ilustracija: Jelena Tizić

piše: Pavle R. Srdić

Melodiju ove pesme sam čuo još kao mali, iz usta navijača Partizana i Crvene zvezde. Istu su koristili – a u koje druge svrhe – pevajući pežorativne stihove na račun drugog kluba. I dalje pamtim reči, i dalje pamtim melodiju, ali prošlo je, ipak, neko vreme dok nisam počeo da se interesujem i da preslušavam hitove jugoslovenske rok muzike iz ranijih decenija. A onda sam naišao na izvornik. Barem sam ja mislio da je izvorna verzija.

Godine 1975. beogradska progresivna rok grupa Dah snimila je singl na engleskom jeziku pod nazivom Šošana za aleksandrovački Diskos. Želim da pomenem na ovom mestu da je ova izdavačka kuća, jedna od najvećih u bivšoj državi, sve do osamdesetih godina, zdušno izdavala hitove kako domaćih, tako i stranih pop i rok muzičara, da bi se na kraju preorijentisala gotovo u potpunosti na novokomponovanu narodnu muziku, po čemu je ostala poznata. Frontmen grupe Dah bio je poznati jugoslovenski i srpski gitarista Zlatko Manojlović, koji danas nastupa uglavnom u Nemačkoj pod umetničkim imenom Zed Mitchell. Grupu Dah je Manojlović oformio sa, sada pokojnim rok pionirom, Zlatkom Marušićem Čuturom, sa kojim je svojevremeno bio član naše verzije grupe Yardbirds, beogradskih Džentlmena, koja je bila rasadnik mnogih kvalitetnih muzičara, a iz koje su nastale upravo Dah, ali i najdugovečniji srpski rok bend YU Grupa i kratkotrajni, ali legendarni beogradski rok sastav Pop Mašina. Čutura je ubrzo, nakon prvih snimaka, napustio bend, koji postaje autorsko i muzičko čedo samog Manojlovića. Sama Šošana snimljena je slučajno. Po kazivanju samog Manojlovića, prilikom jedne od turneja, počeo je spontano da svira ovu melodiju. Bend ga je zapratio i svima se svidelo. Jednostavna priča. Odlučili su da je uvrste na gorepomenuti singl, i to hrabro, na engleskom jeziku, ali i na LP ploču pod nazivom Povratak iz 1976. godine – verziju na srpskom jeziku. Međutim, te godine stvara se prava slava ove pesme. Grupa Dah je na inostranom tržištu nastupala pod nazivom Land. Pod ovom etiketom, grupa će izdati englesku verziju Šošane pod nazivom Soshana, a za izdavanje sezainteresovala čuvena nemačka izdavačka kuća Polydor. Pesma je doživela internacionalni uspeh, no o tome više malo kasnije.

Nije ovo prva pesma za koju sam mislio da je original. A original sam imao priliku da čujem dugo vremena posle verzije grupe Dah. Erev Shel Shoshanim, ili u prevodu Veče ruža, a negde i Veče ljiljana je jevrejska popularna pesma, koju je prva izdala ondašnja pevačica Jafa Jarkoni 1957. godine. Pesmu je komponovao poznati jevrejski kompozitor Jozef Hadar na tekst jednog od najvećih jevrejskih modernih književnika, pesnika Moša Dora. Pomenuti jevrejski pesnik je u svojoj bibliografiji izdao dosta zbirki pesama, a smatra se možda i najvećim modernim ljubavnim pesnikom u Jevreja. Sama pesma je ispevana u čast lepote jedne žene iz ugla muškarca koji je zaljubljen u nju i obiluje epitetima koji su karakteristični za ljubavnu poeziju uopšte. Nastanak ove pesme prati duhovita priča. Naime, Dor i Hadar su dosta sarađivali kao autorski dvojac. Jedno veče, Hadar je došao kod Dora i počeo da svira melodiju ove pesme na gitari, ponavljajući je, kolokvijalno rečeno, stotinu puta. Doru se svirka smučila i pitao je Hadara zašto uporno svira ovu melodiju, na šta mu je ovaj odgovorio da čeka da mu Dor da neke stihove za nju. Dor mu je rekao da može da dobije neke nabacane stihove, koje će poređati kako budu sređivali samu kompoziciju, a sređivali su je nekoliko narednih dana i noći. Iako je inicijalno postala popularna u samom Izraelu, iste godine pesmu je internacionalno popularisao jevrejski folk duo Ha’Dudaim, koji je ovu pesmu izvodio na svojim internacionalnim nastupima, dominantno pred jevrejskom dijasporom. Verovatno je da su ti nastupi uslovili da se pesma pročuje i da je zapevaju neke od svetski poznatih zvezda. Danas je neizostavni deo repertoara na jevrejskim svadbama, a 1966. godine jevrejski koreograf Cvi Hilman je kreirao i igru koja se igra uz ovu pesmu, a za koju mnogi misle da je tradicionalna jevrejska igra.

