izvor: Wikimedia Commons

piše: Pavle R. Srdić

Ako iko ove moje tekstove čita redovno, možda, kažem, možda je mogao i da primeti kog člana svoje uže porodice nikada nisam spomenuo u tekstovima. To je moja majka. A zašto bih sada pomenuo svoju majku? Kada sam prvi put ugledao čoveka koji izvodi pesmu, kojom se bavimo ovaj put, rekoh naglas: „Ko je, bre, ovaj čupavi, debeli?”, u prostoriji se zatekla i moja majka, koja je rekla, maltene prekorno: „Sine, pa to je Demis Rusos. On je bio jako popularan pevač nekada.” Naravno, ja nisam mogao da verujem da jedan bradati, dežmekasti Grk koji sedi na kamenu ispred nekih ruševina i peva My Friend The Wind može biti jedan od najpopularnijih svetskih pop pevača svoje generacije. Pa, može.

A pre nego što je postao pop pevač, bio je glavni vokal i basista u psihodeličnoj rok grupi The Aphrodite’s Child, u kojoj je muzicirao zajedno sa velikim Vangelisom, sa kojim je i u solo karijeri ostvario plodnu saradnju. Aleksandrijski Grk (ona najpoznatija u današnjem Egiptu, prim. aut.), pravoslavac, hodajuća reklama za muške tunike, sa zlatnim krstom na maljavim grudima. Talac u otmici aviona na interkontinentalnom letu 1985. godine. No, najsjajniji deo njegove karijere događa se tokom sedamdesetih godina 20. veka, kada postaje svetska pop zvezda, pevajući uglavnom hitove melodijski i ritmički oslonjene na grčki melos. Pompezna pojava i veoma karakteristični falseto pun vibracija i dinamičkih promena od njega je stvorila jednu atipičnu i zanimljivu estradnu pojavu. Ređali su se hitovi jedan za drugim. A ređajući tako jedan za drugim, dolazimo i do hita o kome idu sledeći redovi.

From Souvenirs to Souvenirs je pesma koju potpisuje tekstopisac Alek Konstantinos, a muziku i aranžman za istu je radio Stelios Vlavijanos. Philips ju je objavio 1975. godine, kao singl, ali i u okviru petog studijskog albuma Demisa Rusosa, pod nazivom Souvenirs. Pa, sad, po naslovu možete zaključiti koja to pesma dominira. No, iako se radi o „hitičnoj” pesmi, tipičnog zvuka koji krasi šlagere sedamdesetih godina, Rusos je nikada nije smatrao nekim velikim hitom. I bio je u pravu, ona to zaista nije bila. Tamo gde nije bila.

Ovu priču neće pratiti neki epski obrt, niti bilo kakva peripetija kroz koju autori prolaze da bi objavili pesmu ili da bi se ona zavrtela na radijskim talasima. Jedna druga muka je sapinjala aktere ove priče. Slušaoce. I to slušaoce sa druge strane „gvozdene zavese”. Opšte je poznato da su zemlje Istočnog bloka bile nepoznata teritorija za popularne zapadne muzičare, jer su mnogi od njih bili tamo zabranjeni. KGB, ali i druge obaveštajne službe zemalja Varšavskog pakta, kao i kulturne vlasti, davali su čitave proglase pune negativnih karakteristika za muzičare koji dolaze sa Zapada, što se odnosilo i na njihova dela. Demis Rusos nije bio jedan od njih, ali, opet, njegovih ploča nije bilo u slobodnoj prodaji u Sovjetskom Savezu. I ništa od toga me ne bi pomaklo s mesta da nisam naleteo na jednu priču iz vojničkih dana jednog ruskog spisatelja. Naime, on je bio inženjerac u Crvenoj armiji negde u dubokom Sibiru. Jedno veče, hladno, sibirsko, okupili su se u svojoj spavaonici da slušaju neki sklepani radio, pokušavajući da uhvate neke duge, preduge talase sa Zapada. Malo muzike, da se prekrati vreme. U to doba, From Souvenirs to Souvenirs se vrtela na radijima širom Evrope. Seća se ovaj Rus da su „odlepili” za ovom pesmom i da su se dogovorili da nekako – bilo kako – putem nekog audio-rekordera zabeleže ovu pesmu na magnetnu traku. Uspeli su naredno veče. Istegli su traku od slušanja, čak je i njihov nadređeni imao razumevanja. No, traka nije bila tako kvalitetna. Nasnimiće pesmu na drugu traku, ali trebalo im je nešto trajnije. Kada sam pročitao na šta su Sovjeti snimali svoje omiljene „zabranjene” melodije da im potraju, trljao sam oči. Na rendgenske snimke – takozvane „koske”. E, sad, zamislite tu želju. Snimate da bi narezali na rendgenski snimak, kao na ploču. A to se čak i prodavalo po SSSR-u. Ja u isto vreme zapanjen i oduševljen odlučnošću ovih mladića – a mislim da ni sam Demis Rusos tada ne bi drugačije odreagovao.

izvor: Wikimedia Commons

No, svaka vlast, ovako ili onako, osluškuje svoj narod. Ubrzo su se začule ruske obrade ove pesme. Prvo Žana Bičevskaja, pa grupa Crveni mak, čija je verzija bila veoma popularna u Sovjetskom Savezu i to je ostala i do danas među starijom publikom. Međutim, Demis Rusos pojma o tome imao nije. Kada je 1991. godine, nakon što se famozna „zavesa” razmakla, Rusos pošao na prvu turneju po Rusiji, From Souvenirs to Souvenirs već odavno nije bila na njegovom repertoaru. U intervjuu za jedan ruski medij novinar ga je upitao da li će izvoditi ovu pesmu na svojim nastupima. Rusos je saopštio da pesmu već odavno ne izvodi, a novinar mu je rekao da će teško napustiti bilo koji koncert na teritoriji Rusije, a da ne otpeva ovaj svoj hit. Internet kao internet – pun urbanih legendi. A jedna kaže da je na jednom koncertu na toj turneji Rusos otpevao My Friend The Wind, gorepomenuti veliki hit, pozdravio publiku i izašao sa bine. No, publika je stajala, čekala i pevala From Souvenirs to Souvenirs – rusku verziju, naravno. Rusos se zaista uverio u ono o čemu ga je novinar upozoravao, a kako muzičari nisu imali uvežbanu numeru, legenda kaže da je Rusos otpevao pesmu a capella i dobio višeminutne ovacije. Ono što jeste istina, na narednim turnejama po zemljama sada bivšeg Sovjetskog Saveza, From Souvenirs to Souvenirs je bila neizostavna tačka, neretko izvođena od strane Rusosa sa nekim od, sada već, brojnih ruskih pevača koji su ovu pesmu obradili i uvrstili na svoj repertoar.

Kao što sam već napomenuo, ova pesma nije imala značajne uspehe na top-listama, ali ni kao singl. Skromno trinaesto mesto u Francuskoj je nešto što je vredno pomena. No, kao deo albuma Souvenirs, dostigla je zlatne tiraže u Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Dakle, to govorimo o tiražima u vinilu – gramofonskim pločama. Šta mislite, koliki je tiraž bio u „koskama”?

april, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.