foto: Luka Ivanović

RAMPA (Radioaktivna melodija Pančeva) je pančevački pop-rok sastav koji čine Branimir Kolocka (vokal i violina), Nikoleta Nedeljković (vokal i klavijature), Aleksandar Simić (gitara), Mihajlo Đorđević (gitara), Nikola Vlahović (bas gitara) i Ivan Solomun (bubnjevi). Za dve i po godine postojanja svojom muzikom su osvojili kako pančevačku, tako i publiku u mnogim drugim gradovima. U okviru saradnje sa udruženjem Narandžasti učestovovali su u projektu Music for Human Rights u Srbiji, Nemačkoj, Izraelu i Portugalu. U aprilu ove godine objavili su svoj prvi album pod nazivom Ovaj grad. O njihovoj muzici, iskustvima, razmišljanjima i planovima razgovarali smo sa Branimirom i Aleksandrom.

Kako ste počeli?

Prvo smo se zvali Od 4 do 6, a onda je naš sedmi član iz senke, Ranko Petković, smislio sadašnji naziv – Radioaktivna melodija Pačeva, ili RAMPA, kako nas ljudi više znaju. Prvu probu smo imali u decembru 2016. godine kao muški bend, a par meseci kasnije nam se priključila Nikoleta. Tada smo postali malo pristojniji, nema previše muških fora (smeh). Prvu svirku sa autorskim pesmama imali smo na Danima pančevačkog rokenrola 2017. godine.

Kako je tekao vaš razvojni put?

U odnosu na početak zajedničkog rada, razmišljamo mnogo ozbiljnije, zrelije i bolje se međusobno kapiramo. Pre svega, svako od nas je dosta individualno napredovao i mnogo smo muzike poslušali od tad. Pored toga, funkcionišemo kao porodica, znamo kako ko razmišlja i mislimo da je upravo to ključ napretka. Naravno, i konstantan rad.

foto: Aleksandar Stojković

Kako ljudi reaguju na vašu muziku?

Za sada smo imali baš dosta pozitivnih komentara, gde god da smo svirali. Uglavnom ljudi prilaze pevačima, koji pokupe svu slavu (smeh). Ali dobar je feedback, to nam dosta znači i daje nam podsticaj za dalji rad. Ljudima je zanimljivo to što imamo muški i ženski vokal, što nije uobičajeno, ali i to što se u našim pesmama može čuti i zvuk violine, koju Bane sve češće svira. Mislimo da su to neke od stvari koje nas izdvajaju od ostalih mladih bendova.

Mislite li da možete uspeti ovde svirajući svoju muziku?

Ima dosta bendova koji su uspeli da se probiju i stvore svoju publiku. Mislimo da ne treba pristupiti muzici kao hobiju, već imati ambicije i ući u sve hrabro, bez straha. Treba verovati u svoju muziku i truditi se. Kada postoji kontinuitet u radu, ne možeš pasti. Buč Kesidi je primer toga da se ozbiljan rad i trud isplate i da je moguće uspeti. Nama je cilj da se naša muzika razvija, napreduje i dopre do što više ljudi.

U aprilu ste objavili prvi album pod nazivom Ovaj grad. Kako je teklo snimanje?

Album smo snimali nekih godinu dana. Kada smo snimili osam pesama, odlučili smo da ih objedinimo i objavimo kao album. Snimanje je teklo progresivno, primetan je napredak od prve do poslednje pesme Grad, po kojoj je album i dobio ime. Imamo jednu ska stvar i naš producent, Stefan Rodić, došao je na ideju da ubacimo saksofon. Tako je u pesmi Život je lep gostovao Mario Ševarac, saksofonista Dubioza kolektiva. Želja nam je da ubuduće imamo što više takvih saradnji, u zavisnosti od toga šta koja pesma bude tražila.

Gde ste snimali album?

Sve pesme do sad smo radili u studiu Revenge sa Stefanom Rodićem, koji je shvatio šta želimo i razume naš zvuk. Kada smo prvi put otišli kod njega, nije poznavao našu muziku, ali smo mu odsvirali nekoliko pesama koje su mu se baš svidele. Od tada smo izgradili super odnos, dosta smo napredovali i naučili od njega, jer se trudi da svakome od nas da neki savet. Takođe, njegova žena nam pomaže oko marketinga, što nam baš znači. Promocija je mnogo bitna, a sve zavisi od toga koliko se potrudiš i koliko ljudi znaš. Želja nam je da našu muziku čuje što više ljudi, zato se trudimo da budemo aktivni na društvenim mrežama.

Do sada imate četiri spota. Sa kim ste radili i kako je teklo snimanje?

Još jedan stalni član našeg tima je Luka Ivanović, student Fakulteta dramskih umetnosti, sa kojim smo radili sve spotove. Jako smo zadovoljni saradnjom sa njim, kadrovi koje osmisli su brutalni. Snimanje spotova je na momente bilo naporno, ali se isplatilo. Recimo, za pesmu Sam smo snimali napolju u sred zime, dok je spot za Ne zaboravljam bio dosta rizičan jer smo se peli na silos, zgrade… Uskoro krećemo sa snimanjem spota za novu pesmu, koja će biti objavljena u narednih mesec-dva.  

