foto: IMDB

Ovog meseca spremila sam vam specijalnu skitnju kao novogodišnji poklon, utoliko što sam štrpnula malo sa velikog platna i malog ekrana, malo iz prikaza knjige, a, bogami, može vam članak zaličiti i na dese(r)t, pa ga smažite što pre, da Ana, ne primeti. Ovoga puta bavimo se pitanjem knjige u filmu. Šta to likovi iz filmova vole da čitaju; zašto baš to; i da li postoji veza između književnog dela i datog filma, pokušaćemo da otkrijemo baš sada. A vama preporučujem da, u svom filmskom maratonu, koji će se, ne sumnjam, desiti čim ugrabite malo slobodnih dana, obratite pažnju da li likovi vaših omiljenih filmova vole da čitaju i, ako da, koja je to knjiga na koju reditelj želi da nam skrene pažnju.

Za početak, setimo se filma Sati iz 2002. godine koji je režirao Stiven Doldri. Virdžinija Vulf (Nikol Kidman) probudila se jednog jutra i imala neverovatnu inspiraciju. Zaokupljena pisanjem, jer rečenice, posle tako dugo vremena, napokon teku same od sebe, ona zaboravlja da doručkuje, što zabrinjava njenog supruga, Leonarda Vulfa, jer je Virdžinija krhkog zdravlja. U šetnji, dok čeka sestru i nećake, ona ne može da se otrgne razmišljanju o gospođi Dalovej i smišlja kakvu sudbinu da joj dodeli. Roman Gospođa Dalovej čitaju Lora Braun (Džulijen Mur) i Klarisa Von (Meril Strip) u različitim vremenskim periodima. Lora Braun, čitajući knjigu, u stvari, pokušava da pobegne od svog savršenog života koji podrazumeva divnog muža, sina i veliku i lepu kuću. Na drugom kraju vremena Klarisa Von čita Gospođu Dalovej i priprema večeru u čast svog prijatelja Ričarda. Ona se trudi da tmurno vreme, Ričardovo negodovanje i mnoštvo obaveza koje ima u vezi sa zabavom ne utiču na njen entuzijazam, a da li je u tome uspela, otkrijte u ovom sjajnom filmu koji je nastao po istoimenom romanu, a o kojem je nedavno pisala Sanja Gligorić u rubrici Prikaz knjige.

Vudi Alen obožava književnost. To znaju svi koji pogledali makar jedan njegov film. Njegovi likovi su strastveni čitači (u filmu Eni Hol Alvi (Vudi Alen) i Eni (Dajana Kiton) razgledaju njene knjige prilikom njegove prve posete), a vrlo često su i sami pisci (Roj (Džoš Brolin) u filmu Upoznaćeš visokog crnog stranca se očajnički trudi da napiše roman koji će izdavač želeti da objavi, a Kristina (Skarlet Johanson) u filmu Ljubav u Barseloni, inspirisana ljubavlju…i Barselonom, pokušava da piše poeziju. U filmu Hana i njene sestre (1986) susrećemo se sa poezijom Edvarda Estlina Kamingsa. Eliot (Majkl Kejn) zbirku Kamingsove poezije poklanja Hani (Mija Ferou), insistirajući pritom da obrati pažnju na pesmu Negde kud nikad nisam putovao, a posebno na poslednji stih koji glasi: „Niko, čak ni kiša, nema tako malene ruke”. Ali, ne bojte se, nije ovo svakidašnja ljubavna priča o dvoje zaljubljenih. Otkriću vam ono što nam Alen kazuje na samom početku: Hana je Eliotova svastika u koju je dugo zaljubljen, a njoj samoj to postaje jasno kada pročita ovaj stih, koji ga, kako kaže, podseća na nju.

foto: IMDB

U filmu Sibirski berberin (1998) Nikite Mihalkova Džej Kalahan (Džulija Ormond) čita Anu Karenjinu dok putuje vozom u Moskvu. U njen kupe upada kadet Tolstoj i ona ga, sasvim očekivano, pita da li je u srodstvu sa Lavom Tolstojem, na šta on blesavo odmahuje glavom. Na pitanje da li je pročitao Anu Karenjinu, kadet odgovara:„Ne u potpunosti”, što znači da verovatno nije pročitao kraj. Ovaj momenat je jako simboličan jer Ana Karenjina skonča tako što se baci pod voz, a njen život možemo da uporedimo sa životom Džejn Kalahan koja, takođe, zbog voza, „Sibirskog berberina”, strada, a kadet Tolstoj do kraja filma ne saznaje njenu sudbinu, kao što ne saznaje ni Aninu. A ako vas zanima šta Ana čita, možete sebi priuštiti to saznanje jer je Tamara Živković pisala o tome u ovoj rubrici, a tekst upravo nosi naziv Šta čita Ana Karenjina?

