piše i fotografiše: Tijana Jovanović
Nastavljamo putovanje Južnoafričkom Republikom, a put nas vodi ka čuvenoj vinskoj regiji Stelenboš i Franšoek, nedaleko od Kejptauna. Nakon nekoliko dana provedenih među vinogradima i vinarijama, nastavili smo ka obali, ka Hermanusu, gde su nas dočekali okean, veliki talasi i delfini.
U vinskoj regiji sačekalo nas je potpuno drugačije vreme nego u Krugeru i Kejptaunu. Sunce je nemilosrdno pržilo, vetra gotovo da nije ni bilo, a temperatura od 25 stepeni subjektivno je delovala kao najmanje 35. Dok su nas sa svih strana okruživale prelepe vile sa bazenima, pomalo smo zavideli njihovim vlasnicima, ali smo utehu vrlo brzo pronašli u lepom sladoledu i još boljim vinima, vrhunskog kvaliteta i iznenađujuće pristupačnih cena. To nam je dalo dodatni podstrek da obiđemo još poneku vinariju.
Vožnja od Stelenboša do Hermanusa bila je pravo uživanje, uz prelepe pejzaže koji su se smenjivali iza svakog ćoška. Po dolasku u Hermanus dočekali su nas svež vetar sa okeana, moćni talasi, surferi i karakterističan miris mora, koji je odmah nagovestio potpuno drugačiji ugođaj od onog u vinskoj regiji.
Stelenboš – biser vinske regije Južnoafričke Republike
Stelenboš (en. Stellenbosch) jedan je od najpoznatijih gradova u Južnoafričkoj Republici. Osnovan je 1679. godine i drugi je najstariji grad u zemlji. Poznat je po bogatoj istoriji, prelepoj prirodi, vrhunskim vinima i izuzetno očuvanoj arhitekturi. Smatra se vinskom prestonicom Južnoafričke Republike, a okružen je brojnim vinogradima i vinarijama koje proizvode neka od najkvalitetnijih vina u zemlji.
Stelenboš je prepoznatljiv po arhitekturi u kejpsko-holandskom stilu (en. Cape Dutch style), koji se razvio tokom 17. i 18. veka, za vreme holandske kolonizacije. S vremenom je ovaj stil prilagođen lokalnoj klimi i uslovima života u Južnoafričkoj Republici. Mnoge istorijske kuće, crkve i javne zgrade stare su više od 200 godina i danas predstavljaju važan deo kulturnog nasleđa zemlje.
Centar grada karakterišu široke ulice sa drvoredima hrastova, a pored istorijskih znamenitosti, tu su muzeji, umetničke galerije, restorani i kafići. Mi smo se, ipak, tokom ovog dela odmora više posvetili vinima, šetnjama i uživanju u opuštenoj atmosferi.
Franšoek
Franšoek je gradić smešten nedaleko od Stelenboša. Poznat je kao gastronomska i vinska prestonica Južnoafričke Republike, sa brojnim vrhunskim vinarijama i restoranima. Krajem 17. veka naselili su ga francuski hugenoti, koji su sa sobom doneli tradiciju uzgoja vinove loze i proizvodnje vina, pa se njihov uticaj i danas može prepoznati u kulturi, arhitekturi i načinu života. Okružen planinama i vinogradima, Franšoek je idealno mesto za degustaciju vina, vožnju vinskim tramvajem i uživanje u prelepim pejzažima.
Jedna od najpopularnijih atrakcija u ovom kraju jeste obilazak vinarija, koji podrazumeva posetu vinskim podrumima, degustaciju vina i upoznavanje sa tradicijom proizvodnje koja traje više od tri veka. Posebnu čar ovom iskustvu daje mreža vinskih tramvaja koja povezuje brojne vinarije, pa posetioci mogu, bez automobila, da obilaze različita vinska imanja, uživaju u vožnji kroz vinograde i degustiraju vrhunska vina. Upravo spoj prirode, bogate vinske tradicije i opuštene atmosfere čini boravak u Franšoeku posebnim i nezaboravnim.
Pored vinarija, posetili smo i fenomenalni Muzej automobila na imanju L’Ormarins, jedan od najznačajnijih muzeja oldtajmera u Južnoafričkoj Republici. U fenomenalnom prirodnom okruženju izložena je impresivna kolekcija od više od 200 istorijskih automobila, motora i bicikala, koja prikazuje razvoj automobilske industrije od kraja 19. veka do danas. Ljubitelji automobila ovo mesto ne smeju propustiti.
