladi arheolog odlučili, kako sami kasnije kažu, poigrati benda i svoje prve probe imaju u prostorijama Kugla glumišta, tik pored Štulića. U početku dok još nisu imali stalnog bubnjara, upravo im je Azrin bubnjar, vajar Boris Lejner uskakao kao ispomoć. Taj bend se zvao Haustor sa rediteljem Darkom Rundekom kao glavnim tekstopiscem i Srđanom Saherom, areheologom, kao glavnim muzičarem. Njihov prvi album, (koji nosi ime grupe) je producirao Hus (Parni valjak), gde se nalazi i njihov prvi hit prikladno nazvana Moja prva ljubav ali svima poznatiji kao Djevojke u letnjim haljinama volim, za koju tekst, suprotno širokom verovanju piše Saher, a ne Rundek. Na jednom od prvih i u početku dosta retkih nastupa po Srbiji Haustori se sreću sa Šarlom i ostatkom Aranžmana. Koncert je bio u Subotici gde Vd (Šarlo, EKV) razbija staklo koje Rundek jede sa majonezom (mada ostaje nerazjašnjeno da li to čine na bini ili u nekom promenjenom stanju svesti iza bine). Beogradski muzičari su oduševljeni ovim postupkom kao i njihovim nastupom, pošto je Rundek u to vreme izvodio čitav performans uz svoje pesme, našminkan kao pantomimičar. U Beograd najzad dolaze, ali kao predgrupa Kazališta, kojima na opšte zaprepašćenje kradu koncert pošto publika skandira Haustorovo ime tokom celog nastupa. Nakon ovakvog proboja otvaraju im se vrata širom Jugoslavije, a samim tim i mogućnost da njihov sledeći album Treći svet (prvi rege album kod nas) urade dosta profesionalnije i preciznije, tj. malo se manje igraju a malko više rade. Trud se više nego isplatio, ali bez magije igre dvojac Rundek i Saher ne opstaje, tako da se Saher povlači u druge vode. Treba napomenuti da i pored pozorišno insiprisanih nastupa, Rundek se nije preterano bavio režijom, već će tokom svog života više pisati muziku za predstave, dok će Saher komponovati za dokumentarce. Jednu od tih predstava je režirao Rade Šerbedžija, za koju je kasnije rekao: „Trebao mi je taj pravi feeling novog vala, ja sam to osećao u sebi i voleo ali on je bio (novi val).” Kasnije se Šerbedžija i pojavljuje u njihovom spotu Take money and run. Ipak, pozorišna nota uvek izbija iz Rundeka, tako da Haustorov treći album Bolero obiluje pesmama čiji stihovi su omanji scenariji, kao što je npr. Šejn. Na Boleru se takođe nalaze Ena njihov prvi veliki hit posle Prve ljubavi, ali kako sam Rundek kaže, ipak je Šal od svile jedna od najlepših pesama koju je napisao.
Negde pred kraj osamdesetih kada neki od gorepomenutih kao Haustor, Štulić i dr. objavljuju svoje poslednje albume, pravi se mali super trojac Vještice. Čine ga Saher – bivši član Haustora, Lejner – bivši član Azre i Maks – bivši član Filma. Sa tolikim iskustvom lako dostižu uspeh i prave Ljubav se ne trži i Janko. Željni muzičkog eksperimentisanja mešaju rok i rege sa dalmatinskim folkom, te shodno tome njihov prvi album i ipak najveći hit nose naziv Totalno drukčiji od drugih.
Sa Vješticama završavamo šesti deo serijala Svetsko, a naše!, pri tom vas pozivajući da nas i dalje čitate ne biste li saznali nešto više o dečaku iz vode, kako su se u novom talasu snašli već ustoličene zvezde kao Dugme i Čorba, a kako su svoje mesto u tom talasu našli neki manje poznati bendovi. O svemu tome i još o koječemu pisaćemo pre nego svoje stranice posvetimo nečemu sasvim novom a sasvim primitivnom.
piše: Igor Belopavlović
