„Potera za srećom”, Rudolf Fridrih Heneberg, foto: Google Arts&Culture, Alte Nationalgalerie, Berlin

Sigurno je u vašim životima više onih koji se oko čestitke ne trude mnogo od onih koji je osmisle samo za vas i učine je ličnom nekim vašim željama, internim šalama ili zajedničkim trenucima (nama iz redakcije, urednica, na primer, svima posebno ručno pravi predivne novogodišnje čestitke i krene time da se bavi već u julu (stvarno su predivne, ne kažem to zbog veće plate, jer plate nemamo)). Takozvane personalizovane čestitke možda dobijate ređe, ali ste zato tokom ovih prazničnih dana verovatno bezbroj puta čuli: Puno sreće, zdravlja, ljubavi i para! Ova toliko puta izrečena želja je nešto što treba da izbegnete ako mislite da sami pravite čestitke, ali kako ove želje mogu da izgledaju vizuelno, saznaćemo ako ih pronađemo u umetničkim delima kroz istoriju, gde su sreća, zdravlje, ljubav i novac/ bogatstvo uglavnom predstavljani kao alegorije.

Albreht Direr, Nemeza (Velika Fortuna), 1501–1502.

„Nemesis (The Great Fortune)”, Albrecht Dürer, foto: Arts&Culture, The Nelson-Atkins Museum of Art

Za početak Fortuna, jer – kao odgovor iz nekog leksikona – ako imate sreće, imate i sve ostalo. Rimska boginja srećnog slučaja, Fortuna, a u starogrčkoj mitologiji Tiha je ćudljiva, nepredvidljiva i ponekad nepravedna boginja, koja donosi sreću ili nesreću, a smatrala se i boginjom sudbine. U umetnosti se uglavnom predstavljala kao ženska figura koja stoji na sferi, ponekad slepa, dok u ruci drži kormilo, veslo ili rog izobilja (simbole uz pomoć kojih je upravljala ljudskim sudbinama). Direr ju je na svojoj grafici spojio sa krilatom Nemezom, grčkom boginjom odmazde koja kažnjava po zasluzi, te je tako Fortuna ovde u službi Sudbine. Ona nestabilno stoji na sferi, jer je i sama sreća neizvesna, držeći u jednoj ruci pehar kao nagradu za sve pravične, a u drugoj uzde da obuzda one previše ponosne, dok se u podnožju grafike vidi pejzaž Kjuze, mestašca u severnoj Italiji.

Paolo Veroneze, Alegorija ljubavi (Srećna zajednica), oko 1570.

„Allegory of Love, IV”, Paolo Veronese, foto: Wikimedia

Najpre moram da kažem da je alegoriju (samo čiste) ljubavi praktično nemoguće naći (uvek je to ljubav kao vrlina, verna, majčinska, božanska, profana, čulna ili erotska ljubav, a sliku jedne sveobuhvatne ljubavi ili ljubavi kao takve, van amblematskih zbornika, teško pronalazim, da se pitam da li ona uopšte postoji (nemojte da kažete našoj urednici da sam ovo rekla)). No, Alegorija ljubavi je naziv za seriju Veronezeovih slika. Četiri slike: Preljuba, Prezir, Poštovanje i Srećna zajednica stoje u suprotnosti i predstavljaju različite odnose. Ovaj, samo što nije (o)venčani par, predstavlja srećnu zajednicu u kojoj se verni supružnici jedno prema drugom odnose sa poštovanjem i žive u harmoniji, na šta nam ukazuju simboli poput Fortune, psa i deteta.

Mikelanđelo da Karavađo, Amor vincit omnia, 1601–1602.

„Amor vincit omnia”, Mikelanđelo da Karavađo, foto: Wikimedia Commonns

Ako iko zna nešto o ljubavi, onda je to ovaj mali zločesti Amor. Amor ili Kupidon u rimskoj, a Eros u grčkoj mitologiji je onaj koji ustreli sve za koje mu se učini da su dobar par. Karavađo ovde Amora predstavlja više kao nekog vragolastog dečaka, vrlo realističnog lica, sa tamnim krilima i mnoštvom simbola ispod njegovih nogu, kao da se sa svima njima poigrava, misleći da je jedino ljubav bitna i da ona sve pobeđuje.

Piter Pol Rubens, Izobilje (Abundancija), oko 1630.

„Izobilje (Abundancija)”, Piter Pol Rubens, foto: Google Arts&Culture, The National Museum of Western Art, Tokyo

Kako se to predstavljalo bogatstvo? Ne uvek zlatom i novcem. Češće ženskom personifikacijom  Izobilja (Abundancijom) koja nosi rog pun plodova čime je neko želeo da ga uvek prate plodonosni poslovi, obilje i blagostanje. Abundancija na ovoj pripremnoj Rubensovoj slici drži rog sa voćem, simbol prirodnog bogatstva koje je u suprotnosti sa materijalnim ispod njenih nogu. Takozvani rog izobilja ili kornukopija je simbol bogatstva, a zanimljivo je da je u samom korenu reči cornucopia – corn, odnosno rog koji se kasnije koristio i kao naziv za muzički instrument i za kornet sladoleda (a ako pogledate naopačke, sladoled je jedno pravo malo bogatstvo, zar ne?).

Simon Vue, Bogatstvo, oko 1640.

„Bogatstvo”, Simon Vue, foto: Wikimedia Commons, Musée du Louvre

Ova alegorija bogatstva može da se odnosi i na duhovno i na materijalno bogatstvo, personifikovano u ženskoj figuri sa detetom u naručju koje gestom ruke pokazuje na gore, možda ukazujući na duhovni svet, dok se pored njenih nogu nalazi dete okruženo nakitom i peharima kao simbolima materijalnog sveta. Postoje mišljenja da je zapravo reč o alegoriji vere i prezira bogatstva, ali je ova personifikacija rađena na osnovu starijih amblematskih zbornika gde je Bogatstvo predstavljano na sličan način.