Potpisali ste i ugovor sa izdavačkom kućom. Koliko je to značajno za vaš dalji rad?

Krajem marta smo potpisali ugovor sa izdavačkom kućom Kontra, koja radi i sa pančevačkim bendovima Ljubičice i Buč Kesidi. Ovaj korak nam dosta znači, kako zbog autorskih prava i promocije na digitalnim platformama, tako i zbog marketinga, organizacije gostovanja u medijima, kao i svirki. Sa Nikolom Jovanovićem iz Kontre imamo super odnos i vrlo smo zadovoljni dosadašnjom saranjom.

Kako je proteklo vaše leto? Gde je publika mogla da vas čuje?

Tokom leta smo se prijavili na nekoliko festivala i u avgustu je odjednom buknulo. Svirali smo na Gitarijadi u Velikom Gradištu, gde smo osvojili treće mesto i dobili odlične komentare kako od žirija, tako i od voditelja, organizatora i publike. Imali smo i turneju po Srbiji i okolini – svirali smo u Vrbasu na Heart Rock festivalu, na Rock festivalu u Sarajevu, na Rock Village-u u Banatskom Sokolcu, gde smo bili na main stage-u i otvorili festival, na rok festivalu PRiČa u Čačku, kao i na Danima pančevačkog rokenrola, i FreeDom Art Festivalu u Pančevu, gde smo bili predgrupa irieFM-u…

foto: Anja Andrić

Kako se osećate kada svirate u Pančevu?

Dosta smo svirali u Pančevu i svaki put je bilo vrlo emotivno. Atmosfera je super, a i mi smo najslobodniji i odlično se osećamo. Zna nas dosta ljudi i imamo stvarno veliku podršku. S druge strane, lepo je i kad putujemo zajedno i nastupamo u drugim gradovima, gde nas uvek dočekaju prijatni ljudi i pozitivni komentari. Do sada smo svirali u Vršcu, Novom Sadu, Beogradu, Sarajevu, Čačku, Jagodini, Vrbasu i drugim gradovima, kao i u Berlinu, Jerusalimu i Lisabonu u okviru projekta Music for human rights. Ali gde god da smo svirali, uvek smo bili sigurni u sebe, jer redovno radimo i verujemo u našu muziku.

Kako je došlo do vaše saradnje sa udruženjem Narandžasti i učešća u projektu Music for human rights?

Narandžasti je udruženje građana koje ima za cilj da podigne kulturni život Pančeva. Godinama organizuju Narandžemovanja u Apolo Dvorani, a od pre nekoliko meseci u Centru Alternatnvne Kulture 3×2. Mi smo bili redovni na jam session-ima i u jednom momentu nas je Jovan Samuilov iz organizacije pozvao da učestvujemo u projktu Music for human rights, koji okuplja muzičare iz Portugala, Izraela, Nemačke, Italije, Bosne i Srbije. Tako smo prošle godine bili u Berlinu, nakon toga u Lisabonu i Izraelu, a učestvovali smo i u radionicama organizovanim u Pančevu. U projektu učestvuju iskusni muzičari od kojih može mnogo da se nauči. Takođe, imali smo i interkulturalne večeri gde je svako predstavljao muziku svoje države i tu smo dosta naučili o različitim kulturama. Generalno je jako lepo iskustvo i mnogo nam je pomoglo za razvoj i napredak benda.

foto: Aleksandar Stojković

Šta planirate u narednom periodu?

Ne izlazimo iz studija već neko vreme, konstantno sviramo. Počeli smo da radimo na novom singlu i očekujemo da će biti gotov u narednih mesec-dva. U planu je i drugi album, za koji garantujemo da će biti još bolji. Naravno, pored toga planiramo da nastavimo sa svirkama. Sada nam je cilj da sviramo na što više većih bina, festivala, sa većim brojem ljudi; to će nam mnogo značiti zbog sticanja iskustva, ali i zbog marketinga.

Poslednje pitanje koje postavljamo svim sagovornicima – da li možete čitaocima KUŠ!a da preporučite knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo, kojem bi trebalo da posvete pažnju?

Budući da smo dosta različiti, svako od nas ima svoja interesovanja. Ali volimo Tarantinove i Kjubrikove filmove, i jedva čekamo da pogledamo Once Upon a Time in Hollywood. Što se tiče muzike, volimo da ispratimo nove muzičke trendove – od modernog disko-fanka, pa sve do trepa. Čitaocima bismo preporučili Marka Louisa, Daniela Caesara, Arctic Monkeys, kao i moćan soul-bluz vokal Bet Hart. Takođe, mladim muzičarima preporučujemo da se i pored starije kvalitetne muzike okrenu i novijim fazonima; na taj način će proširiti svoje vidike, a to je uvek zanimljivije!

intervju vodila: Sonja Ristić

Leave a Reply

Your email address will not be published.