Radio Galaksija, detalj, ilustracija: Danica Čudić

Ukoliko spadate u onu grupu ljudi koju fasciniraju misterije svemira i koji sa oduševljenjem prate filmska ostvarenja ovakve tematike, tekst koji sledi će vas zaintrigirati. No, ako pripadate onima koji su u školi uvek imali (jedva) trojku iz fizike, čije znanje iz ove oblasti može da se svede na poznavanje lika, više nego dela, Isaka Njutna i Alberta Ajnštajna, a na pitanja iz oblasti prirodnih nauka u kvizovima odgovarate sa:,,Ma, beži bre, ko to zna?” – ovo je tekst baš za vas! Sa velikom radošću u novembru ćemo vam predstaviti Darka Donevskog, doktora astrofizike i stipendistu Francuske svemirske agencije, koji se potrudio da znanja i dostignuća svoje oblasti objasni i približi nama, laicima, i to kroz umetničku formu.

Da fizika i svemir nisu veliki mračni bauci, Darko se potrudio da objasni pre svega najmlađima, a zatim i nešto starijima, kroz svoje pesme. Prva od njih, koja objašnjava razloge nastanka i ciljeve lansiranja novog teleskopa u svemir, nazvanog Džejms Veb objavljena je na portalu CPN-a Elementarijum. Početkom novembra očekuje se objavljivanje nove pesme, Kvazar, koja će objašnjavati postojanje ovih objekata u svemiru u kojima se nalaze najmasivnije crne rupe. Darko za sada ima oko dvadeset pet napisanih pesama, a neke od njih će premijerno moći da se preslušaju i u okviru podkasta o promociji nauke na sajtu Radio Galaksije, koji će, zahvaljujući angažovanju Darka i njegovih kolega, ponovo krenuti sa radom ovog meseca. U planu je i zbirka ove naučno-edukativne poezije, čije objavljivanje sa nestrpljenjem očekujemo.

Darkov plan je da jedan naučni fenomen ili pojam objasni kroz stihove na tri različita načina, tj. tri nivoa kompleksnosti – osnovcima, srednjoškolcima i studentima. Zbog novih termina sa kojima će se čitalac susresti svaku pesmu prati kratko objašnjenje naučnih pojmova, a nakon pesama sledi i link ka stranicama na kojima se o pročitanom pojmu može saznati više. Pesme nastaju i u cilju da nastavnicima osnovnih i srednjih škola posluže kao vannastavni edukacijski materijal i neće se baviti isključivo astronomijom i fizikom. U jednoj od pesama Darko će objasniti sličnosti između evolucije čoveka i evolucije galaksije. Na primer, prvi čovek koji se umetnički izražavao bio je neandertalac, čiji su pećinski crteži i otisci ruke urađeni pigmentima crvene boje, koja je ujedno i boja prvog zračenja mlade galaksije u nastanku.

Darka smo pitali kako su deca reagovala na pesmu o teleskopu Džejms Veb i rekao nam je da je nekoliko zainteresovanih srednjoškolaca kontaktiralo s njim, raspitujući se o detaljima tog projekta, kao i to da su mu roditelji mlađe dece slali mejlove pune pozitivnih utisaka. Negativna kritika je stigla od jedne devojčice koja se uplašila da će „morati da uči fiziku kako bi razumela njegove pesme”, ali Darkov cilj i jeste da upravo decu koja se fizike „plaše” zainteresuje za naučne teme književnim putem. Darko kaže i da je najnegativnija kritika došla od njegovog kolege koji mu je napisao da ne bi trebalo da se „glupira i troši vreme na to, već da piše ozbiljne članke u rangu svog obrazovanja jer poezija nije način na koji se nauka promoviše”. Ali, da li je zaista tako?

„Ne bih se složio. Ruđer Bošković, prvi moderni astronom u Evropi, matematički je dokazao kako dolazi do pomračenja Sunca i Meseca i objasnio kretanja planeta u svojoj knjizi napisanoj na latinskom, a koja se u prevodu na srpski zove Pomračenja Sunca i Meseca, 1760. To je bila prva naučna knjiga napisana u stihu”, objašnjava nam Darko.

