Sara Karakatsanis i Bojan Lazareski

Bojan Lazareski i Sara Karakatsanis poslednjih nekoliko godina osvajaju prvo mesto na Državnom takmičenju u latino-američkim plesovima, a ova titula je u Bojanovim rukama još od 2005. godine. Nema lepše discipline koja u sebi spaja umetnost i sport od plesa, a u intervjuu koji smo obavili sa Sarom i Bojanom saznajte kako su se i kada upoznali, iz kojih zemalja dolaze najbolji treneri plesa, koje su im omiljene plesne numere i šta zaigraju privatno, van podijuma. Za sve nas sramežljive i neuke dali su i savete za uspešno savladavanje veštine zvane ples.

Pre svega, za sve one koji nisu upoznati sa svetom plesa, poput mene, razjasnite nam kako to da živite u Nemačkoj, a pobednici ste Državnog prvenstva u Srbiji?

Prema Pravilniku Plesnog saveza Srbije uslov za učešće na Državnom prvenstvu je da je jedan od takmičara u paru državljanin Srbije. Sara Karakatsanis je državljanka Nemačke, a ja državljanin Srbije. Ovo nije prvi put da plešem sa partnerkom koja ima strano državljanstvo, među mojim dosadašnjim partnerkama Tatjana Nepričić, Katarina Todorović i Sonja Ilić su bile iz Srbije, a Tjasa Noovak iz Slovenije. Državljanstvo nikada nije bilo presudno za postizanje rezultata koji su sa svim partnerkama bili isti – od 2005. do 2018. prvo mesto Državnog takmičenja u latino-američkim plesovima.

Kada i gde ste se upoznali i koliko dugo plešete zajedno? S obzirom na to da dolazite iz Srbije i Nemačke, da li je komunikacija ikada predstavljala problem?

Sa Sarom Karakatsanis plešem od 2016. godine. Upoznali smo se u Beču na Svetskom prvenstvu u plesu. U početku smo komunicirali na engleskom jeziku, a kasnije, kada sam savladao nemački,više nije bilo nikakvih prepreka. Želja da se što pre dostigne cilj i postignu očekivani rezultati u plesu automatski vas podstiče da savladate i strani jezik. Znanje jezika je veoma bitno za plesače, ne samo zbog saradnje sa partnerima koji dolaze iz drugih država,već i zbog činjenice da vrhunski sportski treneri plesa uglavnom dolaze iz Engleske, Rusije, Nemačke i Slovenije. Zbog toga sam ja savladao ova četiri jezika.

Da li ste se nekada takmičili na Svetskom prvenstvu u plesu?

Kao državni prvaci uspešno smo predstavljali Srbiju na brojnim Svetskim i Evropskim prvenstvima, Svetskim i Evropskim kupovima i različitim međunarodnim turnirima. Sva ova  takmičenja su nam, osim takimičarskih rezultata, donela i neprocenjiva iskustva i usmerila nas u daljem radu i usavršavanju.

Pošto u ovom broju časopisa proučavamo veze umetnosti i sporta, zanima nas vaše mišljenje – ples svakako čini spoj ove dve veštine, ali gde je njihova granica? Da li ona uopšte postoji u plesu i da li biste lično ples smestili radije u umetnost ili u sport?

Naravno. Sportski ples je specifična sportska disciplina koja predstavlja sintezu sporta i umetnosti. Ples je, kao i muzika, jezik koji razume ceo svet i koji govori više od reči. Specifično kretanje tela, gestikulacija, mimika, izrazi lica prilikom plesanja predstavljaju poseban izraz kojim se mogu iskazati najsuptilnije misli, doživljaji, osećanja, raspoloženja: ljubav, patnja, bol, seta…

Sara Karakatsanis i Bojan Lazareski

Koliko kostim zapravo utiče na pobedu? Da li je efekat koji kostim ostavlja na žiri i publiku onaj plus koji može da prevagne ili smatrate da će najbolji plesači uvek biti najbolji, bez obzira na to u čemu odigraju koreografiju ?

