Srpska akademija nauka i umetnosti osnovana je 1841. godine. Ako ovo niste znali – ništa strašno, jer ćete o osnivanju Akademije, njenim počecima i razvitku, moći da saznate na izložbi koja se trenutno nalazi u galeriji Akademije. Moderan dizajn, izbor dokumenata i odlična tehnička podrška čine ovu izložbu izvanrednog sadržaja još primamljivijom.
Na početku izložbe upoznajte se sa osnivanjem ove institucije, njenim prvim članovima i počecima delatnosti. Tu su hronološki poređani događaji koji prate osnivanje, zatim rukopisi, povelje, zahvalnice, pisma, među kojima se nalaze i Zmajevi rukopisi za drugi broj Nevena! Da li ste znali da je Vukova reforma pravopisa, takozvani „novi pravopis” isprva bila kritikovana i zabranjivana? Ko je odbio da potpiše prve dokumente napisane novim pravopisom, a ko je odustao od diplome u znak kontrabunta? Gledajući prve dokumente koji su usvojili pravopisnu reformu nećete moći da ne obratite pažnju na lepotu rukopisa kojim su naši učeni preci ispisivali stotine stranica.
Prvi deo postavke pokazuje nam delatnost arhiva, biblioteke i galerije Akademije. Biblioteka je nastala 1842. godine na bazi 89 knjiga koje je ovoj instituciji poklonio Dimitrije Tirol. Danas su njeni fondovi daleko opsežniji, a u sebi sadrže i poklonjene biblioteke Milutina Milankovića, Vaska Pope, Branka Ćopića… Ne propustite priliku da pogledate pisaću mašinu Danila Kiša ili Didroovu enciklopediju koja je stigla kao poklon zaostavštine Marka Ristića. U delu posvećenom galeriji, između ostalog, imaćete prilike da vidite kutiju pastela Marka Čelebonovića i štafelaj Ivana Tabakovića.
Drugi deo izložbe podeljen je u nekoliko odeljaka od kojih svaki predstavlja jednu značajnu ličnost srpske nauke ili umetnosti. Predstavljeno je dvadeset ličnosti od kojih će vam, verujemo, većina biti dobro poznata, a ako za nekoga od njih i niste čuli – ovo je prilika da se upoznate sa našim prvim akademicima. Pogledajte nacrt Aleksandra Deroka za česmu u Knez Mihailovoj ulici i pročitajte šta je o njoj rekao ovaj arhitekta, beležnice Jovana Cvijića, rukopis Reforme julijanskog kalendara Milutina Milankovića. Za kraj, ili početak, pogledajte i knjigu od koje smo svi nekada pošli – Bukvar Vuka Karadžića, u rukopisu.
Kada obiđete prostor i saznate podatke o radu Akademije i njenih najistaknutijih članova, proverite svoje znanje na kvizu koji će vam biti dostupan uz pomoć pametnih telefona.
Pri izlasku se osvrnite, podignite pogled i upijte lepotu fasade zgrade koja je podignuta pre više od jednog veka za potrebe Srpske akademije nauka i umetnosti. Upravo ste izvršili malo hodočašće u znak zahvalnosti domaćoj intelektualnoj misli i svim ljudima koji su nas svojim radom oplemenili i zadužili.
