Prešernov trg u Ljubljani, fotografija: Jovan Toroman

Najznačajnija figura slovenačkog romantizma, iako je objavio samo jednu zbirku pesama (Poezije) je France Prešern. Početak njegovog stvaralaštva karakteriše humorom obojeno viđenje sveta i ljubavi, kasnije pesnik biva suočen sa nevoljama i nepravdama kako na ličnom, tako i na društveno planu, pesme postaju teže i više pesimističke, a na kraju svog pesničkog puta dolazi do potpune rezignacije.  Prešern je želeo da se oproba u različitim literarnim izrazima, te je prilikom pisanja koristio sve do tada poznate pesničke forme. Ipak, on je najviše liričar, a najčešće je koristio sonet.

I sa sonetom se poigravao, pa je u jednom trenutku isti podigao na viši nivo, stvorivši najpoznatiji sonetni venac na prostoru bivše Jugoslavije. Napisati sonetni venac je tehnički izuzetno zahtevan poduhvat. Šta je zapravo sonetni venac? Venac se sastoji od petnaest tematski povezanih soneta, nastao je u vreme renesanse u Sijeni. Kako svaki sonet ima četrnaest stihova, sonetni venac se sastoji od četrnaest soneta koji su povezani početnim i završnim stihovima (završni stih svakog soneta je početni stih sledećeg), a petnaesti, magistrali (majstorski) sonet sastavljen je od tih početnih/završnih stihova.  Svaki sonet u ciklusu odnosi se na jedan aspekt teme. Stih koji se koristi u sonetnom vencu je endekasilabo (jampski jedanaesterac koji podrazumeva dve obgrljene i dve ukrštene rime u tercetima). Još jedan izuzetno težak zahtev – u sonetnom vencu polovina ukupnog broja stihova mora biti rimovana međusobno, a pošto su svi ti stihovi u međusobnoj vezi, pesnik mora da pronađe čak devedeset i osam rima koje će se uklapati (ukupan broj stihova u vencu bez majstorskog soneta je sto deveteset i osam).

Prešern, koji je veliku pažnju poklanjao samoj kompoziciji pesme, prihvatio se ovako teškog tehničkog poduhvata, ali je na sve to dodao i akrostih. Početna slova otkrivaju kome je posvećen Venac (Primicovi Juliji). U Prešernovom Sonetnom vencu dominantne su tri naizgled nespojive teme – ljubav, narod i pesništvo.

Rosnorascvetane ruze poezije

otkrivaju sta se u grudima skriva.

Srce mi je postalo vrt i njiva

gde ljubav seje elegije

Sonetni venac, France Prešern

O narodu govore tri soneta o ljubavi prema dragoj šest, a o poeziji četiri. Prvi i poslednji, magistralni sonet, govore o samoj pesmi, sadržaju i temama.

U sonetima koji se odnose na ljubav pesnik peva o već pomenutoj sedamnaesetogodišnjoj Juliji (on u to vreme ima skoro duplo više godina). Ovaj model nije nepoznat, setimo se Petrarke i njegovih naslednika. Ipak, kod Prešerna je vrlo jasno da ova ljubav nije moguća između ostalog jer je Julija iz bogate porodice, a Prešern samo pesnik. Ovde se u bajkovitu ljubav umešala stvarnost i svakodnevica, romantičarski ideali nisu održivi u realnosti, a Prešern se ne libi da taj petrarkistički ideal razruši.

I o ljubavi prema domovini peva pominjući Juliju, ona se otuđila i ne mari za slovenački jezik. On se boji prezira drage i njenih drugarica koje pričaju nemački. Ovaj socijalni momenat uvodi kolektivnu dimenziju i osudu društva koje se okrenulo stranim idealima, a sopstvenu poeziju ne ceni dovoljno. Neobično je kombinovanje erotske ljubavi i domoljublja, proslavljati svoj rod pevanjem o čulnoj ljubavi. Prešern se obraća Juliji rečima: „Tvoj pesnik nov Slovencima venac vije”, ton je intiman, ali govori o uzdizanju naroda.

Uzdisaji su suze odgajile

ove nežne cvetove sa moga Parnasa:

suze iz vrele ljubavi prema tebi,

iz domovinske ljubavi su lile…

Sonetni venac, France Prešern

Poezija se, u romantizmu, izjednačava sa egzistencijom. Takođe, romantičarima je kult prirode bio naročito važan, Prešern pokušava da kroz prirodne procese prikaže proces stvaranja. On pomoću floralne metaforike pokušava da izjednači prirodu i sebe, tako da pesme nastaju i rastu kao cveće. Za rast im je potrebna životvorna svetlost, a to je lepota, naročito lepota drage. Iako pesnik to želi, izjednačavanje poezije i egzistencije, ipak nije moguće zbog različitih svakodnevnih prepreka.

Iako je Sonetni venac tehnički i formalno jedna savršena i simetrična tvorevina, tematski je upravo suprotno, jer ideal koji je postavljen nije moguće ostvariti, i tu dolazi do disharmonije.

piše: Aleksandra Vujić

Leave a Reply

Your email address will not be published.