Pogledi na hranu i sam proces unošenja nje u organizam, razlikuju se od kulture do kulture. Evropljani se olako late brze hrane, biraju hranu bogatu na izgledu i ukusom, a siromašnu hranljivim materijama. Jedu kada im se jede, često više nego što im je potrebno. Ne bih generalizovala, ali sigurna sam da smo se svi ovako ponašali u jednom periodu života ili se još uvek ovako ponašamo, uprkos svesnosti da to možda i nije najzdravija opcija. Kako se gleda na hranu u Indiji, o tome ću vam u ovom broju pričati.
Šta se i kako krčka u Indiji:
U indijskoj kulturi, postoje tri tipa ličnosti, što je poznatije kao Trigun. Ta tri tipa su Tamas, Rajas i Sattva. U zavisnosti od toga koji je tip ličnosti najprisutniji u telu osobe (jer može biti pisutno više njih), tako se osoba ponaša prema sebi i drugima. Bitan uticaj na to kakav ćeš biti je i hrana koju unosiš. Sve namirnice se mogu svrstati u jednu od tri pomenute grupe. Ljudi u kojima dominira Tamas žele mnogo, ali da ne urade bilo šta po tom pitanju. Pospani su, lenji, neki su nasilni. Kako bi se rešili viška Tamasa u svome telu, ljudi treba da rade joga položaje ili kakvu drugu fizičku aktivnost, ujedno i da prestanu sa hranom koja je po svojoj prirodi tasmička. Tu se pre svega misli na životinje, jer prvi indijsko-filozofski zakon je da nema nasilja prema sebi i drugima. Kako životinje moraju da umru, samim tim i pate da bi osoba bila sita, takva hrana je tasmička iliti najštetnija po ljude. Čak ni jaja ne dolaze u obzir, jer u njima postoji mogućnost da se začne život. Alkohol, droga, luk (koji je lek, a ne namirnica), smrznuta, konzervirana i pržena hrana je takođe nešto čega se treba čuvati. Hrana koju jedemo utiče na telo i um, te bi trebalo triput porazmisliti pre nego što se latiš pripremanja narednog obroka.
U drugu kategoriju spadaju ljudi kojima dominira Rajas. Rajas tip ljudi odlikuje pojačana aktivnost i tela i uma. Oni neprestano rade, teško se umiruju. Žele da postignu sve na svetu, žele ime i slavu, vrlo su društveni, boje se samoće, vole glasnu muziku, žurke. Kada se late nečega, strastveno rade na tome, ali samo na neko kraće vreme, nakon kojeg prelaze na nešto drugo. Skloni su zavisnosti, te treba da prestanu sa konzumiranjem kafe, šećera, cigareta, čajeva, hranom koja je previše kuvana i previše začinjena ili koja raste pod zemljom.
Naposletku, treći tip je Sattva. Ove ljude odlikuje čistota, balans i mir. Lako im je da meditiraju i kontrolišu um, dok ih stvari iz spoljašnje sredine mnogo teže remete. Unoseći satvičku hranu, ljudi po jogističkom verovanju čine neverovatnu stvar za svoje telo. Hrana koja ima satvička svojstva je sveža. Ukoliko se kuva, mora se pojesti u roku od tri sata, jer nakon toga postaje tasmička. Ovde vidimo da u Indiji nema odlaganja hrane u frižider, pa potom ponovnog zagrevanja kada ogladnimo. Sve što jedeš, sveže je kuvano. Satvički tipovi koriste manje začina i jedu hranu koja se lako vari. Tu spada sve što raste iznad zelje, čitaj: sve što direktno prima sunčeve zrake. Med je takođe poželjan, kao i mleko – setimo se krave, njihove svete životinje i univerzalne majke. Satvička ishrana podrazumeva upotrebu sezonskih namirnica, jagode u decembru nikako ne dolaze u obzir! Satvički život je, dakle, srećan život, onaj najbliži konačnom oslobođenju ka kome svako treba da teži.
Sada kada znamo šta treba jesti, pitanje je kako i kada. Indijci veruju da ishrana po restoranima nije dovoljno dobra, ma kojeg da je kvaliteta hrana koja se stvalja pred vas. Oni veruju u nameru koja stoji iza procesa pripreme obroka. Kažu da je najbolja ona hrana koju kuva majka – jer majka je ta koja najviše voli. U svakom slučaju, to mora biti neko ko kuva s ljubavlju i namenski za nas. Hrana koja nastaje u restoranima, nastaje brzo, često u stresnim uslovima, te njeni kvaliteti nikada neće biti jednaki onoj koju nam pravi osoba koja nas voli. Tajni sastojak je ljubav – kladim se da smo svi čuli za to!
Glavni recept:
Ako se pitate kako po pravilima jogističke filozofije otpočeti jedan zdrav dan, evo recepta. Probudite se u pet ujutru, zajedno sa suncem. Potom se treba tuširati hladnijom vodom kako bi se telo razmrdalo i hidriralo. Popijte vodu, pa čaj sa limunom i đumbirom. Onda bi trebalo raditi joga položaje ili neku drugu umirujuću fizičku aktivnost, potom početak dana zaokružiti doručkom. No, pre prvog zalogaja, koji se sa nestrpljenjem čeka, treba otpevati mantru kojom se zahvaljuješ na svemu što imaš i čiji je cilj učenje strpljenju. Proces jedenja treba da bude što sporiji. Sedi se na podu, na sopstvenim potkolenicama, prave kičme, kako bi hrana neometano klizila. Voda se pije pola sata nakon završetka obroka. Kada usledi ručak, tri sata nakon njega ne sme biti fizičke aktivnosti. Tek nakon što se ta, lako varljiva hrana svari u ta tri sata, spremni smo za još joga položaja. Nakon toga smo spremni za večeru i tri sata nakon nje za počinak.
Čemu sve ovo:
Pre nego što pređem na pitanje čemu sve ovo, htela bih da napomenem da je deci prilikom odlaska u školu zabranjeno da nose tasmičku (recimo, brzu) hranu. Roditelji moraju kuvati za njih, gomila posudica i pribor umotan u krpu nisu nikako nešto čega bi deca trebalo da se postide, što ovde verujem da nije praksa. U hranu se ulaže, u način pripreme još više. Hrana je ta koja našim ćelijama obezbeđuje da budu zdrave, što dalje znači da one naše telo snabdevaju dovoljnom količinom energije kako bi se procesi u organizmu odvijali neometano.
Samim tim, zdravo telo je pokretljivo, puno životne energije ili hrane koja je suština našeg postojanja.
piše: Irena Radovanović