U pogledu brojki, ovaj singl grupe Dah je prodat u preko dve stotine hiljada primeraka u Jugoslaviji, što je dvostruki zlatni tiraž. Pesma je bila popularna naročito među vojnicima, verovatno zbog svog motiva udaljene drage. Što se tiče engleske verzije pesme koju je Dah izdao kao grupa Land, ona je doživela veliku popularnost, naročito u zemljama Magreba. Prema kazivanju samog Zlatka Manojlovića, ista je prodata u preko milion primeraka, što je verovatno jedan od najvećih diskografskih uspeha nekog sastava sa ovih prostora na međunarodnom tržištu. Elem, Zlatko Manojlović je, u jednom intervjuu istakao da su mu autorska prava bila priznata samo za Jugoslaviju, ne i za ostatak sveta, čime je izostao veći tantijem. Verovatno je da se to dogodilo usled činjenice da nije bio autor engleskog teksta pesme niti muzike, već samo aranžmana, pa je Polydor to možda imao u vidu – no, samo nagađam. U Maroku je bila neko vreme na vrhovima svih top-lista. Sam Manojlović je kasnije priznao da je pesma svojom velikom popularnošću i čestim izvođenjem kod njega izazvala svojevrstan odijum, pa je nije svirao skoro trideset godina, sve do beogradskog Guitar Art festivala 2010. godine. Što se tiče izvorne verzije ove pesme, ona je prevođena na mnoge svetske jezike, a u svoje repertoare i diskografije su je uvrstili Hari Belafonte, koji ima jevrejsko poreklo po ocu, na svoj album Streets I Have Walked iz 1963. godine, grčka pevačica Nana Muskuri, na svom albumu Cote Sud Cote Coeur iz 1992. godine, kao i izraelska pevačica Dalija Lavi, engleski folk pevač Martin Simpson i južnoafrička pevačica Mirijam Makeba, a tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, grupa pevača je na ovu melodiju otpevala pesmu pod nazivom Oj, Jugoslavijo.

Za kraj, još par zanimljivih podataka. Jevrejsko ime Šošana potiče iz Biblije, u kojoj se nalaze zabeležene dve žene pod tim imenom. Samo značenje imena je danas dvojako. Naime, izvorno ime potiče od staroegipatske reči „šošen” što znači lotosov cvet. Međutim, u arapskom, persijskom i starojevrejskom, ova reč označava ljiljan, pa bi se Šošana, prema ovom značenju, mogla prevesti kao Ljiljana. Sa druge strane, u modernom jevrejskom jeziku, ova reč označava ružu, stoga bi Šošana trebala biti Ruža ili Ružica. Naposletku, ako ste se ikada zapitali koje je značenje imena Suzana, ono nema nikakve veze sa suzama. U stvari, to je helenizirana varijanta imena Šošana – po grčki, Susana – pa samim tim, Suzana je Ljiljana ili Ruža/Ružica (ako uzmemo u obzir staroegipatsko značenje, bilo bi nešto poput Lotoska, ali nikad to ime nisam čuo u srpskom jeziku). Već sam napomenuo da originalna jevrejska pesma ima dvojak naziv, u skladu sa time i ovo razjašnjenje.

Kao što sam rekao, melodija je zaživela među navijačima Crvene zvezde i Partizana, ali, prema kazivanju Zlatka Manojlovića, i među navijačima nemačkog bundesligaša Nirnberga. Pevali je „Oj, Zvezdo, Zvezdana…” ili „Došo je i taj dan…”, sada znate o kojoj se pesmi u originalu radi.

Januar, 2023.

Leave a Reply

Your email address will not be published.