piše: Igor Brada Belopavlović
Fotografiše: Marko Balaban
Za deset godina postojanja časopisa imali smo priliku da predstavimo mnogo mladih i kreativnih ljudi kroz ovu rubriku. Ali za ovaj jubilejski broj želeli smo da uradimo nešto drugačije. Razgovarali smo sa čovekom koji uspeva da pronađe savršen balans između obaveza i vremena koje posvećuje svojoj kreativnosti. Njegova priča o pravljenju drvenih satova i saksija otvara poglede na to kako organizovati vreme, pratiti strast i istovremeno živeti svakodnevicu punim plućima.
Ovom prilikom, predstavljamo vam Marka Balabana, čoveka iza brenda Drveni sat, majstora koji pravi ručno rađene satove – i koji nam kroz svoj rad i iskustvo pokazuje da je vreme vredno, ali i da može biti kreativno iskorišćeno.
Za početak – kako je uopšte došlo do ideje za pravljenje unikatnih drvenih satova?
Kad je krenula korona, svi smo sedeli kod kuće i razmišljali o svemu i svačemu. Ja sam tada pravio saksije – moj stan je pun biljaka, ja sam fanatik za to. Saksije sam pravio isključivo za sebe. Neko mi je u jednom trenutku rekao da to objavim na Instagramu, a ja sam bukvalno pitao: „Šta je Instagram?” Bio sam totalno protiv društvenih mreža. Fejsbuk i Instagram stranicu danas imam praktično samo zbog oglašavanja.
Ali saksije su bile primećene?
Jesu, i dan-danas su. Ko dođe na profil ili sajt, vidi da se takve stvari ne rade često kod nas – ni po dizajnu, ni po načinu izrade, ni po izboru drveta. To sada pravim samo kada neko konkretno naruči.
Zanimalo nas je – kako je Marko onda prešao na satove?
Uvek mi je pravilo da ništa ne bojim. Igram se vrstama drveta. Ako mi treba orah – koristim orah. Ako mi treba tamno – termotretirano drvo. Na primer, jasen je prirodno beo, ali termotretiranjem potamni i izgleda kao da je bojen, a nije.
U tom eksperimentisanju pojavio se jedan Goran – praktično, kupac koji mi je otvorio oči. Kupovao je saksije i pitao da mu uradim sat u sličnom fazonu. To se ponovilo par puta i shvatio sam da tu ima nečega. Jedno vreme sam radio paralelno i saksije i satove, ali sam brzo shvatio da sat treba svima, a saksije samo zaljubljenicima u biljke. Od tada sam fokus prebacio isključivo na satove.
Koliko traje izrada jednog sata i šta je najzahtevnije?
U poslednjih godinu i po dana uveo sam CNC mašinu za krivolinijsko sečenje i to mi je potpuno promenilo proces. Neke oblike ručno ne možeš precizno da napraviš, ili bi trajalo nedeljama. Kod nekih modela svaki broj je udubljen u drvo, zapunjen, brušen – to bez CNC-a praktično nije moguće. Danas mogu da pustim mašinu da radi, a ja u isto vreme sklapam prethodni sat. U radionici smo CNC i ja – dvojica. I dalje sam, međutim, vikend-majstor, tako da je i sada potrebno malo više vremena. Imam redovan posao, a ovo mi je mentalni odmor. Od petka popodne do nedelje uveče sam u radionici – prašina, muzika, tj. Hit 202 i to je to. Zato je izrada sporija, ali manje zahtevna sada i to mi odgovara.
Kada smo ga pitali da li je razmišljao o širenju i timu, jer bi samim tim ubrzao proces izrade, Marko je odgovorio: „Ne. Tada bi ovo prestalo da bude zadovoljstvo i postalo bi još jedan posao. Godinama sam vodio veliku proizvodnju i znam kako to izgleda. Ovde mi je važno da zadržim kontrolu i smisao. Koliko mogu sam – to je to.”
Ko radi dizajn – ti ili klijenti?
Oko 95% su moje ideje. Nekoliko modela su predložili klijenti i oni su kasnije ušli u kolekciju. Inspiraciju nalazim svuda – Pinterest, internet, nešto potpuno nevezano. Vidim ideju i prevedem je u sat.
Kako, kao neko ko pravi satove, gledaš na društvene mreže koje nam troše vreme?
Koristim uglavnom Instagram, i to poslovno. Nisam zavisnik, samo gledam šta drugi rade – dizajn, vizuale, oglašavanje. Da kucnem u drvo (no pun intended) nisam tip koji skroluje po ceo dan.
Razmišljaš li gde će tvoji satovi završiti za pet ili deset godina?
Sat okačiš i stoji dok ti se sviđa. Skineš ga dva puta godišnje zbog zimskog i letnjeg računanja vremena, zameniš bateriju i to je to. Verujem da će moji satovi dugo stajati u nečijim domovima. Znam da su neki završili po Evropi i Americi, ali zvanično prodajem samo u Srbiji.
Za kraj – kakav je tvoj odnos prema vremenu i koje savete bi dao našim čitaocima?
Vremena uvek ima malo i treba ga koristiti pametno. Imam redovan posao, ali vodim računa o sebi – redovno plivam ujutru, oko šest. Posle toga idem na posao, ali pošto je i dalje rano, lako izbegnem gužve. Plivanjem i vožnjom kroz grad dolazim na posao bez stresa.
Radionicu imam kod roditelja u Meljaku i to je moj vikend-beg. Tu mogu da se posvetim satovima, ali i da se opustim. Trudim se i da putujem sa porodicom kada mogu i da vreme provodimo kvalitetno.
Ako bih morao da dam savet, rekao bih: izbegavajte saobraćajne špiceve, nađite hobi koji vas ispunjava, nađite vreme za putovanja i aktivnosti koje vam daju energiju. Suština je u ravnoteži!
februar, 2026.
