„I'm With You”, Red Hot Chili Peppers, foto: Amazon Music

Sećate li se kako vam je onomad, ranih 2000-ih (duuugo posle ploča, a pre Jutjub listi) na pijačnim tezgama u moru diskova koje ste mogli da kupite za veoma simbolične novce, određeni omot, čak i onako loše prekopiran, blede i nekvalitetne štampe, privlačio pažnju da odaberete baš taj disk? Vizuelni identitet jednog albuma, počev od omota kao najprepoznatljivije slike, podrazumeva čitav niz fotografija, dizajn, ilustraciju, a nekad je i polazna tačka za promocije, nastupe i spotove. Neretko se za ovaj deo posla angažuju profesionalni umetnici, fotografi, dizajneri koji svojim vizuelnim rešenjem doprinesu popularnosti albuma, a ponekad sam uspeh albuma pospeši prepoznatljivost (u nekim slučajevima i ikoničnost) omota, te se na osnovu njega proslave pojedini vizuelni umetnici. Koji su to čuveni umetnici bili angažovani da izrade muzičarima omote njihovih albuma, kakvi su to albumi bili i da li su im zvučna imena umetnika donela veću popularnost ili ne — hajde da odmotamo i otkrijemo!  

Salvador Dali, Lonesome Echo (Džeki Glison), 1955.

LP cover for „Lonesome Echo”, Salvador Dali, foto: Illustration History

Šta je neobičnije – da jedan svestrani komičar komponuje, diriguje i da jedan svoj album nazove baš Usamljeni eho (Lonesome Echo) ili da omot za taj album načini niko drugi do čuveni majstor nadrealizma, Salvador Dali? Dalijeva saradnja sa ljudima iz sveta filma nije toliko neobična, ako se setimo Luisa Bunjuela ili Volta Diznija, ali je zanimljivo da je ilustrovao album za Glisonove lagane instrumentale po kojima je ovaj glumac i kompozitor bio poznat. Dali nije napravio jednu od njegovih tipičnih nadrealističkih kompozicija za ovu priliku, ali su motivi koje je upotrebio poput krhkog leptira, mandoline, izdužene ljudske figure i senki u usamljenom pejzažu, potpuno prepoznatljivi i odgovaraju sentimentu koji je kod slušalaca trebalo da probudi ovakva muzika.

Endi Vorhol, The Velvet Underground and Nico (The Velvet Underground), 1967.

„The Velvet Underground & Nico”, foto: Amazon

Danas kultni album grupe The Velvet Underground sa isto tako kultnim omotom, nekada je bio daleko od toga. Producenti albuma The Velvet Underground and Nico kao da su znali da njegov komercijalni uspeh neće ispuniti tadašnje standarde i očekivanja, te su unapred angažovali popularnog Endija Vorhola da izradi omot. U svom provokativnom stilu, Vorhol odgovara na temu albuma (između ostalog pesme govore o narkomaniji, prostituciji, nastranostima) i izrađuje grafiku banane sa natpisom: Polako oljušti i vidi (Peel slowly and see), što je trebalo da ima seksualnu konotaciju. Prva verzija omota albuma je preko grafike banane u boji kože, imala nalepnicu u vidu žute kore, koju je, kako je natpis nagoveštavao, trebalo oljuštiti, ali je upravo zbog tehnike izrade ovakvog rešenja, došlo do kašnjenja puštanja albuma u prodaju. Danas su ovi originalni omoti retki i predstavljaju kolekcionarske primerke. Ubrzo su izdanja zamenjena novim omotom sa bananom sa korom, a album je kasnije stekao neuporedivo veću popularnost, da bi danas predstavljao jedan od najuticajnijih albuma u istoriji rok muzike.

Endi Vorhol, Sticky Fingers (The Rolling Stones), 1971.

„Sticky Fingers: How an Album Cover Defined the Rolling Stones”, David Deal, foto: Festival Peak

