foto: MoonQueen

Kako se ove godine proslavlja pedesetogodišnjica važnog istorijskog događaja – sletanja na Mesec, muzeji širom sveta obeležili su ovaj jubilej na različite načine, u čemu ni Beograd ne zaostaje. U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu do januara 2020. godine imaćete prilike da posetite izložbu nazvanu Put na Mesec, autora višeg kustosa Miloša Jovića na kojoj ćete se podsetiti nekih činjenica vezanih za ovaj veliki korak za čovečanstvo, a sigurna sam da ćete dosta toga i naučiti.

Izložba je podeljena na nekoliko segmenata i poprilično je interaktivna zbog čega će biti zanimljiva i najmlađima, ali i najnestrpljivijima. Prilikom ulaska u izložbeni prostor dobićete iscrpan uvid u informacije o sličnostima Meseca i Zemlje, mesečevim „menama”, plimi i oseki, sastavu ovog prirodnog satelita i njegovoj površini. Saznaćete zatim i kako kretanje ovog nebeskog tela utiče na biljni i životinjski svet na Zemlji, koliko je mesečina važna za pojedine vrste biljaka i insekata koji ih oprašuju, zašto pojedine gljive svelte u mraku i kako su se periodi reprodukcije nekih vrsta žaba sinhronizovali sa smenama mesečevih faza.

foto: MoonQueen

 Poznato nam je da se Mesec uglavnom vezivao za žene i ženski princip, i to ne slučajno – menstrualni ciklus se u idealnim uslovima obnavlja na dvadeset i osam dana, koliko traje i jedan mesec lunarnog kalendara, tj. jedan ciklus mesečevih mena. Ali, da li ste znali da određene vrste kaktusa takođe cvetaju na dvadeset i osam dana, da se njihovi cvetovi otvraju tek nakon ponoći a zatvaraju između 4 i 5 sati ujutru i da je za formiranje pupoljaka neophodno prisustvo svetlosti tokom noći?!

Sledeći deo izložbe prikazuje kratak uvid u istoriju razvitka ideje o stupanju na mesečevo tlo i činjenice vezane za prva proučavanja vasione, kao i događaj čiji jubilej slavimo. Od Anaksagore i Plutarha, preko Galileja, do Armstronga, u svim periodima istorije čovek je posmatrao Mesec i trudio se da ga dokuči i dosegne. Da sletanje na Mesec nije bilo dostignuće značajno samo za prirodne, već i za humanističke nauke, pokazuje nam niz predmeta pozajmljenih iz zbirki Muzeja Jugoslavije – Replika plakete koju je posada Apola 11 ostavila na mesečevoj površini 1969. godine, fragmenti mesečevog tla, ali i snimci površine Meseca automatske stanice Luna 9 Sovjetskog saveza. Pretpostavljate – svi ovi predmeti stigli su u tadašnju Jugoslaviju kao pokloni predsednika velikih sila Josipu Brozu Titu, a na izložbi ćete videti i uvećanu fotografiju prijema članova posade Apola 11 u Belom dvoru u Beogradu. 

Da li ste znali da je posada Apola 11 na Mesec ponela i jednu zastavu SFRJ koju je nakon misije vratila na Zemlju? Ova „petokraka” danas se čuva u Muzeju Jugoslavije, a vi je možete videti na izložbi Put na Mesec

foto: MoonQueen

Treći deo izložbe podseća nas na značaj koji je Mesec imao u religijima, kultovima i folkloru sveta mnogo pre nego što je postao meta astronauta. U mitologiji, alhemiji, okultizmu, astrologiji pa i baštovanstvu Mesec je igrao veoma značajnu ulogu, a vi ćete pogledati kako izgleda bašta uređena po „zakonima” mesečevog ciklusa, zaviriti u Alehmijsku sobu, saznati kako veštice mogu da „ukradu Mesec”  i, ono što će verovatno učiniti čak i najveći cinici, izračunati u kojem se horoskopskom znaku Mesec našao u trenutku vašeg rođenja i šta bi to trebalo da govori o vašoj ličnosti.

 Alhemijska svadba, tj. reakcija kojom se materia prima prevodi u stanje neke druge materije, simbolično je nazvana Brakom Sunca i Meseca. Kako Sunce simboliše muškarca, a Mesec ženu, dolazi se do zaključka da je svaka hemijska reakcija između elemenata posledica želje i privlačenja ova dva nebeska tela, tj. principa koje predstavljaju. Treba li nam još dokaza da je ljubav čista (al)hemija?

Na kraju izložbe čeka vas plakat sa nazivom Zanimljive činjenice o Mesecu. Ne sumnjam da će vam one biti zanimljive, ali sam sigurna da ćete do kraja izložbe, prateći njegov tok, već biti puni utisaka, saznanja i ideja o značaju koji ovo nebesko telo ima za celokupnu ljudsku civilizaciju. Događaj poput sletanja na Mesec zato ne može biti isključivo stvar interesovanja astronomije i prirodnih nauka, on je u isto vreme i ostvarenje jednog drevnog sna o dostizanju mističnog, magičnog, nemogućeg, o čemu su pisali i promišljali naši preci na svim meridijanima sveta. Mesec nije samo ostavio neizbrisiv trag u religiji, istoriji i kulturi čovečanstva, njegova bleda put i ciklične mene utkani su u samu srž papira na kojima se piše istorija planete Zemlje.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.