Rudolf Fridrih Heneberg, Potera za srećom, 1868.

„Potera za srećom”, Rudolf Fridrih Heneberg, foto: Google Arts&Culture, Alte Nationalgalerie, Berlin

Jedna izvanredna alegorija Sreće delo je nemačkog slikara Heneberga. Plemić kao u lovu juri za Srećom i ne shvata da je ona neuhvatljiva. Za primamljivom i raskošnom Fortunom hita na svom konju i pred sobom gazi sve, čak i devojku koja ga je, poput anđela čuvara, upozorila da je sreća samo iluzija. Pod kopitama njegovog konja ruši se most i on juri direktno u ambis dok ga Fortuna mami krunom u ruci, posipajući mu novce za sobom, a Smrt mu jaše za vratom.  Ovog puta, sfera na kojoj Fortuna stoji je mehur sapunice koji svaki čas može da pukne, a ona, sa svim onim što predstavlja – slavu, moć i novac – zauvek da nestane. Plemić srlja u propast jer ne zna da je sreća lepa samo dok se čeka.

Edvard Bern-Džouns, Točak sreće, između 1875. i 1883.

„Točak sreće”, Edvard Bern-Džouns, foto: Wikimedia Commons, Musée d'Orsay

Rota Fortunae – točak sreće. Ili kolo sreće se okreće. Nepouzdan i nestalan kao i sama Fortuna, točak sreće je, u stvari, još od antike simbol njene hirovite prirode. Na slici ovog slikara prerafaelitskog bratstva, Fortuna upravlja točkom, nasumično ga obrće tako da oni koji su na njemu ne znaju šta ih čeka. Često je točak, u stvari, bio zamena za Fortunine simbole poput pomenutog kormila koje nosi ili sfere na kojoj stoji. Od antike je kroz čitav srednji vek i posebno renesansu, Fortuna korišćena kao koncept Sudbine ili Sreće, a kao takva je preživela i do danas u igrama na sreću kao Lady Luck (a u njima često vidimo i točak sreće), engleskom jeziku kao reč fortune (sreća, sudbina, bogatstvo), brojnim pesmama, astrologiji i tarot kartama. O Fortuna velut luna statu variabilis! (O Srećo, kao mesec nestalna si!)

Gustav Klimt, Ljubav, 1895.

„Ljubav”, Gustav Klimt, foto: Wiki Art

Taman kad pomislite: „Evo jedne prave ljubavi otelotvorene u mladom zaljubljenom paru” u tmini vrha slike pronađete neke neobične i pomalo strašne ženske figure. Klimt nam je ostavio jedno njegovo viđenje Ljubavi. Umesto samog zaljubljenog para, Klimt je u ovu simboličnu alegoriju upleo i ostatak figura koje bde nad devojkom i momkom kao na nekoj pozorišnoj sceni i označavaju tri doba čoveka: mladost, zrelost i starost (nekad i smrt) ne bi li pokazali neizbežnu prolaznost ljubavi i života. Vidite li o čemu vam pričam?! Ipak, nemojte ovako nikome ništa da čestitate.

Gustav Klimt, Higija (detalj kompozicije Medicina), 1900.

„Higija (detalj kompozicije Medicina)”, Gustav Klimt, foto: Wikimedia Commons

Pored boga medicine i glavnog simbola zdravlja, starogrčkog boga Asklepija, simbol zdravlja je i njegova ćerka Higija. Verovatno jedna od najčuvenijih, Klimtova Higija, bila je centralni deo kompozicije Medicina, jedne od tri univerzitetske slike uništenih krajem Drugog svetskog rata. Iza Higije se na kompoziciji nalazila grupa nagih figura koje su predstavljale reku života, a sa leve strane slike naga ženska figura sa novorođenčetom kraj nogu koji su zajedno simbolisali sam život. Stroga i gotovo fatalna Klimtova lepotica Higija sa Asklepijevom zmijom oko ruke, okrenuta je čovečanstvu leđima, zbog čega je Klimt bio kritikovan.

Nepoznati autor, Maneki neko, 20. vek

„Maneki neko”, Nepoznati autor, foto: Mingei International Museum, San Diego, California

Ako začas napustimo tradicionalne i klasične simbole Zapadnog sveta i otputujemo na Daleki Istok da pronađemo simbole sreće, definitivno ćemo prvo naići na Pozivajuću mačku (Maneki neko). To je najčešće keramička ili gipsana figura poreklom iz Japana, koja se od davnina postavljala ispred zanatskih radnji kao amajlija, a potom i ispred domova kao čuvarkuća, ne bi li ih posetio što veći broj. Njen gest podignutom levom ili desnom šapom poziva da neko priđe bliže, a ne maše, suprotno uobičajenom verovanju. Ipak, zbog takvog prevoda, možda je Helou Kiti (Hello Kitty) najpoznatija mačka koja pozdravlja posmatrače, dok Maneki neko poziva prolaznike i najčešće, u zavisnosti od boja, donosi, kako veruju u Japanu, sreću, bogatstvo i zdravlje.

U novoj godini želim vam da se što više družite sa vašim sestrama (mene moje uvek inspirišu, a jedna od njih me je inspirisala da napišem i ovaj tekst) jer su sestre čista ljubav i sreća!

piše: Ana Samardžić

Leave a Reply

Your email address will not be published.