Mira Brtka

piše: MoonQueen

U muzeju grada Beograda (na lokaciji Resavska broj 40b) ovog proleća imaćete priliku da pogledate retrospektivnu izložbu radova naše umetnice Mire Brtke, pod nazivom Refleksije. Njen raznovrsni, multimedijski opus grupisan je u šesnaest celina u okviru kojih je prikazano više od tri stotine radova nastalih u periodu od 1964. godine, kada Mira Brtka odlazi na studije u Rim, pa sve do 2012. godine. Ovi mnogobrojni radovi, osim što ukazuju na širinu umetničkog izraza Mire Brtke, svedoče i o uticajima novih tendencija savremene evropske umetnosti na njen rad, kao i na tokove srpske i jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka.

Mira Brtka je rođena 1930. godine. Osnovnu školu završila je u Staroj Pazovi, gimnaziju u Beogradu, nakon čega upisuje studije režije na Akademiji za pozorište i film 1953. godine. Jednu deceniju kasnije, 1963, odlazi u Rim, gde upisuje Akademiju lepih umetnosti, a njenu buduću karijeru odlikovaće kako likovno stvaralaštvo, tako i rad na filmu. Krajem šezdesetih godina stvarala je u okviru petočlane grupe Illumination. Nakon prestanka rada grupe, nastavila je da izlaže u okviru samostalnih i kolektivnih izložbi u Italiji i Jugoslaviji. Godine 1994. osnovala je umetničku asocijaciju Biro bunker u Staroj Pazovi. Umrla je 2014. godine.

Mira Brtka

Izložba počinje ranim Brtkinim radovima nastalim u duhu postenformela, čime počinje i njena umetnička karijera u Rimu. Slede radovi jednostavnih oblika i čistih boja, stvarani u okviru grupe Illumination, čija je članica Brtka bila od osnivanja 1967. godine, do kraja rada grupe 1971. godine. Ovu umetničku grupu osnovao je japanski umetnik Nobuja Abe, okupivši petoro mladih umetnika iz različitih zemalja, a inspiraciju za ime našao je u naslovu Remboove zbirke poezije Les Illuminations.

Mira Brtka

Nakon toga čekaju vas Mirine bele slike, platna ispunjena geometrijskim oblicima sačinjenim od mnoštva paralelnih linija koji ukazuju na nov način sagledavanja materije, prostora i svetla u odsustvu boje. Tu su i op-art slike, monohromnih dvodimenzionalnih površina, zatim radovi na papiru, kolaži i ansamblaži. Poseban vid njenog stvaralaštva čini vez koji je, između ostalog, poslužio i za stvaranje obimne serije neobičnih autoportreta na kojima je lik autorke dat samo kao silueta dok je ono što se menja zapravo njegova pozadina. U saradnji sa lokalnim tkaljama, Slovakinjama, Mira Brtka je na svojim vezenim slikama ponavljala tradicionalnu, manuelnu tehniku vojvođanskog veza koji će postati jedan od najupečatljivijih i najprepoznatljivijih elemenata njene umetnosti.

Na kraju izložba nudi uvid i u Brtkin skulptorski rad. Skulpturi se umetnica posvećuje nakon 1990. godine, a na izložbi se mogu videti nekoliko njenih vajarskih tematskih ciklusa, kao što su Akumulacije, Crvena skulptura, Metamehanike i druge. Koristeći uglavnom metalne predmete i neupotrebljive delove pronađene na otpadu starog gvožđa, umetica stvara dela različitih formata, od sasvim malih do zaista monumentalnih.

Stvaralaštvo Mire Brtke jedinstveno je u svojoj raznovrsnosti. Osim slikarskog opusa, o čijem uspehu govori broj izložbi na kojima je izlagala radove, ostavila je značajan doprinos i u sferama filma i mode. Zanimljiv je podatak da je januarski broj časopisa Vog 1981. godine pisao o takozvanim slovenskim košuljama (na italijanskom camicione slavo), što se odnosilo na karakterističnu vrstu haljine ukrašenu tradicionalnim vojvođanskim vezom. Dizajnerka ovih haljina/košulja bila je upravo Mira Brtka, a dame koje su krajem sedamdesetih godina kupovale u Jugoeksportu, verovatno su u svom garderoberu imale i neku od njih. 

Mira Brtka

Na mene lično izložba je ostavila jako pozitivan utisak, pre svega zato što nam broj izloženih dela i njihova raznovrsnost pružaju dobar i celovit uvid u bogat umetnički opus Mire Brtke. Njena ranija dela su jednostavna i snažna, odabirom boja i oblika ona nas vraćaju u šezdesete godine prošlog veka i autentičan vizuelni identitet ove decenije. Jednostavnost oblika i boja, njihove smele, vedre kombinacije govore o optimizmu društva, a u slučaju same autorke, rekla bih, i o optimizmu mladosti, vedrini studentskih dana tokom kojih se postavljaju velika pitanja i iskreno veruje u dosežnost njihovih velikih odgovora.

Mira Brtka

Geometrizacija i šematizacija pojedinih dela, optičke iluzije i poigravanje formalnim elementima slike govore o opštim tendencijama evropske umetnosti, koje su našle put i do platna, papira i ostalih materijala ove umetnice koja je svetske trendove umela da prihvati i prilagodi sopstvenom izrazu. Njeno angažovanje u modi i na filmu takođe govori da je i Brtka bila u stanju da savlada tehnike različitih medija i kao majstorica svih svojih zanata bude prepoznata i u svetu i kod nas.

Devedesete godine donose mnoge promene, a u slučaju Mire Brtke donose začetak intenzivnijeg bavljenja skulpturom, potpunog prihvatanja trodimenzionalnih medija, savladavanje novih materijala. Ne mogu da se otmem utisku da bi pažljivi posmatrač, prateći razvojni tok njene umetnosti, kroz apstraktne forme prikazanih dela mogao da pročita i razvojni put evropskog društva druge polovine 20. veka.

Mira Brtka

Ukoliko ste se zaželeli kulturnih sadržaja i poseta velikim svetskim muzejima, ono što Beograd ovog proleća može da vam ponudi je izložba Refleksije koja će vam pružiti onaj divan osećaj lutanja kroz muzejski prostor kada nam deluje da smo odšetali u neku idealizovanu prošlost i da je vreme na trenutak stalo u našu korist. Izložba će biti otvorena do 25. aprila, a ja vam iskreno preporučujem da je posetite i upoznate se sa bogatim i inspirativnim stvaralaštvom umetnice Mire Brtke.

april, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.