Darko se poezijom bavi odavno i za sobom ima jednu zbirku (nenaučnih) pesama Simetrija spontano narušena koja je objavljena 2012. godine u izdanju izdavačke kuće KOB, kao i više od sto tekstova napisanih za časopise i blogove poput Popular science i Sapiens klub.

Radio Galaksija, ilustracija: Danica Čudić

Koji su, po tvom mišljenju, najveći problemi klasičnih školskih pristupa promovisanja nauke deci?

Pre svega to što u školskom sistemu ne razvijamo učenje pomoću istraživanja, već očekujemo isključivo reprodukciju. Zatim, problem je i taj što srpski sistem previše ističe ekstreme. Određeni broj dece je jako uspešan u pojedinim oblastima i njih uvek i svuda ističemo kao primere, ali, iako je značajno i važno da istaknemo i pohvalimo njihove uspehe, sa druge strane u potpunosti zanemarujemo da damo motivaciju prosečnom učeniku koji bi mogao da u nekoj oblasti bude sasvim dobar kada bi se za nju zainteresovao. Treći problem tiče se same popularizacije nauke, koja se sve više svodi na festivalizaciju. Nauka se ne može promovisati jednom ili dva puta godišnje, a deci treba iskreno pokazati kako izgleda život naučnika, koji nije uvek senzacionalan kao na filmu. Oko te ideje smo se i okupili na projektu Radio Galaksija, da nauku promovišemo kontinuiranim, nenapadnim pristupom.

A kako si se, i kada, ti zainteresovao za nauku?

Kao dete čitao sam Tintina i sećam se da me je jako zainteresovala epizoda na Mesecu. U gimnaziji sam imao dobrog nastavnika fizike, zahvaljujući kojem sam imao prilike da čitam časopis Vasiona, a moj prvi kontakt sa posmatračkom astronomijom bio je 1999. godine kada se desilo potpuno pomračenje Sunca, kada sam zajedno sa astronomskim društvom posmatrao iz Subotice odakle se ono najbolje videlo (i to krišom, jer su mediji tih dana pomračenje predstavljali kao veliku opasnost i đacima je bilo zabranjeno da izlaze iz kuće).

Radio Galaksija

Radio Galaksija je projekat koji za cilj ima promovisanje tema iz sveta prirodnih nauka i filozofije nauke, a za sada ga čine tri člana tima. To su dr Milan M. Ćirković, viši naučni saradnik Opservatorije u Beogradu i stručnjak za astrobiologiju (nauku o mogućnosti života van Zemlje), dr Darko Donevski, astrofizičar i istraživač kosmolog i Dušan Pavlović, saradnik u Petnici i urednik Radio Galaksije. Internet portal Radio Galaksija postojao je i ranije i radio je pod pokroviteljstvom CPN-a, a od ove jeseni ponovo kreće sa radom. Osim stotinak starih epizoda, na sajtu se očekuju nove radio-emisije i diskusije, promocije naučnih knjiga i pesama za najmlađe. Ukoliko se steknu uslovi za nabavku novog prostora i opreme za snimanje, u planu je i proširenje, kako tima, tako i tema i oblasti o kojima ćete na Radio Galaksiji moći da slušate.

Ako smo iz razgovora sa Darkom nešto zaključili, to je da nije važno koje ste ocene imali iz prirodnih nauka u školi, već koliko entuzijazma imate da se upoznate sa tajnama sveta oko sebe. Zbog toga posetite sajt i poslušajte neke od emisija Radio Galaksije – naučno-fantastični filmovi mogu vam postati zanimljiviji, značajna književna dela ukazati na uticaj ideja prirodnih nauka na kulturu, a pogled na poeziju vam se može promenti i proširiti. I ko zna, možda poželite da saznate više o nebeskim telima, ili vas Darkov entuzijazam i uspeh podstaknu da napišete pesmu o profesiji kojom se vi bavite. Promocija kulture i promocija nauke možda postoje samo na našoj planeti, ali hej, možda u nekoj udaljenoj galaksiji koju Darko izučava postoji neki časopis sličan KUŠ!-u i neki čitalac neverovatno nalik vama!

piše: MoonQueen

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.