piše: Đorđe Petrović
Zamislite kako ste glumačka zvezda u usponu, popularnost raste i ne znate kako sa time da se nosite. Ljudi vas na ulici zaustavljaju citatom iz vašeg poslednjeg velikog filma. Smučio vam se i citat, i ljudi, i slava. Prosto ne želite više da čujete te reči. Progoni vas sopstvena virtuoznost maestralnog izvođenja teksta na velikom platnu. Niste se ni nadali da će baš taj film promeniti tok vaše karijere.
I onda dobijete priliku da predstavite Ašera i Vitni Hjuston na nastupu Majkla Džeksona u Njujorku. Ali, nije u tome caka. Dok se pripremate da budete deo spektakla u Velikoj jabuci, neko vas potapše po ramenu i krene da izgovara upravo taj citat. Okrenete se i shvatite da je ta osoba, koja kvari ovaj momenat, niko drugi do Marlon Brando. Nakon kratkog razgovora razmenite brojeve telefona, ali kada ga pozovete, dobijete kineski restoran, ili neki drugi paravan. Naravno, na kraju, kada se predstavite, konačno dođete do Branda, upravo jer je fasciniran vašom izvedbom.
Naravno, reč je o Semjuelu El Džeksonu, i čuvenom citatu iz filma Pulp Fiction. Tekst koji izgovara Džuls Vinfild nije od reči do reči biblijski stih Jezekilj 25:17, već kombinacija i slobodna interpretacija tog stiha i 23. Davidovog psalma.
„The path of the righteous man is beset on all sides by
the inequities of the selfish and the tyranny of evil
men. Blessed is he who, in the name of charity and
good will, shepherds the weak through the valley of
darkness, for he is truly his brother’s keeper and the
finder of lost children. And I will strike down upon
thee with great vengeance and furious anger those
who attempt to poison and destroy my
brothers. And you will know my name is the
Lord, when I lay my vengeance upon thee.”„Put pravednog čoveka je sa svih strana opkoljen
nepravdama sebičnih i tiranijom zlih ljudi.
Blagosloven je onaj ko, u ime milosrđa i dobre volje,
vodi slabe kroz dolinu tame,
jer on je zaista čuvar svog brata i
nalazač izgubljene dece. I udariću velikom osvetom
i žestokim gnevom na one
koji pokušaju da otruju i unište moju
braću. I znaćeš da je moje ime
Gospod, kada na tebe položim svoju osvetu.”
Filmovi Kventina Tarantina predstavljaju svojevrsni muzej popularne kulture u kombinaciji sa artističkom interpretacijom klasične filozofije i Biblije. On je uspeo da, kombinacijom biblijskih citata i stihova, stvori motivsku osnovu svojih dela i da vešto postavi pitanja odnosa oprosta i osvete.
Osveta je duboko lična i emocionalna reakcija na doživljaj nepravde ili povrede. Njena svrha je da „vrati milo za drago” i pruži osećaj zadovoljenja ili naknade onome ko je povređen. Niče je raspravljao o konceptu resentimenta (zlopamćenja) u svom delu Genealogija morala, gde opisuje osvetu kao rezultat potisnute ljutnje i nemoći, naročito kod onih koji se osećaju slabima i poniženima. Prema Ničeu, resentiment nije samo osećaj ljutnje već i kreativna sila koja može dovesti do razvoja novih moralnih vrednosti kao reakcija na nepravdu. Osveta može biti sagledana i kroz evolutivni aspekt, gde je želja za osvetom ukorenjena u osnovnim instinktima za preživljavanjem i samoodržanjem. Prema istraživanjima, mozak može doživeti zadovoljstvo kroz čin osvete, slično kao kod nagrađivanja, što ukazuje na duboko usađene biološke mehanizme.
True romance (Prava romansa)
True romance je Tarantinov dugometražni prvenac, iako ga nije režirao (Toni Skot je imao tu čast), scenario je potpuno njegov i pripada njegovom univerzumu. Priča se fokusira na Klarensa, prodavca stripova, i Alabamu, prostitutku i call up devojku. Njihova vrtoglava romansa brzo eskalira u nasilnu odiseju nakon što Klarens ubije Alabaminog makroa Dreksla, i greškom uzme kofer pun kokaina.
Kroz prizmu osvete, True Romance se razvija kao narativ o ličnoj i sistemskoj odmazdi. Klarensov čin ubijanja Dreksla motivisan je mešavinom ljubavi i želje da oslobodi Alabamu od njene prošlosti, simbolizirajući ličnu kaznu za one koji je iskorišćavaju. Taj čin pokreće lančanu reakciju nasilja i osvete, dok mafija pokušava vratiti ukradenu robu, što dovodi do brojnih sukoba.