Još jednom se Vorhol oprobao u kreiranju omota za rok album sa ciljem da isprovocira publiku. Album Lepljivi prsti (Sticky Fingers) grupe Roling Stouns je kao omot imao dela nekoliko umetnika, a ne samo Vorhola kako se obično misli. Naime, omot albuma koji sa prednje strane predstavlja fotografiju muških prepona u krupnom planu, tačnije farmerki sa dodatim pravim rajsferšlusom i detaljima kaiša, osmislio je Endi Vorhol, ali je crno-belu fotografiju modela u džinsu napravio Bili Nejm, a za dizajn (crveni natpis benda i imena albuma u stilu starih pečata) bio je zaslužan Kreg Braun. Na pozadini omota je u istom maniru predstavljena i pozadina modela. Rajsferšlus je uskoro počeo da pravi problem i oštećuje ploče, pa je odlučeno da bude fabrički postavljan na pola, dok se ispod njega, na drugom kartonu omota nalazila takođe fotografija prepona modela, ali u donjem vešu sa potpisom Endija Vorhola. Brojna su mišljenja ko je bio portretisani, ali se danas zna da to nije frontmen benda, Mik Džeger, kako se dugo smatralo. Sama ploča bila je upakovana u celofan na kome se po prvi put pojavio verovatno najčuveniji logo u celokupnoj pop kulturi: jezik. Jezik Roling Stounsa, tačnije asocijacija na Džegerova usta, ali prema nekim mišljenjima i na jezik hindu boginje Kali, delo je britanskog dizajnera Džona Paša, a ne Endija Vorhola kako se često pogrešno smatra.

Huan Miro, Quan L’aigua Es Queixa (Rajmon), 1979.

„Art & Vinyl - 10 Record Covers Designed by Famous Artists: Joan Miró - Quan L’aigua Es Queixa, 1979”, foto:, Widewalls

Španski slikar katalonskog porekla, Huan Miro, poznat po svojim nadrealističkim apstrakcijama prepoznatljivog kolorita, svom prijatelju, katalonskom muzičaru Rajmonu (Raimon) osmislio je kompoziciju za omot albuma Kada voda žali (Quan L’aigua Es Queixa). Kompozicija predstavlja ime muzičara stopljeno u karakterističnu Miroovu apstrakciju, dominantno crnih kontura sa crvenim, zelenim, plavim i žutim detaljima. Njihova saradnja započela je već 1965. godine kada se jedna Miroova slika pojavila na albumu ovog Nova Cançó muzičara (muzički žanr pod nazivom Nova pesma koji je promovisao katalonsku muziku i jezik za vreme Franciska Franka). Ubrzo potom, Rajmon je svom prijatelju i posvetio pesmu A Joan Miró (koju i dalje izvodi) koja se našla na albumu Lliurament del cant (Isporuka pesama) iz 1977. godine, a dve godine kasnije Miro je oslikao omot za najpre pomenuti album koji se smatra jednim od Rajmonovih najuspešnijih.

 

Hans Rudolf Giger, KooKoo (Debi Hari), 1981.

„The Story Behind The Sleeve #15: Debbie Harry – KooKoo”, foto:Long Live Vinyl

Debi Hari, pevačica grupe Blondie je za svoj prvi solo album KooKoo iz 1981. godine izabrala švajcarskog slikara Gigera, poznatog po spoju ljudskih figura i mašina u kompozicijama koje su mnogi okarakterisali kao biomehaničke. Dve godine ranije Giger je radio dizajn za naučno-fantastični horor Osmi putnik (Alien) i to je, uz celokupan prethodni umetnikov opus, bila inspiracija za Debi da nazove album KooKoo (Lujka). Fotografiju njenog lica napravio je Brajan Aris, a Giger ju je obradio, spojivši, kako je Debi sama rekla, pank, akupunkturu (lice joj je probodeno iglama) i naučnu fantastiku. Giger je režirao i spotove za dve pesme sa ovog albuma Backfired i Now I Know You Know (koji posebno oslikava umetnikov rad).

 

Kit Haring, Without You (Dejvid Bouvi), 1983.

„Without You”,David Bowie, foto: Discogs

Umetnik Kit Haring je u svojoj karijeri sarađivao sa mnogim muzičarima poput Grejs Džouns, Malkoma Mek Larena, Madonom. U svom prepoznatljivom stilu koji je potekao od ulične umetnosti grafita, a razvio se u, tada još uvek aktuelan, pop art, načinio je omot za singl Without you. Pesma je zapravo sa albuma Let’s Dance, ali je kao singl dobila samostalnu ploču i omot (na B-strani ploče našla se pesma Criminal World). Omot je predstavljao simpatični stilizovani par, u maniru sličnom karikaturi i prvobitnim crtanim animacijama, tipičnom za Haringov rad, dok se na pozadini albuma našla Bouvijeva fotografija Denisa O’Regana, njegovog dugogodišnjeg saradnika.

Mark Rajden, Dangerous (Majkl Džekson), 1991.