Parl i Muzej afrikans jezika
Na putu kroz vinsku regiju obišli smo i grad Parl (en. Paarl), poznat kao jedno od najvažnijih mesta u razvoju afrikans jezika, jednog od 12 zvaničnih jezika Južnoafričke Republike. Upravo ovde se nalazi Muzej afrikans jezika (en. Afrikaanse Taalmuseum) i impresivni Afrikans Talmonument (Afrikaanse Taalmonument), jedinstven spomenik posvećen jednom jeziku. Mi, nažalost, nismo obišli spomenik, ali smo zato posetili muzej.
Muzej je smešten u istorijskoj kući Gideona Malherbea, jednog od osnivača Društva pravih Afrikanera, koje je krajem 19. veka odigralo ključnu ulogu u razvoju afrikans jezika. Kroz brojne eksponate prikazan je nastanak i razvoj ovog jezika, njegova raznovrsnost i uticaji različitih kultura koje su oblikovale Južnoafričku Republiku. Muzej je relativno mali, a pojedine delove postavke bilo je teško razumeti jer nisu imali prevod na engleski jezik.
Jedan od najvrednijih eksponata u muzeju je originalna štamparska mašina na kojoj je štampan Die Afrikaanse Patriot, prve novine na svetu objavljene na afrikansu. Upravo zahvaljujući ovoj štampariji, afrikans je počeo da se razvija kao pisani jezik i postepeno stekao status književnog i službenog jezika. Štamparska mašina i danas predstavlja simbol početka moderne istorije afrikansa i jedan je od najznačajnijih eksponata muzeja.
Hermanus
Hermanus je primorski grad i jedno od najboljih mesta na svetu za posmatranje južnih kitova sa kopna. Svake godine, od juna do novembra, kitovi dolaze u ove vode kako bi se parili i doneli mladunce na svet. Nažalost, mi smo Hermanus posetili krajem novembra, pa su šanse da ih vidimo bile veoma male. Ipak, uživali smo u šetnjama pored okeana, svežem morskom vazduhu i prelepim pogledima.
Osim po kitovima, Hermanus je poznat i po svojim plažama, liticama i pešačkim stazama koje prate obalu. Jedna od zanimljivosti grada je „šaptač kitova” (en. Whale Crier) – jedina osoba na svetu čiji je posao da pomoću posebnog roga obaveštava posetioce kada se kitovi približavaju obali.
Vreme nas je svakog dana iznenađivalo. Smenjivali su se jak vetar, veliki talasi, mestimična kiša, sunce i vedro nebo. Međutim, ništa od toga nije umanjilo naš užitak.
Iako nismo mnogo očekivali, odlučili smo da se pridružimo organizovanoj turi brodom i zaputimo se dalje od obale u potrazi za kitovima. Kitove nismo pronašli, ali nas je dočekalo ogromno krdo delfina. Plivali su oko broda, skakali kroz talase i kao da su se igrali sa nama. Bili smo oduševljeni i presrećni. Vodič je objasnio da delfini vole da prate brodove i da se igraju na talasima koje oni prave. Spomenuo je i da ih je verovatno bilo više od 200, jer se na svakog delfina kojeg vidimo na površini nalaze još oko četiri ispod vode.
Sunce i oblaci neprestano su se smenjivali, pa su fotografije nastajale u potpuno različitim nijansama svetlosti. Fotografisanje delfina pokazalo se kao mnogo veći izazov nego što sam očekivala. Bili su jako brzi, izranjali su na trenutak, pa odmah nestajali ispod površine. Od mnoštva fotografija koje sam napravila za dvadesetak minuta, možda je par zaista uspelo. Na kraju se ispostavilo da je bilo mnogo lakše fotografisati ogromnog slona, teškog par tona, nego razigrane i prijateljski nastrojene delfine.
Posle nekoliko prelepih dana provedenih u Hermanusu došlo je vreme za povratak. Čekao nas je dug put: vožnja do Kejptauna, let do Johanesburga, a zatim i let kući. Ovo putovanje bilo je ispunjeno avanturama, neverovatnim prirodnim lepotama i brojnim kulturološkim razlikama koje su nas obogatile. Vratili smo se kući puni utisaka i sa uspomenama koje će zauvek imati posebno mesto u našim srcima. Putovati znači živeti, učiti i nositi sa sobom priče koje ostaju zauvek. Taj osećaj je zaista dragocen.
avgust, 2026.