Vrhunski plesači, ma koliko bili tehnički savršeni, uvek imaju potrebu da savršenstvo pokreta upotpune i vrhunskim kostimom, frizurom i šminkom. Tu se ništa ne prepušta slučaju jer ponekad i najmanje sitnice mogu napraviti razliku i odneti prevagu. Svest o tome da ste tip-top spremni fizički i psihički, ali i da su ostale propratne stvari u najboljem redu, da je sve dovedeno u poziciju startuj, ostavlja dobar utisak i predstavlja dodatni stimulans da se plesni par pokaže u najboljem mogućem izdanju. U tom kontekstu je dobar kostim neophodan i važan.

Da li imate omiljeni ples? (I zašto baš taj?)

Svaki plesač i plesačica imaju svoj omiljeni ples. Moji omiljeni plesovi su pasodoble i džajv. Ritam džajva je brz i dinamičan,što odgovara mom temperamentu, a ima i dosta akrobatskih elemenata koji stvaraju neverovatnu atmosferu na takmičenjima,pa u njemu uživaju i takmičari i sudije i publika. Pasodoble je vrlo zanimljiv ples, kako za takmičara, posebno (muškog) plesača, tako i za publiku. Muzika za ovaj ples je veličanstvena, oštra, energična i poletna. Muškarac je nosilac ovog plesa, u njemu on se najbolje iskazuje kao ponosan, moćan i snažan.

Omiljen ples većine partnerki, pa i Sare, je rumba. Rumba je strastven, zavodljiv ples, propraćen nežnom i prijatnom muzikom.

A muzičku numeru?

Kao što svako od plesača ima svoj omiljeni ples, tako imamo i omiljenu muziku. Jedna od pesama uz koju rado igramo rumbu je pesma Filipa Kirkorova Ne mnogo žal. Predivna muzika i još bolji glas.

Uz kakvu muziku volite da đuskate van podijuma, na proslavama i žurkama?

Poznato je da su plesači vrlo fleksibilni i spremni da se prilagode različitoj vrsti muzike i plesovima, a sve zavisi od prilike i društva. Plešemo sve – od salse, baćate, tvista, a po potrebi zaigra se i kolo.

Šta biste savetovali nama, neukima u plesu – na šta da obratimo pažnju kada plešemo i kako da se što manje osramotimo u društvu? Da li postoje koraci sa kojima nikada ne možemo da pogrešimo?

Svi smo mi na početku neuki i nevešti. Prvi koraci su uvek najteži i najsmešniji, baš kao i kad malo dete pokušava da učini prve samostalne korake.Važno je krenuti.Nema stajanja, nema blama. Jednostavno treba voleti muziku, osetiti ritam,opustiti se i krenuti punim srcem. Sve što se radi iz ljubavi ne može ostati nezapaženo. Onaj ko ne pokuša i ko ne napravi početne greške nikad neće naučiti, a zaista vredi pokušati jer je ples potreba koja opušta i telo i dušu.

Da li podučavate plesu?

Da. Već nekoliko godina unazad radimo i kao treneri plesa. To je i očekivano i neophodno, što iz finansijskih razloga (ples je vrlo skup sport) tako i iz potrebe da lepotu pokreta dočaramo drugima i da im prenesemo svoja znanja i iskustva. Veliko je zadovoljstvo videti kako parovi sa kojima radimo napreduju i kolika je njihova radost i ushićenje kad svoje znanje krunišu uspesima na takmičenjima.

Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima – da li možete čitaocima KUŠ!-a da preporučite knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?

Pored napornih treninga, putovanja, takmičenja i rada nađe se vremena i za po neku dobru knjigu. Dve knjige koje su na mene ostavile poseban utisak su Sutra počinje danas Alfa Lona i Put kojim se ređe ide Skota Peka. Privatno slušam muziku različitih žanrova od Elvisa Preslija, Toma Džonsa, Tu Paka, Džima Rivsa…Što se tiče umetnosti, oboje smo naklonjeni slikarstvu. Sarina omiljena slika je Devojka sa bisernom minđušom Jana Vermera, a ja volim dela Salvadora Dalija i Botičelija.

intervju vodila: Jovana Nikolić

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.