U osnovi filma je ideja da ljubav može naterati ljude na ekstremne akcije, uključujući osvetu. Klarensova transformacija od blagog prodavca do osvetničkog ljubavnika pokazuje kako ga želja da zaštiti Alabamu vodi u sve opasnije situacije. Alabama takođe pokazuje lojalnost i spremnost na borbu, što kulminira njenim brutalnim sukobom s mafijaškim plaćenikom Virdžilom.
Reservoir dogs (Ulični psi)
Kao prvi film koji je Tarantino režirao, Reservoir dogs pruža dodatnu dubinu njegovom univerzumu, razvijajući pritom, godinama kasnije, prepoznatljiv stil i narativ. Priča se kroz nelinearni narativ bavi događajima prikazanim putem flešbekova i sekvenci u realnom vremenu. Film istražuje teme poverenja, izdaje i nasilja u grupi kriminalaca koji koriste pseudonime u vidu boja (Mr. White, Mr. Pink, Mr. Blonde, Mr. Orange, Mr. Brown, Mr. Blue)
Glavni pokretač nasilja i sukoba među kriminalcima je sumnja u izdaju. Mr. Pink odmah nakon propale pljačke ukazuje da je neko od njih krtica, što stvara atmosferu nepoverenja i paranoje. Mr. Blonde muči policajca i to je njegov način da se osveti za ono što on veruje da je policijska zamka zbog koje je pljačka propala. Njegovo nasilno ponašanje nije samo čin zastrašivanja, već i lična odmazda protiv sistema koji je, u njegovim očima, izdao njega i njegovu ekipu.
Na kraju filma dolazi do brutalnog meksičkog obračuna u kojem svi likovi pokušavaju ostvariti lične osvete. Mr. White puca na Džoa i Nice Guy Edija kako bi zaštitio Mr. Orange, dok se ostali sukobljavaju u krvavom obračunu koji završava s više mrtvih likova. Ova scena je konačna kulminacija ciklusa osvete i nasilja koji dominiraju celim tokom filma.
Pulp Fiction (Petparačke priče)
Verovatno i najpoznatije Tarantinovo delo, apsolutno remek-delo i film koji je lična karta umetnosti devedesetih godina prošlog veka. Nelinearni narativ inspirisan francuskim novim talasom, upečatljiva estetika i tarantinovski dijalozi su ono što ovaj film umnogome odvaja od ostalih dela. Tarantinovi dijalozi su poznati po oštrini i duhovitosti. Likovi raspravljaju o trivijalnim temama, što doprinosi realizmu i dubini njihovih karaktera. Ovi dijalozi često služe kao kontrapunkt nasilnim scenama, pružajući trenutke humora i introspekcije.
Sudbine različitih likova isprepletane su međusobno jarkom željom za osvetom. Džuls i Vinsent se svete neposlušnim saradnicima u ime svog šefa Marselusa, koji istovremeno želi ličnu osvetu protiv Buča, boksera koji nije ispoštovao nameštenu borbu, dok na kraju upravo Buč pomaže Marselusu da se osveti perverznim zlostavljačima.
Likovi često deluju unutar moralno sivih područja. Džulsov preokret na kraju filma, kada odlučuje da napusti kriminalni život, predstavlja centralni moralni konflikt. Tarantino prikazuje likove s različitim moralnim kompasima, od hladnokrvnih ubica do likova koji preispituju svoje životne odluke.
Kill Bill (Ubiti Bila)
Kill Bill je dvodelni film i govori o Beatriks Kido, poznatoj kao Nevesta, i njenoj potrazi za osvetom protiv bivših članova Deadly Viper Assassination Squad i njihovog lidera Bila, nakon što su je izdali i pokušali da je ubiju dok je bila trudna. Njena prva meta je Vernita Grin, sada majka i domaćica, a zatim O-Ren Iši, koja je postala vođa jakuza u Tokiju. Osveta je centralni motiv filma, pokreće svaku akciju Nevestinog lika, pružajući duboku emocionalnu pozadinu svakom sukobu i borbi.
Film se završava konačnim obračunom sa Bilom, koji uključuje duboke emotivne momente i dijaloge koji daju dodatnu težinu njenoj potrazi za pravdom. Osveta ovde nije samo fizička već i psihološka, jer Nevesta mora da se suoči sa svojim prošlim vezama i emocijama. Svaka meta predstavlja deo njenog prošlog života i veze sa Bilom, čime se osveta odvija kao slojevit proces emotivnog i fizičkog suočavanja. Tarantino koristi stilizovane borbene sekvence, dijaloge i likove da prikaže osvetu kao grandioznu, gotovo ritualnu potragu za pravdom. Kroz svoje putovanje, Nevesta se transformiše, ne samo kao borac već i kao majka koja traži iskupljenje i povratak svom detetu.
