ilustracija: Sofija Pašalić

Now there’s a look in your eyes, like black holes in the sky…

U životu čovek upozna mnogo ljudi. Neko manje, neko više, zavisi od njegove druželjubivosti, psihe, privlačnosti bilo koje vrste… Logično je da svako od nas ima prijatelje, one bliske i one dalje, poznanike. Njegov/njen uspeh je i Vaš uspeh, njegova tuga je i Vaša tuga. Ali, u životu i takva prijateljstva nestanu. Možda ne zato što Vam taj neko više nije prijatelj, već iz prostog razloga što taj neko više nije taj, već neko drugi. Da zagorčam. On/ona to nije više svojom voljom.

Pink Floyd je jedna od najomiljenijih svetskih rok grupa. Ne samo po broju svojih vernih pratilaca, već i po intenzitetu njihove privrženosti bendu. Moram priznati da je mnogo voljen i gde god na netu naletim na kolumnu ili neki tekst druge forme o njima, superlativi su neizbežni, kao i neki bizarni podaci sumnjive istinitosti. Nastala je spontano, poput mnogih bendova toga vremena. Osnovala su je tri druga sa studija, Nik Mejson – bubnjar, Rik Rajt – klavijaturista i Rodžer Voters – u prvo vreme gitarista, a posle basista. Svako ko poznaje ovu grupu, zna da fale još dva bitna dela mozaika da se slika poklopi. Jedan? Ne bih rekao. Svi oni koji misle da je jedan, zaista legendarni, Dejvid Gilmor oduvek tu, varaju se. On je došao kao zamena, jednom ludom dijamantu.

Jasno vam je da dijamanti ne sviraju rok muziku, ali dijamant je metafora za prvog gitaristu grupe Pink Floyd, Sida Bareta. U grupi je bio prisutan nešto više od dve godine i kumovao je nazivu grupe pod kojim je stekla svetsku slavu. Tvorac prvih hitova grupe, poput Arnold Layne i See Emily Play, u datom trenutku bio je idejni vođa grupe i glavni tekstopisac, a prvobitno su bili okrenuti psihodeličnom i eksperimentalnom roku, kao deo tzv. Britanskog podzemlja, kulturnog pokreta krajem šezdesetih godina u Velikoj Britaniji. Međutim, s vremenom, Baret je počeo da odaje znake depresije i psihičke poremećenost. Imao je napade histerije, ali i časove duboke povučenosti i odsutnosti, što je počelo jako da zabrinjava članove grupe. Poslednjih meseci te 1967. godine Baret je postao nepodnošljiv za saradnju, jer se do njega nije moglo dopreti. Fizički uvek prisutan, ali je čak prestao da svira na bini, što je, za potrebe daljeg funkcionisanja grupe značilo dovođenje novog člana. To je bio Dejvid Gilmor, Baretov prijatelj, a danas prepoznatljivi gitarista i spiritus movens grupe u poslednjim godinama njenog postojanja. Baret je izdao dva solo albuma i motao se po muzičkim krugovima, sve do 1974. kada je jednostavno nestao.

Sedam godina nakon razlaza sa Baretom i nekoliko albuma kasnije, Pink Floyd je grupa svetskog glasa i popularnosti, sa albumima poput Meddle i Dark Side of the Moon iza sebe i mnoštvom hitova nastalih u saradnji Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora. Te 1975. godine bacili su se na snimanje albuma Wish You Were Here u Abbey Road studiju u Londonu. Ceo taj album odisao je sećanjem na Bareta, a po priznanju članova benda, svi su bili nekako odsutni i setni na snimanjima. Jedna pesma je bila posvećena direktno njemu, a neki kažu da je to bio i celi album.

Shine On You Crazy Diamond je kompleksna pesma iz dve celine i devet delova ukupno, spada u progresivni rok, ali na momente bi istančano uho reklo i da se radi o bluz-roku. Elem, kompozicija je bila posvećena njemu, Baretu, poludelom dijamantu, koji je ko zna gde i ko zna šta radi, koji je kreativno, na kratko, osakatio grupu i ostavio je da pluta bez kursa. Konkretno, snimanje ove pesme trajalo je više meseci i najzad je došlo vreme da se snime vokali. Tada je kroz vrata studija ušla jedna ogromna figura, obrijane kose i obrva, sa pantalonama natuknutim preko kukova. Neko ko više liči na ujaka Festera iz porodice Adams, nego li na čoveka koji je tek prešao tridesetu. Ušao je i tiho seo u ugao studija. Svako malo, vadio je četkicu za zube i skakutao u uglu studija, ne praveći ni najmanju buku. Rik Rajt ga je gledao čitavih četrdeset pet minuta i nije mogao da dokuči ko je taj čovek i šta radi tu. Mislio je da je to još jedan drogirani prijatelj grupe koji se mota tu okolo. No, to je bio on. Poludeli dijamant lično, Sid Baret. Prišli su mu i pozdravili se sa njim, pitali ga kako je i šta radi. Kako su upravo snimali pesmu o njemu, pitali su ga šta misli o njoj, na šta je samo rekao:,,Pomalo je staromodna.” Kako se tog dana Gilmor oženio svojom prvom suprugom i malo slavlje je bilo upriličeno u studijskom restoranu, Bareta su pozvali da im se pridruži. Prisutni su rekli da je došao na proslavu, sačekao trenutak da ga niko ne primeti i otišao bez pozdrava. Nakon ovog susreta, Sida Bareta niko od članova grupe nije video do njegove smrti 2006. godine.

Muzika Pink Floyd-a nije bila muzika tipična za plasmane na top-listama onog doba, s obzirom na to da je bend imao svoju specifičnu publiku, koja nije bila konzument tipične komercijalne muzike, te pesma nije zabeležila značajnije uspehe na top-listama, ali je zato bila neizbežna u živim nastupima, naročita njena prva celina, tj. delovi od 1-5, gledano po zvaničnoj etikeciji. Nakon zvaničnog prestanka rada grupe, svaki od članova je izvodio u okviru svojih solo koncerata. Generalno gledano, ovo je jedna od najprepoznatljivijih pesama grupe, masterpiece. Što se tiče samog Bareta, njegovo psihičko stanje je variralo, ali se nije drastično menjalo. Pokušavao je da radi i da stvara, ali se brzo razočaravao i vraćao u svoj svet tame, iz kojeg poslednjih decenija svog života nije izlazio. Upoznati kažu da je bio zagriženi istraživač istorije i umetnosti, te da je, nakon njegove smrti, ostalo dosta njegovih autorskih rukopisa za koje su danas mnogi izdavači zainteresovani. Dejvid Gilmor, brinući se za njegovu egzistenciju, uredno se trudio da tantijeme od autorskih prava koji pripadaju Baretu, njemu uredno budu i dostavljeni. Preminuo je 2006. godine u 60. godini života od posledica raka pankreasa.

Retki su ludi dijamanti koji sijaju večnim sjajem.

piše: Pavle R. Srdić

Leave a Reply

Your email address will not be published.