piše: MoonQueen
Slika Sveti Isidor Ratar nastala je tokom prve polovine 18. veka, a ime njenog autora nije poznato. Anonimni umetnik predstavio je jednog od svetaca karakterističnih za špansko kulturno područje, s obzirom na to da je Sveti Isidor, kako legenda kaže, bio španski ratar koji je živeo na prelasku iz 11. u 12. vek i koji je svojim pobožnim životom i ponašanjem zaslužio status sveca. U Španiji je posebno poštovan u rurlanim predelima jer ga je njegovo zanimanje učinilo bliskim stanovništvu koje je živelo od poljoprivrede, a kao i na ovoj slici, uglavnom je prikazivan u poslu – dok seje ili obavlja druge poslove u polju.
Ono što ovu sliku čini neobičnom nije njena tema, već način izrade. U pitanju je zapravo mozaik, a materijal koji je umetnik koristio nisu kockice kamena, kao što je to slučaj u evropskoj istoriji mozaičke umetnosti, već perje. Mozaici stvarani upotrebom perja određenih vrsta ptica karakteristični su za umetnost nekadašnjeg Astečkog kraljevstva, današnjeg Meksika, i imaju dugu tradiciju koja seže u vekove pre španskog osvajanja ove teritorije. Meksička umetnost od perja naziva se još i plumeria, a tehnika stvaranja mozaika jedna je od dve najpopularnije kada je u pitanju rad u ovom materijalu.
Astečki majstori rada sa perjem tradicionalno su nazivani amanteke, po oblasti Amantla u kojoj su živeli. Amanteke su smatrane elitnim redom zanatlija, s obzirom na to da je stvaranje slika od perja imalo pre svega religioznu svrhu, pa su ova umetnička dela nosila status svetih slika (poput ikona u hrišćanstvu). U prehispansko doba od perja su stvarane slike sa temama preuzetim iz astečke mitologije, u kojoj je nekoliko glavnih božanstava povezano sa pojedinim vrstama ptica. Bog Hitzilopohtli, začet je, kako se verovalo, iz klupka pera kolibrija koje je palo na njegovu majku i oplodilo je, zbog čega se on uglavnom prikazuje sa perjanicom na glavi i perjem na sandalama. Drugi važan bog astečkog panteona je Keclkoatl, prikazivan kao pernata zmija. Zbog veze sa ovim božanstvima ptice kecl i kolibri smatrane su svetim. Iz sličnih mitoloških pobuda i jedan od dva elitna odreda astečke vojske nosi naziv Orlovi ratnici, a njihove uniforme i štitovi prekrivani su perjem. Izrada ovakvih uniformi i drugih upotrebnih predmeta od perja takođe je bila uloga amanteka.
U astečkoj kulturi pero je imalo važnu ulogu i pripisivana su mu različita magijska i sveta svojstva. Bilo je simbol moći, blagostanja, plodnosti i prosperiteta, a na trgovini perjem zasnivao se veliki deo astečke ekonomije. Perje ptica koje su živele u Juznoj Americi prenošeno je do Meksičkog zaliva gde je imalo vrednost zlata ili zrna kakaoa, a poznato je i to da su Asteci čuvali egzotične vrste ptica u zatočeništvu upravo zarad korišćenja njihovog perja.
Nakon što su brodovi Ernana Kortesa prispeli u Meksički zaliv, a Španija preuzela na sebe krunu poslednjeg astečkog kralja Montenzume II, umetnost od perja donekle je izmenjena, uglavnom u svojoj tematici. U okolini prvih manastira koje su španski misionari osnovali blizu nekadašnjih paganskih svetilišta otvorene su škole u kojima se izučavao zanat plumerije. Ikonografija mozaika od perja se tada menja, pa se perima kolibrija, kecla i drugih vrsta ptica prikazuju hrišćanski svetitelji i biblijske priče. Veliki broj ovih slika Španci su slali nazad na stari kontinent, a one su budile fascinaciju Evropljana koji su ih smatrali ne više religioznim već retkim i egzotičnim predmetima.
Osamnaesti vek je u umetnost od perja uneo invoaciju – korišćenje uljanih boja kojima su oslikavana lica i ruke svetitelja, što je slučaj i sa slikom Sveti Isidor Ratar. Osim uljanih boja, na ovom mozaiku neimenovani amanteka koristio je pera kolibrija, kanarinca i patke, a ona je smeštena u bogato ornamentisan ram od mahagonija. Sveti Isidor Ratar danas se čuva u privatnom muzeju u Meksiko Sitiju i predstavlja jedan od najkompleksnijih primera plumerije ovog perioda sačuvanom na podneblju na kojem je i izrađen.
jul, 2022.