foto: IMDB

Ljubitelji književnosti, kada žele da otkriju nešto više o svom sagovorniku, postavljaju pitanja: „Crnjanski ili Andrić?” i „Tolstoj ili Dostojevski?”. Film Volim te, Njujorče (2008) predstavlja mozaik od jedanaest ljubavnih pričica, stoga ima i jedanaest reditelja i rediteljki. U trećem segmentu upoznajemo Dejvida (Orlando Blum) koji nije mogao da bira između Dostojevskog i Tolstoja – morao je da pročita roman Dostojevskog, Braću Karamazove. Veoma je interesantna scena u kojoj Kamili (Nina Riči) preko telefona uznemireno diktira sledeću računicu:„To je 1784 stranice i treba mi 4 minuta da pročitam jednu stranu; 1784 strane puta 4 minuta znače 7136 minuta, a to je 118,9333 sati, a to je 4,955 dana, s tim što možeš to da zaokružiš na 5 dana jer moram da spavam. Nemoguće je! Odustajem!” Pored toga što smo saznali koliko će nam, otprilike, vremena biti potrebno da pročitamo Braću Karamazove, iz Kamiline priče saznajemo da je izdavač pristao da objavi Dostojevskov roman Kockar ako ga završi za dvadeset šest dana, na šta je ovaj pristao. I uspeo je! Ali, imao je pomoć mlade stenografkinje kojom se kasnije oženio. Zašto je Dejvid morao da pročita Braću Karamazove i kako je izašao na kraj sa njima, otkrijte u ovom simpatičnom filmu.

foto: IMDB

U Hičkokovom filmu Pogled u dvorište iz 1954. udruženi sa Džefom (Džejms Stjuart), špijunirajući danonoćno kroz prozor sobe, pokušavamo da otkrijemo da li je komšija iz zgrade preko puta ubio svoju suprugu. Džef je fotograf prikovan za fotelju jer mu je noga u gipsu, a o njemu brinu kućna pomoćnica Stela (Telma Riter) i njegova devojka Lisa (Grejs Keli). Lisa je ljupka i draga, ali i bogata i površna i Džef je u ogromnoj dilemi da li da nastavi vezu sa njom jer njega ne zanimaju banketi, moda i novac, kao nju. Izuzetno je interesantna baš poslednja scena u kojoj ona spokojno leži na sofi, praveći se da čita Iznad visokih Himalaja Vilijama O. Daglasa, ali, kada se uveri da Džef spava, uzima Bazar i zadovoljno se smeši jer je to štivo koje je zapravo zanima.

foto: IMDB

Film Sanjari (2003) Bernarda Bertolučija govori o životu, prijateljstvu i ljubavi troje mladih ljudi u Parizu za vreme studentskih protesta tokom 1968. godine. Teo (Luj Garel), Izabel (Eva Grin) i Metju (Majkl Pit) žive među knjigama u Teovom i Izabelinom stanu. U sceni kada Metju piše pismo majci, na stolu vidimo knjigu Oruđe smrti Suzan Sontag. Teo nam ne otkriva ko je autor knjige koju čita, ali nam citira pasus o komediografima, te se on i Metju prepiru da li je bolji komediograf Kiton ili Čaplin. Izabel čita novelu Izabel Andrea Žida. U mnogim kadrovima su knjige, nenametljivo, a jedna od poruka koju nam reditelj šalje jeste:„Knjige, ne pištolji; kultura, a ne nasilje.”

Postoji još bezbroj filmova u kojima junaci čitaju knjige i stvarno je zabavno razmišljati o tome na koji način one utiču na datog lika i u kakvoj su vezi sa samim filmom. Poslušajte moj savet sa početka i otkrijte da li vaš omiljeni lik iz filma ima omiljenu knjigu, a na taj način ćete sigurno otkriti još ponešto o svom junaku.

piše: Nevena Stajković

Leave a Reply

Your email address will not be published.