„Sound And Vision: Michael Jackson's Dangerous, cover artwork by Mark Ryden”, foto: Juxtapoz

Da omoti iziskuju ozbiljnu ideju i realizaciju koja od puke komercijalizacije i promocije može da ih dovede i do nivoa ozbiljne umetnosti, pokazuje likovno rešenje pop-nadrealističkog i fantastičnog slikara Marka Rajdena za album Dangerous Majkla Džeksona. Jednom teatralno-performativno-cirkusko-karnevalskom kompozicijom sa mnoštvom figura u koju su utkani lični motivi i amblemi, životinje, klasični simboli i koji pozivaju na različita značenja, umetnik je postigao ono što je Džekson želeo: da slika bude misteriozna i da je svako tumači onako kako misli. To je dovelo i do brojnih teorija zavere, prvenstveno u vezi sa tim čiji je lik predstavljen u donjem delu kompozicije (neki smatraju Fajns Tejlor Barnum, neki Alister Krouli), ali i sa simbolima koji se dovode u vezu sa mističnim, okultnim i masonskim. Rajden je ovu raskošnu i rojalističku predstavu sa omota dvadeset i sedam godina kasnije preneo na platno i za nju izradio luksuzni ram sa mnoštvom detalja (navodno mu se Majkl Džekson javio u snu i dao ideju), kada je 2018. godine odlučeno da će se i njegovo delo naći u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu na velikoj izložbi o kralju popa pod nazivom Michael Jackson: On the Wall.

Benksi, Think Tank (Blur), 2003.

Blur, Think Tank, foto: Vinyl Vinyl

Čuveni Benksi koji stvara uličnu umetnost širom sveta, kritikuje konzumerističko i postkapitalističko društvo, napravio je omot za bend Blur i njihov album Think Tank. Na ovom stencilu (šablon koji se može prebojiti sprejom i koji je sastavni deo stvaranja uličnih grafita i murala) predstavljen je par u zagrljaju sa starinskim ronilačkim kacigama na glavama. Verovatno upitan za prihvatanje ovakve porudžbine kojima inače nije sklon, Benksi je izjavio da mora da plaća račune, a da komercijalnost proizvoda ne isključuje i njegov kvalitet, kada je to zaista nešto što umetnik želi da napravi.

Dejmijen Herst, I’m With You (Red Hot Chili Peppers), 2011.

„I'm With You”, Red Hot Chili Peppers, foto: Amazon Music

Jedan od najkontroverznijih umetnika današnjice, Dejmijen Herst, izradio je omot za album I’m With You grupe Red Hot Chili Peppers. Frontmen benda Entoni Kidis, opisao je omot rečima: To je slika. To je umetnost. Ikonična. Nismo joj dali značenje ali je očigledno otvorena za interpretaciju. To je upravo ono što se može reći i za celokupni opus ovog savremenog konceptualnog umetnika, koji poput svih njih nailazi na često nerazumevanje i negativne komentare (Herst je izlagao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2016. godine, a ekipa iz Državnog posla je ovim povodom na duhovit način predstavila većinski važaće mišljenje o ovakvoj umetnosti među masovnom publikom). Na omotu je predstavljena muva sletela na (naizgled) lek u kapsuli sa natpisom naziva albuma.    

Džef Kuns, Artpop (Lejdi Gaga), 2012-2013.

„Why did they edit the ARTPOP cover? ”, foto: Gaga Daily

O saradnji Džefa Kunsa i Lejdi Gage bilo je reči u jednom od prethodnih brojeva o spotovima u kojima se pojavljuju umetnička dela. Singl Applause čiji je spot tada pomenut, imao je svoj poseban album i omot, ali je omot celog albuma Artpop na kome se našla i ova pesma, bio inspirisan Botičelijevim Rođenjem Venere, Berninijevom skulpturom Apolon i Dafne, a nastupi koji su ubrzo potom počeli, umetnošću i performansima Marine Abramović (u tom periodu mentorke Lejdi Gage). Kuns je Lejdi Gagu na ovom omotu predstavio kao mermernu skulpturu (koja je zaista i napravljena ali za potrebe omota izmenjena) i postavio je u centar kompozicije poput Venere (jedna pesma se tako i zove) ispred koje se, između njenih nogu, nalazi staklena kugla, a iza nje se isprekidano smenjuju detalji Rođenja Venere i Apolona i Dafne, želevši da naglasi ranjivost, slavu, seks, polne uloge i mitologiju kao ključne motive albuma, ali i Gaginu konstantnu težnju za transformacijom.

                                                                                                                        piše: Ana Samardžić

Leave a Reply

Your email address will not be published.