piše: Nevena Stajković
Stih je osnovna jedinica poezije koja oblikuje njen ritam i zvuk. Različite vrste stiha daju pesmama drugačiji tempo, melodiju i osećaj, pa čak i značenje koje nose. Upoznavanje s njima pomaže da bolje razumemo kako se pesnici igraju rečima i kako poezija funkcioniše na nivou forme i ritma.
Deseterac
Neki teoretičari književnosti, poput Milivoja Solara, smatraju da je deseterac stih indoevropskog porekla, te ujedno najstariji stih naše usmene poezije. Kao što mu i samo ime kaže, to je stih od deset slogova. Razlikujemo takozvani epski deseterac, prisutan u narodnim epskim pesmama, i lirski deseterac, koji se javlja u usmenoj lirici. Dok se u epskom desetercu stalna cezura, odnosno pauza, nalazi posle četvrtog sloga (4+6), u lirskom desetercu cezura se nalazi posle petog sloga (5+5).
„Konje jašu do dva pobratima,
Beg Kostadin i Kraljević Marko,
Beg Kostadin besedio Marku,
’Pobratime, Kraljeviću Marko,
Da ti meni o jeseni dođeš,
O jeseni, o Dmitrovu danku,
A o mome krsnome imenu,
Pa da vidiš časti i poštenja,
A i lepa, brate, dočekanja,
I gospodske đakonije redom’.”Marko Kraljević i beg Kostadin, odlomak
„Spavaj, čedo, rodila te majka
U gorici gde se legu vuci.
Pčelica te medom zadojila,
Bela vila zlatom podarila,
Dala tebi kapu vučetinu,
Vučju kapu i od orla krilo.”Spavaj, čedo, rodila te majka, odlomak
Stih bugarštice
Bugarštice spadaju među najstarije sačuvane epske pesme našeg podneblja. Odlikovale su se stihom sa nestalnim brojem slogova, kojih je najčešće bilo 15 ili 16, sa cezurama posle sedmog, odnosno osmog sloga. Često iza prvog i iza svaka dalja dva stiha dolazi pripev od pet ili šest slogova, ali koji izostaje iza poslednjeg stiha.
„Tri veselja činjaše Novače u b’jelu dvoru:
Jedno čini veselje selu svoju udavaše;
Drugo čini veselje Grujici, sinu svojemu;
Treće čini veselje, er je dvore ogradio.
I svak mi se veseli u njegovu b’jelu dvoru,
Ma se samo ne veseli l’jepa ljubi Novakova.”Kako je Novaku utekla vila njegova ljubovca, odlomak
Heksametar
Najpoznatiji stih antičke književnosti upravo je heksametar. Njime su napisani Homerovi epovi Ilijada i Odiseja. Sastoji se iz šest metričkih stopa. Šematski predstavljena struktura heksametra izgleda ovako: – uu/-uu/-uu/-uu/-uu/-u (ili – -). S druge strane, pentametar (krnji heksametar) jeste stih koji se šematski prikazuje na sledeći način: -uu/-uu/-//-uu/-uu/-
„Tako se trudili oni u taboru, al’ Agamemnon
nije odust’o nego Ahileju seć’o se pretnje,
te on Taltibiju i Euribatu započne zborit’,
svojim slugama hitrim i vernim glasnicima svojim:
’Idite sada pod čador Ahileja, Peleja sinu,
uzmite za ruku lepu Brisejidu, pa je doved’te,
ako l’ je ne htedne dati, ja s većom ću družinom doći
pa je uzeti sam, al’ tada još gore će proći!’ ”Ilijada, Homer, odlomak
Aleksandrinac
Najznačajniji stih francuske poezije naziva se aleksandrinac. Sastoji se od 12 slogova sa cezurom posle šestog sloga. Pojavio se u 12. veku u francuskim junačkim pesmama, a ime je dobio u 15. veku po popularnoj Aleksandridi (Romanu o Aleksandru Velikom) koji je na francuski bio preveden ovim stihom. U našoj poeziji bio je naročito zastupljen kod simbolista, poput Milana Rakića i Jovana Dučića.
„O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi dušu, nek spokojno sneva
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti,
I laste lete put toplih krajeva.”Iskrena pesma, Milan Rakić, odlomak
Endekasilabo
Tradicionalni italijanski jedanaesterac, nastao u 16. veku, te najviše zastupljen u periodu renesanse i baroka, naziva se endekasilabo. Ovim stihom Petrarka je ispevao svoje sonete, kao i Dante Božanstvenu komediju. Prvi stih Božanstvene komedije savršen je primer endekasilaba: „Nel mezzo del cammin di nostra vita/ mi ritrovai per una selva oscura” – „Na pola našeg životnog puta/ Nađoh se u šumi gde tama prebiva”.
Blankvers
Ako se preselimo severnije, naići ćemo na blankvers – tradicionalni engleski stih. Ovaj stih ima deset slogova, s naglaskom na svakom drugom slogu, međutim, nije rimovan – odatle potiče i njegov naziv, izveden od reči blank. Najveća dostignuća pišući ovim stihom ostvario je Viljem Šekspir.
„Biti il’ ne biti? – pitanje je sad.
Je l’ lepše u duši trpeti
Praćke i strele sudbe obesne,
ili na oružje protiv mora beda
dići se i s borbom učiniti im kraj?”Hamlet, Viljem Šekspir, odlomak
Gazela
Gazela je lirska pesnička vrsta u istočnjačkim – arapskim i persijskim – književnostima, koja se obično sastoji od pet do petnaest distiha sa stalnom šemom rimovanja: AB AB. Najčešće teme su ljubavna čežnja, lepota, tuga zbog rastanka, kao i meditacije o životu i smrti. Persijski pesnici Dželaludin Rumi i Muhamed Šemsudin Hafiz, kao i arapski pesnik Al-Mutanabi smatraju se najznačajnijih stvaraocima u gazeli.
oktobar, 2025.