Django Unchained (Đangova osveta)
Tarantunov new age vestern dotakao se univerzalne teme rasizma i borbe protiv rasnih predrasuda. Kroz kombinaciju ličnog pečata i leoneovske i korbučijevske estetike, Tarantino je stvorio jedan od najupečatljivijih filmova modernog Holivuda. Radnja se dešava u Americi, dve godine pre Građanskog rata. Đango, nekadašnji rob, oslobođen je od strane nemačkog lovca na glave, dr Kinga Šulca, nakon čega njih dvojica postaju partneri sa ciljem da oslobode Đangovu suprugu Brumildu, koja je robinja na plantaži Kendilend, u vlasništvu okrutnog Kalvina Kendija. Šulc i Đango prave plan da kupe jednog od Kendijevih boraca kao paravan za spasavanje Brumilde, ali kako sve krene po zlu, dolazi do niza krvavih sukoba i konačne osvete.
Đangova potraga za osvetom je lična, jer želi da oslobodi svoju suprugu i kazni one koji su ih razdvojili. Istovremeno, Šulcova motivacija za osvetu uključuje pravdu prema onima koji su počinili zločine. Osveta u filmu je složena i moralno ambivalentna, jer uključuje nasilje i ubistva kao sredstvo postizanja pravde, postavljajući pitanja o moralnosti takvih činova. Likovi se razvijaju kroz svoje akcije osvete. Đango postaje simbol otpora i borbe za slobodu, dok Šulc, iako inicijalno vođen profesionalnim interesima, postaje emocionalno uključen u Đangovu borbu.
Inglorius Bastrads (Prokletnici)
Istorijska fikcija prepuna nasilja, borbi i osvete upakovana u najsavršenijem tarantinovskom maniru, još jedan je biser koji je iznedrio ovaj umetnik. Osnovni narativni tok prati lik Šošane Drajfus, koja, kao jedina preživela članica jevrejske porodice, koju je hladnokrvno ubio SS-ov oficir Hans Landa, traži osvetu. Šošana beži i preuzima novi identitet kao vlasnica bioskopa u Parizu. Njena želja za osvetom konačno se ostvaruje kada dobije priliku da uništi nacističko rukovodstvo na premijeri propagandnog filma. Njena pažljivo isplanirana akcija kulminira u scenama u bioskopu, gde koristi svoj položaj da uništi naciste na najvizuelniji mogući način – spaljivanjem bioskopa dok se film prikazuje. Ovo predstavlja njenu totalnu i krajnju osvetu, kao i konačno oslobođenje od trauma prošlosti.
Drugi narativni tok filma prati poručnika Alda Rejna i njegovu grupu Osvetnika. Ova grupa je posvećena brutalnom i nemilosrdnom eliminisanju nacista u okupiranoj Francuskoj. Aldo Rejn i njegovi ljudi su vođeni patriotskim duhom i željom da se suprotstave nacističkoj brutalnosti na svoj način. Njihova osveta je direktnija, ali i obojena sadizmom, prisutnim u scenama skalpiranja nacista. Njihove metode su brutalne i bez kompromisa. Ova nasilnost naglašava ne samo njihovu želju za osvetom nego i Tarantinovu sklonost ka grafičkom prikazu nasilja kao sredstva izražavanja.
Tarantino koristi estetiku nasilja da pojača emocionalni učinak osvete. Vizuelni prikazi, poput scena skalpiranja ili uništenja bioskopa, koriste se da bi se stvorio snažan utisak kod publike. Pored toga, Tarantino koristi intertekstualnost, referirajući na filmsku istoriju i kulturu, kako bi produbio narativ o osveti. Film sadrži reference na ranije ratne i osvetničke filmove, što dodaje slojeve značenja i omogućava publici da se poveže sa temom osvete na dubljem nivou.
Kombinacija Tarantinovog filmskog pristupa i filozofskog razmatranja osvete otvara prostor za dublje razumevanje ovog fenomena. Tarantino pokazuje koliko osveta može biti emotivno zadovoljavajuća, ali i moralno kompleksna i potencijalno destruktivna. Kroz njegove filmove, publika ima prilike da razmisli o etičkim granicama osvete, njenim posledicama i mogućnostima za pronalaženje pravednijih rešenja. Filozofski, osveta nas suočava sa dilemom između želje za ličnom pravdom i potrebe za održavanjem moralnog integriteta. Tarantinova kinematografija, stoga, ne samo da zabavlja već i provocira dublje promišljanje o jednom od najstarijih i najprisutnijih ljudskih impulsa.
Jezekilj 25:17 u Tarantinovoj kinematografiji služi kao složen alat za karakterizaciju, filozofsku refleksiju i narativnu dubinu likova. Kroz ovaj citat, Tarantino istražuje temu osvete i pravde, dok istovremeno koristi likove kao sredstvo za dublje istraživanje moralne transformacije i iskupljenja. Stih, iako izgovoren samo u jednom filmu, postaje ključan element koji omogućava gledaocima da razmišljaju o kompleksnim pitanjima etike i ljudske prirode.
jul, 2024.
