piše: MoonQueen
Akademik Aleksandar Deroko bio je pravi primer univerzalnog čoveka, renesansne ličnosti širokog obrazovanja i interesovanja, koji je svoju kreativnost iskazivao na različite načine. Arhitekta, avijatičar, umetnik, profesor i pisac, Deroko je Srbiji ostavio mnogo toga u nasleđe, a Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je član bio, veliki broj svojih slika i crteža. Deo njih imaćete prilike da pogledate ovog leta u Galeriji SANU.
Derokova dela grupisana su u prostoru galerije po tematskim celinama, ali ne prestrogo, što i priliči sveobuhvatnoj ličnosti kakva je on bio. Na samom početku imaćete prilike da se upoznate sa njegovim likom, pre nego pređete na delo. Nekoliko autoportreta kao i jedna slika kojom Deroko opisuje nastanak ove vrste dela pokazuje kako je video i predstavljao svoj lik tokom različitih godina. Raznobojnost ovih prikaza dosta odskače od monohromatskih crteža koji čine većinu izloženog materijala, ali ne dajte da vas odsustvo boje obeshrabri da pažljivo zastanete i pročitate autorove simpatične dosetke ili zapažanja kojima dopunjuje svoje ilustracije.
Šetajući kroz izložbu, primetila sam da je veliki deo radova posvećen Beogradu, glavnom sporednom junaku mnogih Derokovih dela, ali i njegovog života. Poput Mome Kapora, Deroko maestralno uočava detalje svakodnevice i beleži dušu jednog grada uz sve promene koje je doživeo tokom 20. veka. Od Alasa na Savi i Dunavu, muljanja grožđa ili čuvenog preletanja jeroplana nad Beogradom 1910. godine, preko ratnih godina i Beograda u lancima, do ponovnog vraćanja života prestonice u mirnu svakodnevicu protkanu zveckanjem čaša u kafanama, gledajući crteže Aleksandra Deroka stičem utisak da je naš grad tvrdoglaviji nego što se čini, a njegov duh otporan na sve nedaće koje su mu tokom istorije zapretile. S obzirom na sve što nam je ova godina donela, taj osećaj je lekovito umirujuć.
Izložena dela prate table na kojima se nalaze pojedini citati iz Derokovih beležaka. Tu ćete moći dosta detaljno da se upoznate sa modelima kupaćih kostima treće decenije 20. veka, saznate da se prava riblja čorba pravi samo (i isključivo) od savske ili dunavske vode, nikako od „česmarske”, a ako poželite da pročitate više autorovih zapažanja, potražite knjigu neobičnog naslova “A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“. Ovaj naslov pozajmljen je sa Derokovog crteža koji ćete imati prilike da pogledate u Galeriji SANU ovog leta.
Kao arhitekta Deroko je bio dobro upoznat sa srpskom srednjovekovnom arhitekturom i umetnošću koje su inspirisale nemali broj njegovih dela. Od avantura mileševskog Belog anđela, kojeg autor smešta u nove situacije i izmenjene kontekste, skica značajnih građevina ili kopiranja ornamentalnih delova kamene plastike, Deroko sagledava srednji vek na nov način, pružajući neposredniji pogled na srednjovekovno nasleđe. Humor i dovitljivost ne umanjuju poštovanje prema starim majstorima, a meni lično jedan od najzanimljivijih je prikaz srednjovekovnog Smedereva koji, nacrtan rukom Aleksandra Deroka, izgleda kao niz kadrova nekog veoma skupog holivudskog blokbastera.
Posebnu inspiraciju za autora izgleda da je imala i legenda o rođenju Venere, s obzirom na to da je, donekle oslanjajući se na čuvenu istoimenu sliku italijanskog slikara Sandra Botičelija, Deroko dao sopstvenu viziju ovog događaja. Njegova ljupka Venera mnogo je bliža običnom čoveku. Ona se rađa iz reke pod mostom ili uzdiže iznad železnice, čuvajući čovečanstvo koje užurbano obavlja svoje svakodnevne poslove ne baš svesno njenog prisustva.
Stilski, Derokovi radovi u velikom broju slučajeva podsećaju na strip. Crtež je jednostavan, tekst primeren, kratak i sveden na ključne reči ili rečenice, pa ipak u tih nekoliko linija koje je posvetio svakom junaku dobija se utisak njegovog karaktera i situacije u kojoj se našao. Jednostavnost poteza pogotovu mi je bila zanimljiva na portretima Derokovih prijatelja koji odaju utisak da su urađeni na krilu uz kafu i čašicu razgovora, ali u kojima se oseća ljubav i privrženost prema osobama sa druge strane skicenbloka. Na kraju izložbe pogledajte i nekoliko apstraktnih slika koje su nastale tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, pred kraj Derokovog života.
Izložba Radovi Aleksandra Deroka u Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti otvorena je do kraja avgusta, a ja vam najtoplije preporučujem da je posetite. Upoznajte se sa likom i delom ovog neverovatno talentovanog čoveka, a ako ga već poznajete, onda samo prošetajte kroz njegovu umetnost i neka dobra stara vremena o kojima ona govori. Autorov šarmantni humor koji prati većinu radova staviće vam osmeh na lice, obećavam.
avgust 2020.
